|
Poslao: 09 Jul 2008 14:00
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
лоренс дарел – александријски квартет-
''Сањам о књизи довољно моћној да садржи њене елементе-али данас нисмо навикли на такве књиге.На пример,на првој страни укратко изложена фабула у неколико редака.Тако бисмо могли да се ослободимо приповедачке спутаности.Оно што следи била би драма ослобођена терета форме.Своју бих књигу ослободио за снове.''
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2008 15:16
|
|
александрија, магични град који кроји судбине својих становника....
град библиотека свих библиотека 
неки од делова, цртице, док читам "квартет":
"...желим да им још једном удахнем живот до оне мере када бол прераста у уметност"
"Клеа: постоје само три ствари које се могу урадити са женом. Можеш да је волиш, да патиш због ње, или да је претвориш у књижевност."
"Ми нисмо довљно снажни ни зли да бисмо начинили избор - све ово је део експеримента који је удесио неко други - град можда, или неки други део нас самих - откуд знам?"
"...мени је тада изгледало да је Несим познаје и прихвата на начин који се не може објаснити некоме за кога је љубав са својствима поседовања још увек замршена."
"постоје облици величине, знаш, који кад се не примене у уметности или у вери направе пустош од обичног живота."
"...али оне којима је највише нашкодила она је оплодила. Истеривала је људе из њихових старих личности. То је морало да боли, а многи су погрешно схватили природу бола који је она наносила. Али не и ја. Али не и ја."
"Врлина се код нас никада не глуми. Ни порок. Обоје су природни."
"Овде су наша тела грејали оштри суви ветрови који су дували из афричких пустиња и морали смо да љубав заменимо паметнијом али суровијом духовном нежношћу која је пре наглашавала него изгонила усамљеност."
"Ми смо деца овог предела, он прописује понашање, па чак и мисли до оне мере до које смо у стању да га осетимо."
"Да ме је уопште икада упознала, морала би касније да открије да онима који осећају дубоко и који су иоле свесни неразмрсивог сплета људске мисли, остаје само један начин да говоре - иронична нежност и ћутање."
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2008 16:17
|
|
“Shvatila je sasvim jasno da ga silno voli, a i da može da se pomiri sa tim da ga više ne vidi - nikada.
Njena ljubav je već spoznala i savladala nestajanje voljenog - sopstvenu smrt. Ova misao, tako jasno izražena u njenoj savesti, davala joj je ogromno preimućstvo nad njim - jer on se još uvek davio u uzburkanom moru svojih nelogičnih i zamršenih emocija, žudnje, obzira prema samom sebi, dok je ona već crpla snagu i samouverenost iz same beznadežnosti svoga slučaja.”
(Lorens Darel “Aleksandrijski kvartet” )
******
Aleksandrija – grad mediteranskog stila sa uskim, krivudavim uličicama, grad čuvenog svetionika na ostrvu Farosu (jedno od sedam čuda antičkog sveta), grad Aleksandra Makedonskog i njegove biblioteke, grad poslednje egipatske faraonke Kleopatre i Marka Antonija, grad u kome živi široka lepeza naroda koji je došao sa različitih strana, a čiju je atmosferu najbolje opisao Lorens Darel u romanu Aleksandrijski Kvartet. Za razliku od Kaira, ovaj kosmopolitski grad u kome se i kulturno i etnički Afrika »sastaje« sa Evropom i Azijom, deluje mnogo savremenije i opuštenije. Zadržao je svoju starinu, a sa druge strane se prilično prilagodio savremenim svetskim tokovima. Veliki broj parkova, šetališta i dr. čine da ovaj grad »diše« u zelenilu i prijatnoj atmosferi. Nedaleko od železničke stanice nalazi se Rimski amfiteatar. Na ulazu smo se provukli sa popustom na račun Robertove novinarske kartice, koju smo kasnije često »zloupotrebljavali«. Rimski amfiteatar (koji je i jedini u Egiptu) otkriven je tek 60-ih godina, sastoji se od 12 polukružnih mermernih redova koji su odlično očuvani.
  
I još po nešto:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Aleksandrija
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 01:30
|
|
"necu ovo pogresno da shvatim kao pohlepu ili pustanje sebi na volju. suvise smo iskusni za to: mi jednostavno imamo da naucimo nesto jedno od drugog. sta je to?
sta je to? da li je ovo nacin?"
"shvatio sam da je ova jalova razmena misli i osecanja probila stazu ka guscim dzunglama osecanja; i da smo postali robovi tela, posednici jednog tajanstvenog saznanja koje su dalje mogle da prenose, primaju, desifruju, razumeju - samo one retke nama podudarne licnosti na svetu (koliko ih malo ima, kako ih je retko sretao covek!)"
http://ils.unc.edu/dpr/path/alexandria/
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 10:10
|
|
Aleksandrijska biblioteka je bila najveća biblioteka antičkog sveta. Nalazila se u Aleksandriji, na obali Sredozemnog mora, u današnjem Egiptu.
Osnovana je početkom III veka pre nove ere od strane kraljeva iz dinastije Ptolemeja. Duhovni pokretač i prvi organizator bio je Grk Demetrije iz Falerona. Tokom njenog postojanja upravnici biblioteke bili su veoma učeni ljudi i književnici, kao priređivač klasičnih epova: Zenodot iz Efesa, pesnik i gramatičar Likofron iz Halkisa i kritičar i filolog Aristarh iz Samotrake.
Zapis nastao oko 56. godine potvrđuje da je Aleksandrijska biblioteka u nekom obliku postojala još u 1. veku
U Aleksandrijskoj biblioteci nalazile su se knjige iz ondašnjeg celokupnog civilizovanog sveta: dela iz grčke književnosti i filozofije, prevedene knjige iz egipatske, persijske i drugih književnosti. Prevodilo se i u suprotnim pravcima, od kojih su posebno važni prevodi na aramejski i hebrejski, pošto je na taj način sačuvan deo grčkih knjiga. Pesnik Kalimarh iz Kirene načinio je katalog biblioteke u 120 knjiga. Procene broja knjiga i sličnog materijala u Aleksandrijskoj biblioteci se dosta razlikuju i kreću do 700 hiljada.
Knjige su se nalazile u impozantnom kompleksu zgrada, uključujući dve glavne: Muzej i Serapis. Centralni deo u kome su se odvijala istraživanja činilo je deset velikih sala.
Sudbina biblioteke je tragična. Ona je uništavana više puta sa više raznih strana.
Cezarovo uništavanje 48. godine
Smatra se da je Cezarova vojska 47. godine pre nove ere uništila glavni deo, onaj u Muzeju.
Hrišćansko uništavanje 391. godine
Ubrzo nakon što je 387. godine hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva, car Teodosije I 391. godine naređuje unuštavanje svih paganskih hramova. Tada hrišćani, na čelu sa aleksandrijskim patrijarhom Teofilom, spaljuju Aleksandrijsku biblioteku.[1]
Muslimansko uništavanje 642. godine
Kada je muslimanska armija osvojila Aleksandriju 642. godine nakon što je porazila vizantijsku vojsku u bici kod Heliopolisa, komandant je upitao kalifa Umara šta da rade sa bibliotekom, odnosno sa knjigama. On je dao čuveni odgovor: "One ili su u suprotnosti sa Kuranom, što znači da su jeres, ili se slažu sa njim, što znači da su suvišne."
Obnavljanje biblioteke
2002. godine od stare biblioteke, na obali mora među oronulim stambenim zgradama, stvorena je jedanaestospratnica od stakla i betona, delo norveške arhitektonske firme Snoheta. Oblikom podseća na ogromni solarni disk, okrenut Mediteranu. Na granitnom zidu koji gleda na jug uklesana su slova većine svetskih pisama, što predstavlja svojevrsnu promociju nacionalne, kulturne i jezičke šarolikosti koja se čuva u ovoj građevini. Ukupna površina se procenjuje na 40.000 kvadratnih metara. U svom sklopu poseduje najveću javnu čitaonicu na svetu, kao i specijalizovane dečje, čitaonice retkih knjiga, rukopisa, mikrofilmova, a njen sastavni deo je i Muzej (rađen takođe po antičkom uzoru). Jedna od posebnih poslastica je "Nobelova soba", smeštena na trećem spratu, u kojoj možete uživati u biserima svetske književnosti, delima nastalim (i od švedske kraljevske Akademije nagrađenim) od 1901. do 2001. godine. Realizacija ovakvog jednog ambicioznog
(Zapis nastao oko 56. godine potvrđuje da je Aleksandrijska biblioteka u nekom obliku postojala još u 1. veku)
...Istina nije ono što se kaže pri punoj svesti ona je uvek ono što tek isklizne...
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 10:55
|
|
"град постаје читав свет кад човек воли једног од његових становника."
"опчинила ме илузија да бих стварно могао да је упознам, али сада видим да она збиља није била жена него отелотворење Жене које није признавало никакве споне у друштву у коме смо живели."
http://en.wikipedia.org/wiki/Hypatia_of_Alexandria
"човек није могао више да очекује од једног обдареног уљеза који је скоро грешком пробио трвду материјалну љуштуру Александрије и открио себе."
"Балтазар каже да су природни издајници - као ти и ја- стварно кабали. он каже да смо ми мртви и живимо у овом животу као у некаквом чистилишту. а ипак они који су живи не могу без нас. ми их заражујемо жељом да доживе више, да порасту."
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 13:24
|
|
Kad se pomene Aleksandrijski kvartet, ja vidim ulice u blagoj izmaglici zasute prasinom, poceo je da pada sumrak, vazduh je tezak od toplote, atmosfera je pomalo lepljiva i vidim strance koji hodaju tim ulicama i pritisla ih culnost, a oni kriju da uzivaju u tim novim spoznajama sebe. Mislim da ove knjige spadaju medju one lepse u konkurenciji svih u kojima se prica o ljubavi.
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2008 11:08
|
|
"on nikada nece razumeti da bas sa pojmom boga moramo najvise da pazimo; jer on tako mocno deluje na ono sto je najnize u ljudskoj prirodi - na nase osecanje nemoci, strah od nepoznatog, licne slabosti; a iznad svega na nase cudovisno samoljublje koje mucenicki venac shvata kao medalju atleticara koju je stvarno tesko zasluziti.
stvarna i prefinjena priroda boga mora biti oslobodjena svojstava: kao casa izvorske vode, bez ukusa, bez mirisa, koja samo osvezava: i sigurno bi delovala samo na mali broj, vrlo mali broj, onih koji stvarno razmisljaju?
sto se tice vecine, njegova priroda je vec ukljucena u onaj deo njihove prirode koji ponajmanje zele da priznaju za svoj ili ispituju. ne verujem da postoji neki sistem koji moze da ucini nesto vise osim da izopaci sustinsku ideju. a onda, svi ovi pokusaji da se bog omedji recima ili idejama...."
http://en.wikipedia.org/wiki/Tetrad_%28Greek_philosophy%29
Dopuna: 12 Jul 2008 11:08
"сада схватам да је био један од ретких, људи који су пронашли своју филозофију и чији је живот био испуњен покушајима да живе по њој."
"стварам маштом, дакле припадам и слободан сам"
"говорио је као да је у Александрији било неко различито време и није погрешио"
"од свих нас он је на известан начин најсрећнији зато што нема унапред смишљену представу о ономе што жели да добије као одговор на љубав. а волети на такав начин без предумишљаја је нешто што људи већином морају поново да уче после педесете године. деца то имају. и он."
"посао мислиоца је да подстиче на размишљање: посао свеца је да ћути о свом открићу"
"његова осредњност је била његово спасење"
"..јер на сваком ступњу развоја, сваки човек поново осваја читаву васиону и подешава је по својој унутрашњој природи: док сваки мислилац, свака мисао изнова оплођују читаву васиону"
"ово је нарочита врста љубави јер не осећам да је имам - нити бих у ствари желео да је тако. као да нас је једино здружило то што смо господари својих личности, што смо постали учесници у заједничкој фази растења. у ствари ми љуто озлеђујемо љубав, јер смо показали да су везе пријатељства чвршће"
"моја вредност није била ни у чему што сам постигао или имао. јустина ме је волела зато што сам јој дао нешто што је било неуништиво - већ готову личност коју није могла сломити"
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2008 11:45
|
|
Stvarno je u življenju iscrpljivao sebe,svoju unutrašnju ličnost.Ljudi većinom stoje i dozvoljavaju da život na njima izvodi svoju igru poput mlakog tuša.Dekartovskoj tvrdnji:'Mislim,dakle postojim',on je suprotstavio svoju koja je otprilike glasila ovako:' Stvaram maštam,dakle pripadam i slobodan sam'.
|
|
|
|
