|
Poslao: 25 Jul 2008 19:37
|
|
da li se ziva ljudska bica jednostavno pretvaraju u upotrebljive projekcije cudi i da li to pomalo izdvaja coveka od njih? tako je. jer posmatranje stvari siri polje oko posmatrane osobe ili predmeta. tako je. otezava spontane reakcije - reakcije na ono sto zblizava ljude - osecanja, ljubav i tako dalje. ali to nije samo problem za pisca - to je problem za svakoga. odrasti znaci izdvojiti se u cilju boljeg, lucidnijeg zdruzivanja....
i sami aleksandrinci bili su stranci i izgnanici iz onog egipta koji je ziveo ispod blistave povrsine njihovih snova, okruzenog vrelim pustinjama i hladjenog sumornom studeni jedne vere koja odbacuje zemaljska uzivanja: egipta rita i rana, lepote i ocajanja. aleksandrija je jos bila evropa - prestonica azijske evrope, ako tako nesto moze da postoji.
docnije, pod uticajem izvrsne hrane kod coin de france poceo je da pusi svoje vece sa vecim uzivanjem - kao lulu opijuma. unutarnji svet sa svojim tenzijama odmotavao je svoje kalemove u njemu, oticao u mlazevima misli koje su mu se na mahove otkucavale u svesti kao morzeovi znaci. kao da je postao pravi prijemnik - ti retki trenuci dobrog diktiranja!
a dalje, ispod toga, nevezano, reci koje su, zgusnjavajuci se sada u njegovoj svesti kao rosa, mogle kasnije da se izglacaju i preobraze u armaturu postupaka njegovih likova.
svaki korak iz poznatog ka nepoznatom povecava misteriju.
i sada su poluoformljene misli opet pocele da promicu u njegovoj svesti (cedne, ociscene mrakom i alkoholom): misli koje bi se kasnije mogle kostimirati, za bal pod maskama, kao stihovi....gosti iz drugih zivota.
kao i obično, negde na dubini do koje nije dopiralo gađenje prema samom sebi ili poniženje, on je pisao, brzo i glatko, u svojoj bistroj svesti. ispisivao je list za listom. toliko godina je pisao svoj životopis u sebi - život i pisanje tekli su istovremeno. u potpunosti je prenosio trenutak na papir onako kako je doživljen, još topao iz pećnice, razgolićen i izložen....
egipat, ravan i bez grudi, promicao je i ostajao za mnom sa obe strane automobila. zelenilo je preslo u plavetnilo, plavetnilo u boju paunovog oka, u mrko kao gazela, u crno kao panter. pustinja je licila na suv poljubac, na osecaj lakih dodira trepavica.
Dopuna: 25 Jul 2008 19:37
ovako uopsten vid razgovora me nervira. za umetnika, rekao bi, kao ni za javnost, ne postoji tako nesto sto se zove umetnost; to postoji samo za kriticare i one koji zive prednjim delom mozga. umetnik i javnost prosto registruju, kao seizmograf, jedan elektromagnetski naboj koji se ne moze racionalno objasniti. zna se samo da se tu odvija jedan osobit prenos, istinski ili lazan, uspesan ili neuspesan, kako kada. ali ako pokusas da to rastavis na delove i da ih onjusis - nista ne postizes (sve mi se cini da tako prolaze u umetnosti oni koji joj se ne mogu predati!). paradoks. svejedno.
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2008 00:02
|
|
Na ogledalu je vlažnim sapunom za brijanje napisao neke Tolstojeve reči:'Ne prestajem da razmišljam o umetnosti i o svakom obliku iskušenja koji pomračuje um'.
|
|
|
Poslao: 03 Avg 2008 22:07
|
|
nimfa? boginja? vampir? da, bila je sve to i nijedno od toga. bila je, kao svaka zena, sve sto muski um (da definisemo 'muskarca' kao pesnika koji neprestano kuje zavere protiv sebe) - sto muski um pozeli da zamisli. bila je vecito stvarna, a nikada nije postojala! ispod svih tih maski postojala je zena, kao i druge, kao i svaka zena, kao lutka u krojackoj radnji koja ceka da je pesnik odene, da joj udahne zivot. shvatajuci sve to, po prvi put sam sa strahopostovanjem poceo da uvidjam ogromnu snagu odrazavanja kod zene - plodnu pasivnost, sa kojom ona, kao mesec, pozajmljuje svoju svetlost iz druge ruke od muskog sunca. kako sam mogao da ne budem zahvalan na tako zivotvornom saznanju? sta je sve to marilo, lazi, prevare, ludosti, u poredjenju sa tom istinom?
Dopuna: 02 Avg 2008 22:00
...polu u snu, a polubudan - osecao sam se kao Adam iz srednjevekovnih legendi: od celog sveta sastavljeno telo coveka, cije je meso zemlja, cije su kosti kamenje, kome je krv voda, kosa - trava, vid - sunceva svetlost, dah - vetar i cije su misli oblaci.
Dopuna: 03 Avg 2008 22:07
ne verujem da stvarnost ikada ima velike slicnosti sa ljudskom istinom
ako si rodjen u plemenu umetnika, onda je gubljenje vremena da nastojis da igras ulogu svestenika. moras biti veran svojoj tacki gledista, a u isto vreme da potpuno sagledas njenu pristrasnost. moze se u izvesnom smislu postici savrsenstvo ako se zivi u skladu sa sopstvenim sposobnostima - na svakom nivou.
dva coveka, sedeci na barskim stolicama, zamisljeno glodju svemir kao da je to komad secerne trske
umetnost nastaje tamo gde probudjen duh istinski postuje izvesnu formu.
sta da se radi kada se covek ne slaze sa sopstvenim misljenjem o ljubavi?
bajron se bahato odnosio prema engleskom jeziku, kao gospodar prema sluzi; ali jezik, koji nije lakej, izrastao je poput tropskih lijana izmedju pukotina u njegovim stihovima i skoro ga ugusio. on je zaista ziveo, njegov zivot je bio istinski imaginaran; ispod privida bica sa strastima krije se carobnjak, mada on sam toga nije bio svestan.
da, ali saznanje boli! dabome da boli. ali mi znamo da je istorija knjizevnosti istorija smeha i bola. imperativi od kojih se ne moze pobeci glase: smej se dok ne zaboli i trpi bol dok se ne nasmejes! ...razumevanje je funkcija ne zakljucivanja, nego faze razvitka psihe. nikakva objasnjenja ne mogu da popune prazninu. samo saznanje! jednoga dana ces se probuditi iz sna, smejuci se grohotom! ecco!
sto se tice Umetnosti uvek sebi govorim: dok oni gledaju paradu vatrometa, zvanu Lepota, moras im prosvercovati istinu u vene kao virus koji se filtruje! to je lakse reci nego postici. kako covek sporo uci da prihvata taj paradoks!
da, da prosiri domet culne osecajnosti, da obuhvati i matematiku i teologiju; da hrani, a ne da suzbija intuitivna saznanja. jer kultura znaci seks, korensko znanje, a tamo gde je ta sposobnost izbacena iz koloseka ili osakacena, njeni derivati, kao sto je religija, ispadaju krzljavi ili izopaceni - umesto emblematicne misticne ruze dobijas judejske karfiole kao sto su mormoni ili vegetarijanci, umesto umetnika dobijas kmeze, umesto filozofije semantizam.
seksualna i stvaralacka energija idu ruku pod ruku - sunceva seksualna i meseceva duhovna vode veciti dijalog. one se zajedno krecu spiralom vremena. one obuhvataju sveukupnu ljudsku pokretacku snagu. istina se jedino moze naci u nasoj sopstvenoj utrobi - istina Vremena.
|
|
|
Poslao: 04 Avg 2008 09:50
|
|
thanx za sve... a narochito za:
Citat:da, ali saznanje boli! dabome da boli. ali mi znamo da je istorija knjizevnosti istorija smeha i bola. imperativi od kojih se ne moze pobeci glase: smej se dok ne zaboli i trpi bol dok se ne nasmejes! ...razumevanje je funkcija ne zakljucivanja, nego faze razvitka psihe. nikakva objasnjenja ne mogu da popune prazninu. samo saznanje! jednoga dana ces se probuditi iz sna, smejuci se grohotom! ecco!
Citat:seksualna i stvaralacka energija idu ruku pod ruku - sunceva seksualna i meseceva duhovna vode veciti dijalog. one se zajedno krecu spiralom vremena. one obuhvataju sveukupnu ljudsku pokretacku snagu. istina se jedino moze naci u nasoj sopstvenoj utrobi - istina Vremena.
|
|
|
Poslao: 05 Avg 2008 11:47
|
|
Sa povoljnog položaja koji mi pruža ovo ostrvo mogu da sagledam drugim očima sve dvostruko,u preplitanju činjenica i mašte;i ponovo čitajući o tome,ponovo obrađujući stvarnost u svetlu svega onoga što sada znam,iznenađen sam što otkrivam da su se i sama moja osećanja promenila,porasla,čak i produbila.Možda je onda razaranje moje lične Aleksandrije bilo nužno ('rukotvorina pravog umetničkog dela nikada ne pokazuje ravnu površinu');možda zakopana u svemu ovom leži klica i suština istine-eksploatatrskog prava vremena-koja će me,ako budem umeo da je uskladim,odneti malo dalje u onome što je stvarno traganje za mojim pravim ja.videćemo.
|
|
|
Poslao: 05 Avg 2008 13:28
|
|
pokusaj da kažeš sebi da je njen (umetnosti) osnovni cilj bio samo da dozove konačnu isceljujuću tišinu - i da je simbolizam sadržan u formi i strukturi samo okvir saznanja unutar koga se, kao u ogledalu, može videti pojam o jednom smirenom svemiru, o svemiru koji živi u ljubavi sa sobom. tada ćeš, kao dete u majčinom naručju, "dojiti svemir pri svakom udisaju"! moramo naučiti da čitamo između redova, između života.
one ne vide da je jedna civilizacija prosto velika metafora koja opisuje težnje individualne duše u kolektivnom obliku - kao što bi se to moglo opisati u kakvom romanu ili pesmi. borba se uvek vodi za viši nivo svesti.
ali sigurno u svemu tome ima neka zakačaljka? da, Vreme je zakačaljka! prostor je konkretan pojam, ali Vreme je apstraktno.
..jer je on morao znati da Istina nestaje time što se kaže. ona se može samo preneti, a ne iskazati; za takav zadatak, jedino oružje je ironija.
ali prevedeno na jezik duha, dobija se slika čoveka koji hoda po kući i traži naočare koje su mu na čelu.
Dopuna: 05 Avg 2008 13:28
@kindergirl - hvala darelu, toliko toga jos ima....neke su cele stranice zaredom, bukvalno za prekucati 
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2008 21:40
|
|
Kada pamet odluta dalje od dodira sa vlastitim milovanjima-sa vlastitim lickanjima nalik mačijim povrh telesne predodžbe samog sebe-tada gubi moć da ceni i poštuje i iznova uspostavlja vlastitu ličnost putem samopoštovanja.Stvarna tunika koju predstavlja telo suši se,a čovek postaje tek artikulisani skelet,to jest mašina.
|
|
|
Poslao: 14 Sep 2008 22:40
|
|
"Vidis, Justina, ja verujem da su bogovi ljudi i ljudi bogovi; oni nepozvani ulaze u zivote jedni drugih, pokusavajuci da se izraze jedni kroz druge - otuda takva prividna zbrka u nasim ljudskim stanjima duha, nasim nagovestajima sila u nama ili van nas....a onda (slusaj) mislim da vrlo malo ljudi shvata da je seks psihicki a ne telesni cin. Nezgrapno parenje ljudskih bica je prosto bioloska parafraza ove istine - primitivan nacin da se duse predstave jedna drugoj, da se obavezuju. Ali ljudi se vecinom zaglibe u fizicki aspekt, nesvesni pesnickog rapport kome on tako nezgrapno pokusava da ih nauci."
Dopuna: 21 Avg 2008 13:40
....bolnu tragiku njihovog bračnog života. ne zato što je bila loša žena - bezumno su se voleli, ali se radilo o tužnoj inverziji: to ga je iscrplo, ostao je bez unutrašnjih rezervi. ljudi kao što je Rob previše se vežu, postaju suviše ranjivi, pa se zato lako slome.
"a sada ne mislite na ono što ste naučili. jednostavno postanite to što pre - jer čovek kada nešto postane zaboravlja na to"
"umiranje može biti samo kapric ako dopustimo da se desi pre nego što otkrijemo veliki trik koji nam omogućava da umiremo s dobitkom"
trougaona strasna veza me je opčinila za čitav život i pratiće me i nakon groba. ...pronašao sam gospodara-gospodaricu svoje strasti. ko bi mogao tražiti više?
pa ipak, ljubav je stvarna - možda jedina stvarna u ovom osakaćenom svetu. a opet, kako postići jedini oblik koji je vredan, koji nas oplemenjuje - onaj bez sankcija, bez rezervi, onaj bez krivice?
Dopuna: 02 Sep 2008 17:48
...i on pocinje da improvizuje, to je sasvim drugacija vrsta postojanja, u isto vreme i krajnje neizvesnja, nepostojana, kolebljiva - ali istinita onako kako nikad niste pomislili da moze biti.....
Dopuna: 07 Sep 2008 10:48
oni kažu da kao ljubav ništa ne može razviti duh, osim možda bola, slatkog bola.
spokoj i neustrašivost na rođenju trebalo bi da budu prirodna svojstva čovekova, ali po ulasku u zahuktalu mašinu, odmah mu iščupaju istinu, izvuku ga iz ležišta.
došao sam do nekih zaključaka kao: seks nije čin nego misao; i to Vršak Prsta Misli.
ali večeras, ako ovo lepo vreme dozvoli
ako potraje ravnodnevnica
oboje ćemo čuti pesmu
malu doksologiju paukovih mreža.
ljuštiti veliku lukovicu svemira
nas dvoje skriveni lepezom noći.
slušaj, to je vreme koje protiče
to je noć koja beži.
spasiti opšti princip iz mase protivrečnih dokaza može biti i nauka i poezija.
ogledala su prvobitno izmišljena da prihvate odraz lastavice u letu.
smrt će biti samo promena koda, zona.
taj prazan prostor oko njih zapravo ih je povezivao, te pukotine između osećanja, takoreći. iz toga nastade električni impuls zvani čežnja.
život uvek pokazuje ispravan smer, uvek nam nudi svoju lepu stranu, samo ako znamo da je uzmemo. možda. može biti. ali, da bismo je uzeli, trebalo bi najpre da počnemo davati, a to je teško naučiti.
seksualni čin kao razvijač duha, kao snovalac ideja, izvor je svih nauka, svake umetnosti, svih obaveštenja koja su duhu neophodna kao duševna hrana. pomoću njega se uzgaja psiha. prečistač uma, oštrač intuicije, dobavljač budućnosti. ali, da bi se ispunio i izvršio svoj zadatak, mora biti deo dvostrukog čina, skladan.
Dopuna: 14 Sep 2008 22:29
naposletku sam kroz resetku pao u reku, presekao sve veze iza sebe, slobodan da plivam u kalupu, crnom tanjiru, ne znajuci nista. bledo osecam natapanje socnog sosa po mojim krljustima, sporog korumpiranog delirijuma ponovnog rodjenja. posluzen sam. osamucen, u blesku logike ovog poslednjeg trenutka, propitujem se zustro. je li ovo amuzija, afazija, agrafija, aleksija, abulija? ovo je zivot.
(darel, crna knjiga)
Dopuna: 14 Sep 2008 22:40
jutro je naislo kao magla duz rolne razvijenog filma.
covek jedne noci moze da postavi zamku za jastoge, a kada sunce izadje, zatekne u njoj citav kontinent.
nije zapravo bitno sta covek misli - otkrio sam to iz knjiga koje sam procitao, nije bitno cak ni sta cini. bitno je sta jeste.
|
|
|
Poslao: 15 Sep 2008 00:28
|
|
"Svako od nas kao Mesec, ima svoju tamnu stranu. Može da okrene lažljivu stranu nevoljenja ka osobi koja nas je najviše volela."
- Aleksandrijski kvartet, Lorens Darel
|
|
|
Poslao: 15 Sep 2008 23:15
|
|
on trpi, kako kaze, od sirenja momenta.
toliko nas je malo s ubistvenim darom ljubavi, toliko malo.
krug je potpun. stavili smo svoje mitove u podrum i moramo ponovo poceti gradnju novim alatkama, novim jezikom.
negde je veza prekinuta i mi lutamo medju neverovatnim maglinama, u regionu svesti koji je tako hladan, tako proredjen, da zelimo da kriknemo glasno za toplinom. region gde su isceliteljske mitologije tako eterizovane da otplutaju van domasaja pre nego sto ih um moze zgrabiti i upotrebiti kao gorivo. ovo je prava nicija zemlja, nakrcana obiljem i svetlucavim celikom, gde srce vristi za samiloscu, gde se utroba grci na miris novca, mnostva, masturbacije, gde su tople misli, osecaji, uzici zakrzljali jos u povoju, sprzeni i uguseni. efemera! izmedju golgote i klanice gde se po citav dan ne cuje nista osim uplasene cike svinja. nema konacnog mira, nikakvo silo, bodez niti metak ne mogu ga doneti. igranka traje, vecno traje.
|
|
