Život pčela

39

Život pčela

goust ::Koliko je takvih mesta u zemlji??? Da nema otrova a da iam pase.
Ne znam.

goust ::@ krcun

Znas li ko je taj gospodin? Sutra bih ga zvao licno da pitam i proverim. Ne mogu da verujem da ce upotrebiti nesto sto je kod drugih vec dokazano kao stetno? Zar je opet neko nesto uvezao sto ce nam doci glave? Pa da li je moguce da to znas ti, a da to ne zna SPOS??? Pa u proteklih nedelju dana cak 3 puta su me licno kontaktirali iz SPOS-a i niko nista ne spominje o tom? Pa strasno... Odreci cu se drzave u kojoj zivim ako nam to urade

Знам,то је господин Миклич,то је изјавио у емисији знање на поклон на тв б-92.Иначе ово сам изнео на једној пчеларској груп на којој сам члан и исто је прихваћено са неверицом,али после провере доказано је као тачно. Twisted Evil

Dopuna: 07 Maj 2008 9:27

Citat:U razgovoru sa jednim lokalnim pčelarom saznao sam da su prošle godine na suncokretu pčele bile desetkovane, smatraju da je Gaučo izazvao tragediju.


Прошле године,после повратка са липе,где сам имао јака друштва и кошнице пуне меда,отишао сам на сунцокрет у атар села Ловћенац,после 2-3 дана кошнице су биле полупразне бар што се тиче пчела.Што каже Гоуст само легло покривају,ма туга једна. Sad

ŠTA MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE NUDI PČELARIMA

Intervju sa ministrom poljoprivrede Republike Srbije gospodinom Slobodanom Milosavljevićem -> LINK

Dopuna: 08 Maj 2008 9:10

goust ::Dati 30 evra za go roj od 1,2 kg je cisto bacanje para kada se uzme u obzir samo ekonomska opravdanost. Daleko je bolje dati 40-50 evra za prezimela drustva u aprilu mesecu, koja ce do glavne pase u julu mesecu dostici svoj prirodni maksimum, doneti punu kolicinu meda iste godine i dati cak i roj...

Naišao sam na zanimljiv tekst u knjizi ''Pčelarenje kao profesija i hobi - Branko Relić''

Citat: ''Za formiranje novih pčelinjaka najpogodniji su paketni rojevi. Pri tom načinu formiranja pčelinjaka rizik od unošenja pčelinjih bolesti u pčelinjak je minimalna, jer se nabavljaju samo pčele bez saća. Svakako, ako se paketne pčele naseljavaju u stare košnice i na izgrađeno saće, onda se mora voditi računa da ono nije zaraženo opakom američkom truleži legla, u kom slučaju u takve košnice pčele ne treba naseljavati. Ako su košnice i saće iz društva koja su uginula od drugih bolesti, onda se mora izvršiti njihova dezinfekcija.

U krajevima naše zemlje gde postoje rane glavne paše, a društva se do tada ne mogu dovoljno da razviju, naročito za pašu bagrema, korisno je nabavljati paketne pčele iz južnih krajeva radi pojačavanja osnovnih društava. U tom slučaju nabavljaju se samo pčele, bez matice.

Paketno pčelarenje ima ekonomsko opravdanje, jer bi pčelinje zajednice, u predelima s dugim periodom zimovanja, ostavljene preko zime, potrošile daleko više hrane nego što košta nabavka paketnog roja. Tako kod nas jedno jako pčelinje društvo u centralnim i severnim predelima zemlje u toku jeseni treba da odneguje 30-40 hiljada mladih pčela koje treba da zimuju. Za to će one utrošiti 10-14 kilograma meda. To pčelinje društvo će potrošiti još toliko meda od početka jeseni do aprila meseca za svoje održavanje. Sve u svemu, za održavanje jedne jake pčelinje porodice u toku jeseni i zime potrebno je 20-25 kilograma meda. Ako se tome doda i rizik prilikom zimovanja zbog uginuća od bolesti, kao i ušteda rada oko uzimljavanja i prolećnog pregleda, te ušteda lekova za uništavanje varoe, onda nema nikakvog ekonomskog opravdanja da se ne koriste paketne pčele i kod nas u severnim i centralnim delovima zemlje. Zato se u zemljama s intezivnim pčelarenjem paketne pčele posle uzimanja meda likvidiraju ili svode na mali broj.''

U redu je sve to sto je tu napisano, ne zelim da osporavam bilo koga u njegovoj nameri da prenese svoja znanja i iskustva, ali...

1. Paketni roj moze da donese takodje bolesti (varoa, nozema, krecno leglo...), mozda u manjem obimu, ali svakako moze.
Ti kada kupujes drustva na sacu, imas uvek pravo da ista pregledas, ili ako ne znas, mozes uvek sa sobom da povedes nekog ko se u bolesti (bar one vidljive) razume. Na kraju krajeva, pa valjda i prodavac ima neku obavezu da treba da prodaje zdrave pcele, jer, lako je prevariti jednog, dvojicu, a sta ce biti kad proizvodjac izbije na los glas? Nema tu bas puno manevarskog prostora za varanje ljudi. Ko bi drzao na svom pcelinjaku pcele zarazene americkom kugom? Pa takve stvari se vide sa kilometra, da ne kazem da smrde ko djavo. Pustimo te lakonske price kako ce neko drzati bolesne pcele i prodavati ih. Bolesna drustav su uglavnom slaba i vrlo lako se daju proceniti.
Naravno, sa higijenskog aspekta, bolje je kupiti paketni roj, ali onda ne dobijas najmanje 21 generaciju pcela (mislim na leglo), ne dobijas zalihu od 7-8 kg meda, ramove i formirano sace... Pitam, vredi li ta razlika u ceni nabavke ako dobro odmeris sve?

2. Paketne rojeve mozes da kupis samo u odredjenom trenutku, kada ima pase na mestu gde si planirao da stacioniras pcelinjak, ili ... pravac dzak i secer, a to je vec dodatni trosak, i NIJE vise EKO. Zasto nije EKO (moje licno misljenje)? Pa raspitaj se cime se secer izbeljuje pre nego sto dodje na trziste Smile

3. Gubis celu godinu po pitanju ubiranja prinosa, jer te godine kada kupis paketni roj moras da izgradis sace i da pripremis pcele za zimovanje (meda 15-20 kg ili opet secer). Kod kupljenih drustava na sacu ti ako radis iole dobro, ubiras i med pa cak i roj...

4. Prica o kupovini paketnih rojeva zarad pojacavanje osnovnih drustava je sasvim ok, ali... ti ne pojacavas osnovna drustva, nego formiras nova.

5. I da sve uradis kako treba, opet imas jedan vrlo velik rizik koji se zove ZIMA. Dok onaj ko je kupio formirano drustvo na ramovima je izvrcao med i napravio mozda i roj, ulazi u zimu sa istim strahom kao i ti, ti nisi dobio nista. Ne daj Boze da puknes. Eto velikog razocaranja.

6. Gde to kod nas ima da je zima toliko duga da se ne isplati drzati pcele nego je bolje kupovati paketne rojeve u prolece? Pustimo mo pricu o Sibiru i Alpima, toga kod nas nema.

Uvek imas onu mogucnost da podelis list papira vertikalno i da pises dobre i lose stvari, pa da tek na kraju doneses dobru odluku.

Uvek ce jedni biti za paketne a drugi za rojeve na sacu, uvek ce biti onih koji ce za svaku kosnicu naci milion mana i onih koji ce te iste kosnice vazdizati do neba. Lepo je jedan moj pokojni (stari) prijatelj pcelar Djura Sari govorio: "Pcelari su saglasni samo u jednoj stvari : Kosnicama se prilazi otpozadi, iza leta, a sve ostalo hehehe..." i da znas da je bio u pravu. Neces naci dva pcelara da su apsolutno salasna kada su pcele u pitanju. U tome u stvari i jeste velika draz pcelarenja koja se zove licna kreativnost u radu . Negde sam vec rekao, uzmi samo jednog pcelara da ti bude uzor i ucitelj i neces pogresiti, ako budes imao njih stotinu, to ce biti po onoj narodnoj:"Sto babica..."

Vidim ja da sam dobio novog kolegu Smile Ovako kao ti pricaju oni koji su dooobro zagrizli udicu koja se zove "pcelarstvo. Razumem i to da tebi nije do para toliko stalo, koliko ti je stalo da napravis idealno cist proizvod. Zelim ti stvarno puno uspeha u nameri...

goust ::...Razumem i to da tebi nije do para toliko stalo, koliko ti je stalo da napravis idealno cist proizvod. Zelim ti stvarno puno uspeha u nameri...
Hvala!

Гоуст,јеси ли проверио ово око гауча?

Nisam jos, sutra cu. Juce i danas sam obisao poljoprivredne prodavnice okolo i kazu da ne znaju nista o Gaucu, nego da su semena (novosadska) tretirano preparatom, ako sam dobro zapamtio "Maxim" ili tako nekako. No, sutra cu zvati SPOS i preko njih cu traziti obavestenja.

Најбоље ти је да провериш на институту у нс-у,и они ће ти све објаснити.Гаучо и јесте препарат којим се прскају семена,значи он је третиран још у фабрици и такав иде у земљу.

Evo sad sam poslao email gospodinu Rodoljubu Zivadinovicu, predsedniku SPOS-a da on, odnosno SPOS potrazi odgovore na ova pitanja koja nas muce a koja su vezana za Gaucho i Cruiser. Koliko vidim, novoizabrani predsednik SPOS-a zeli da radi punom parom i gotovo sam siguran da cu odgovore ubrzo dobiti.

Evo pitanja:

1. Kakve su konkretne mere u SPOS-u preduzete da se oslobodimo posasti koja se zove Gaucho I Cruiser. Ocigledno je da ovi otrovi trenutno predstavljaju vecu opasnost po pcelare nego sto je to varoa. Prazna prica i obecanja ministara nisu dovoljna, naprosto jer nam nece nadoknaditi stetu koja nas realno ocekuje. Da li ste predvideli jos neke druge mere za zastitu pcela I pcelara sem razgovora?
2. Mozete li da nam odgovorite ko ce biti odgovoran ako bude trovanja pcela ovim preparatima, jer nas niko nije izvestio da zastitimo svoja stada? Koga da tuzimo kada jula meseca umesto prihoda budemo ubirali cemer i zuc?
3. Da li ce SPOS kao institucija obezbediti pravnu sigurnost nas clanova ove organizacije u slucaju trovanja nasih pcela od navedenih otrova.
4. Na jednom forumu se spominje da je gospodin Miklic, navodno osoba koja je zaduzena za uljarice sa NS instituta na tv emisiji “Znanje na poklon” b92 “sav ushicen” izjavio kako ce ove godine I njihove kulture biti tretirane I zasticene ovim insekticidima.
5. Mozete li da dodjete do podataka gde su semena zagadjena ovim otrovima distribuirana I gde se moze ocekivati najjaci udar na pcele.


Pa da sacekamo...

Čini mi se da predsednik SPOS-a ne može ništa konkretno da uradi po ovom pitanju pošto Bayer kod nas zastupa Delta Agrar, mnogo su oni jaki za SPOS. Čitao sam da su u Bayeru smislili neke još jače otrove pod drugim nazivom, mogu da stopiraju Gaučo ali će ubaciti nešto još gore, tako da kako god da se čovek okrene... Sad Sad Sad

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1055 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 5 sakrivenih i 1011 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ArmyBoss, bokisha253, Brana01, cemix, cvrle312, DPera, Futurama, gomago, havoc995, ivan979, Ivica1102, Još malo pa deda, kinez88, krkalon, Kubovac, Metanoja, milimoj, mnn2, nebidrag, nebkv, nemkea71, novator, Panter, pein, Prašinar, predragc, raptorsi, shlauf, Sir Budimir, solic, sombrero, Srki94, Srle993, Viktor Petrenko, vukovi, Webb, x9, Čivi, 2001