|
Poslao: 19 Jun 2008 22:55
|
|
goust ::U jakoj pasi i kada je drustvo jako (sto kod tebe trenutno nije slucaj) , nije problem da stavis i vise ramova odjednom. Licno ti preporucujem da ne stavljas vise od jednog rama za sad. Kada ces staviti sledeci, lako ces oceniti, jer cim matica polozi jaja u njega, vreme je da stavis novi ram na gradnju.
Reci mi koliko ramova sa leglom si dobio, kao i da li siu svih 6 ramova puni pcela?
Dobio sam 5 rama sa leglom i 1 ram sa medom po drustvu. Na svih 6 ramova je bilo puno pcela jer smo formirali rojeve kasno uvece.Da li da sacekamo da maticu oslobode pcele ili da je mi oslobodimo?Prilikom danasnjeg pregleda kavez sa maticom opseda dosta pcela. Moj komsija koji pcelari skoro 30 godina,ali DB sistemom, kaze da su pcele najverovatnije vec prihvatile maticu jer pri pomeranju kaveza idu za njom.U drugom drustu je situacija slicna.
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2008 23:36
|
|
Budi strpljiv i sacekaj da pcele same puste maticu. Ovo ti kazem jer ne znam da li je ta matica oduvek bila u tom roju ili je dodata kad je roj formiran. Ako jeste matica iz tog roja, onda mozes i sam da je pustis, ali bolje je ne rizikovati. Ona ce vec sutra biti na slobodi.
Obzirom da imas 5 ramova sa leglom, mislim da ce pcele uspeti da zavrse izgradnju svih ramova u prvom nastavku, a mozda i nesto preko toga. zavisi da li imas suncokretove pase i da li ce ta suncokretova pasa biti otrovna za pcele.
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2008 11:51
|
|
Nema sanse ja da uocim maticu na ramu!
Ima li nekih pokazatelja u sta da gledam? Pa ona su mlade matice i malo vece od radilica,mozda kad poraste i bude veca?Ovako ja nemam nikakve asanse da je uocim.Jedino da piljim ceo dan!
Pomagaj,ima li neki fazon?
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2008 13:15
|
|
Kod nepolodjene matice i matice koja nije pronela nema pravila gde i kako da je trazis. Moze da se nalazi bilo gde unutar kosnice.
Ima jedna caka kako da pokusas da je potrazis. Iz kosnice izvadi sve ramove i pregledaj da slucajno matica nije negde na zidovima ili podnjaci. Zatim, ako je ne nadjes, donji nastavak popuni sacem bez pcela, a preko satonosa stavi maticnu resetku i preko nje jedan prazan nastavak. Sa dva rama stresi pcele u taj prazan nasatavak, na maticnu resetku, i malo nadimi pcele. One ce se u sekundi provuci kroz resetku a matica, ako je tu, ostace iznad resetke. Tako uradis i sa preostalim ramovima. Ako ne nadjes maticu na ovaj nacin, onda je jednostavno nema u kosnici.
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2008 13:48
|
|
@qoust
Nema kod nas suncokreta ali ima mnogo livade i lipa tek pocinje da cveta a kako kazu iskusniji pcelari ima unaosa sa nje.Posto moj komsija nema nikakvih iskustava sto se tice priprema za zimovanje sa LR kosnicama trazicu savete od tebe.Inace kod mene u Sokobanji preovladavaju DB kosnice pa mi svi savetuju da se preorjentisem na njih. Kako da se osiguram da pcele savladaju razmak izmedju nastavaka u toku zime
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2008 13:58
|
|
Hvala na savetu,ali posto sam ja elektronac,jedino da zajedno smislimo lokator matice i eto nama patenta koji ce nam doneti lovu
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2008 17:43
|
|
Evo obavestenja SPOS-a o nacinu preleda pcela zatrovanih Gauchom
Poštovani,
SPOS je danas postigao dogovor sa Departmanom za fitomedicinu i zaštitu životne sredine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu oko analize meda i polena na imidakloprid (popularni Gaucho) i tiametoksam (popularni Cruiser).
Kako saznajemo iz razgovora sa prof. dr Sanjom Lazić (a priznajemo krivicu što to nismo i ranije znali), Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je još pre par godina razvio metodu za utvrđivanje prisustva imidakloprida (popularni Gaucho) u medu metodom tečne hromatografije, i o tome je Departman čak napisao i rad koji je izložio na Evropskom kongresu o ostacima pesticida u Grčkoj, na Krfu, 2006. godine! Oni u analiziranom medu tada nisu našli imidakloprid, jer nisu ni imali odgovarajuće uzorke, ali su im stručnjaci Bayera tada rekli da su se uzalud trudili da razviju metodu, jer je nemoguće da se imidakloprid nađe u medu!?!!
Mi ne želimo da komentarišemo tako nešto, o tome ćemo se izjašnjavati kada se i sami budemo uverili da je tako ili da nije tako: nakon analiza! Radićemo analize i na imidakloprid i na tiametoksam, jer je deo suncokretovog semena u našoj zemlji po našim saznanjima, bar što se tiče neonikotionida, tretiran sa ta dva preparata. Takođe i seme kukuruza.
Naime, postigli smo dogovor sa prof. dr Sanjom Lazić, direktorkom Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, da nakon 16. jula, kada se zaposleni u Departmanu vrate sa godišnjeg odmora, odnesemo uzorke meda i polena koji ćemo u međuvremenu prikupiti. Uzorke ćemo prikupljati sa određenih lokacija gde tačno znamo šta je i čime tretirano, pa molim sve oni koji će svoje košnice ipak locirati na takvim lokacijama da se jave da se dogovorimo. Moraćemo da postignemo dogovor i sa inspekcijom pod čijim bi nadzorom bilo uzimanje uzoraka, što ćemo učiniti narednih dana.
Cena jedne analize (meda ILI polena) iznosiće oko 6.000 dinara plus PDV. Za sve analize koje budu dogovorene sa SPOS-om, troškove će snositi SPOS. Za ostale analize, troškove će snositi onaj koji uzorke nosi na analizu. Najvažnije je da sada svako ima mogućnost da odnese uzorke i sebi razjasni šta se dešava na pčelinjaku, a ne da krivi neki nepoznati faktor ili faktor koji nije delovao. Predsednici društava pčelara bi trebalo da o ovome obaveste sve svoje članove koji sele pčele na suncokretovu pašu. SPOS će finansirati samo one analize gde će se, uz dokaze, unapred znati da je seme tretirano i kojim je preparatom tretirano, a uz prethodni dogovor sa SPOS-om. Broj analiza je ograničen, pa vas molimo da na vreme pozovete da se dogovorimo oko detalja.
Što se tiče uzoraka mrtvih pčela, prof. dr Sanja Lazić je obećala da će razviti metodu i za analizu pčela, pa vas molimo da uzorke mrtvih pčela držite u zamrzivaču do odnošenja na analizu.
Nama je prioritet da tačno saznamo šta se dešava kod nas. Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu će na osnovu tih analiza napraviti i jedan naučni rad.
Dobro je što je laboratorija blizu terena gde se suncokret i gaji. Uskoro će analize biti dostupne i na VMA, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.
Najsrdačnije se zahvaljujemo prof. dr Sanji Lazić na izuzetnoj predusretljivosti i izraženoj spremnosti da nam pomogne. Bilo bi dobro da u ovoj zemlji ima više onih koji rade svoj posao stručno i odgovorno kao ona. Hvala najlepse!
Dr med. Rodoljub Živadinović
Predsednik SPOS-a
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2008 19:02
|
|
Ne vidim da neko iznese sveže informacije sa lipove paše. Da li ima kakvog značajnog unosa i dokle je trajanje paše?
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jun 2008 10:14
|
|
@ zarkodj
KOd mene u okolini nema lipe u nekoj jkoicini koja bi bila znacajna za pcele.
@ nomce
Svaka cast. Ne bih ni ja bolje odradio. To je to.
|
|
