learning how to...
Tokom poslednjih meseci zivot mi se, shto mojojm voljom, sto bez nje, mnogo promenio. Jos uvek ne mogu da kazem da li na bolje ili na gore,ali usla sam u jedno do sada meni nepoznato mentalno stanje. Skapirala sam da bukvalno zivim u sadasnjem trenutku. To je nesto sto sam pokusavala godinama: da se odreknem planova, prorachuna, da se bacim sa stene, " pa plivas ili potonesh". Htela sam tako, htela,ali se nije dalo. Prosto , mislila sam ok, ja nisam takva osoba. A sada mi se desava upravo to. I skroz je zastrasujuce. Zato sto sam ja u stvari zaboravila da sam to htela. Brojne obaveze su ucinile svoje.I vise se uopste ne raspravljam. Neko ili razume ili ne razume.Zasto ja da mu otvaram ochi?
I tako, dan me nekad toliko iscrpi da ponekad u 21h uveche uopste ne mogu da mislim ni o chemu, niti da pricham, pishem, kuckam. I skroro da sam zaboravila koliko je zivot u sustini lep.
Ali uvek su tu dragi ljudi da me podsete. Pobegla sam u petak kod T. I sedela sam tamo celi dan i prichala, prichala, prichala....Planirali smo boje zidova za njihov novi mali stan na Ceraku.. Jedno popodne, jedno potkrovlje, jedna pesma P.Elijara. Kupila mi je ogrlicu ispred Aja Sofije u Istambulu.TE ogrlice i ostale sitnice koje mi ljudi donose sa putovanja su nesto najdragocenije sto imam. Zato sto to znaci da su mislili na mene negde tamo. I na kraju se ispostavilo da ja imam prave prijatelje. I to je lepo. Kad u necijem potkrovlju osetis da mozes da budes to sto jesi, bez foliranja, ega i ostalih maski. Samo sedite i jedete sladak kupus iz zdelica jer nemate tanjire. Zato sto ste obe na pocetku.
......Konacno vikend, spa centar na Adi, djakuzi i celi dan proveden sa nekim koga volim najvise , mozak prazan i puno srce, zeleno oko mene i kisha u pokushaju, dve- tri fotke, on sutra ide u Zagreb, stalno me uchi da u zivotu mozes da izaberes ili da se nerviras ili da se ne nerviras, ja mislim da je vreme da ja izaberem ovo drugo, jer sta ako je zivot kratak?!Uchim da chekam, proshli put sam dobila sholju iz Starbaksa iz Poljske,neke milka chokoladice, ovog puta cu biti srecna da dobijem zagrljaj i osmeh, osmeh ce da mi nedostaje. Ali i cheznja je ok. To valjda znaci da se volite?
"Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog čednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama "
P.Elijar
http://www.mycity.rs/Poezija/Poezija-francuskih-nadrealista.html
Zato sto sam ja u stvari zaboravila da sam to htela. 
Brojne obaveze su ucinile svoje.I vise se uopste ne raspravljam. Neko ili razume ili ne razume.Zasto ja da mu otvaram ochi?
