offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Citat:- ..i.. hoces li da se vidimo?
- pa, hajde, ali hocemo se upoznati prvo?
- zato te i zovem, da se upoznamo.
- mislio sam, da se predstavimo, makar da ti ime znam.
- bez imena. ima vremena za to.
- ne znam ni kako izgledas!
- saznaces.
- heh, pa onda, kazi mesto, odredi vreme..
- izaberi jedno slovo.
-  h.
- ovako. imas hazarsku, homoljsku, husovu, humsku.. kazi mi,
za koju si od ovih ulica cuo, a nikada nisi bio u njoj. ili,
za koju ne znas ni gde se nalazi?
- 'ajde neka bude da je hazarska..
- hazarska, onda. ja biram broj. 16. Mora da postoji broj 16
u njoj. provericu. odaberi vreme, ja cu dan.
- luda si. osmica.
- cetvrtak. cetvrtak, u osam, pred hazarskom 16.
- cekaj, hajde mi daj makar broj mobilnog, u slucaju da zalutamo,
ili da se ne nadjemo..
- ne treba nam to. necu ni mobilni, necu ime, necu da zavisim
ni od cega, niti da imam ikakve predstave o tebi pre nego
sto se vidimo.
hazarska 16. hoces li biti tamo?
- bicu tamo.
____________________________
prva slika mi je ona kako stojim oslonjena na zid zgrade u hazarskoj
broj 16 i cekam da me zagleda i pridje mi nepoznata osoba.
ali nije tako bilo.
ti si se pojavio prvi. ja sam bila ona koja je zagledala.
usput sam razmisljala - sta ako niko od nas ne bude zeleo da se
prvi prikaze, ako budemo lunjali, sacekivali, odustali.
a onda pomislih, sta ako te vidim, a ne zelim da ti pridjem.
sta ako si patuljak. sta ako si ruzan. sta ako nisi nista od toga,
a opet ne smem da ti pridjem.
i kao da je tvrda glava nadjacala citavo moje telo, kao da,
u inat, u trenutku postadoh nesto sto nisam ja.
- cekas nekoga?
osmeh.
ne cekam odgovor, priblizavam se tvom licu i, na tvoje zaprepascenje
i na opstu uzbunu svog srcanog misica, pocinjem da te ljubim.
pristajes.
- u redu, sada bismo stvarno mogli da se predstavimo.
- znas kako; i ne moramo. neka ovaj dan prodje bez imena!
- jesi li ti poblesavila ili furas neki zesci trip?
- ne, nije nista od toga, niti je ovo neki hir, no hocu danas
da radim stvari onako kako nikada nisam.
- bez imena?
- bez imena. stavise, ne zelim da cujem ni gde zivis, sta studiras,
ni koliko godina imas. ne zelim podatke.
- valjda cemo pricati o necemu danas..?
- to mozemo. hajdemo na ovu stranu, pa cemo se uvuci u prvu
kafanu na koju naidjemo. apsolutno mi je nepoznat ovaj kraj,
ali pitacemo nekoga kako do autobusa ako se izgubimo.
narucili smo, sedela sam ti sa preke strane, gledala te u oci,
pricali smo.. cudno je bilo zaobilaziti u mislima sve one teme koje uvek
prvo izdeklamujes o sebi. ali vremenom je razgovor tekao sve
neobavezujuce i sve bolje.
- ne, neces ti platiti ovog puta, svako ce za sebe.
ponela sam sitnis, ti daj to krupno, a ovo je moj deo.
izlazimo.
pronalazimo prometniji deo naselja. trazimo stanicu.
ne zurimo. setamo.
- jovana!!
o, fak.
- eej, cao, jedva sam te prepoznala, menjala si boju kose?
suzana.
- cao, pa da, tako, s'vremena na vreme. kako si?
- ma super, evo, pedja i ja malo izasli u setnju, otkud ti u ovom kraju?
- pa i ja, rekoh, da prosetam.
suzana, predrag. ovo je sava!
ispruzas ruku gotovo mehanicki i kroz smeh se "upoznajes"
sa nepoznatima.
- e, pricao mi je neki fazon i stadosmo u pola price. drago
mi je da sam te videla, 'aj', pa.. vidimo se!..
- e, divno.
nema veze, ionako si pretpostavljao da sam ili jovana ili jelena.
- ali, jesi li ti normalna i otkud ti sava pade na pamet?
- nemam pojma, valjda zbog onog lika.
znas, i dalje ne zelim da cujem tvoje ime.
ali sada, kada si saznao moje, red je da i ja cujem
jednu o tebi. kojim prevozom ides kuci?
- 58.
- dobro. pitao si me za sledeci put.
ulica neka pocinje na j.. jadranska, jaksiceva, jasenicka,
jurija gagarina. jurija gagarina, broj 58.
o vremenu cemo se vec dogovoriti.
- u redu. bilo mi je.. interesantno!
- i meni je. zato hocu opet.
pozdravljamo se. ovog puta bez poljupca.
__________________
naredni put sam ti prisla hrabrijim korakom.
- ocekivao sam poljubac.
- mislim da je red na tebe.
a danas, hajde da gledamo filmove!
bilo je lepo upoznavati grad upoznajuci tebe.
autor priche je neko meni drag. ovog puta neccu navesti ko. nije ni vazhno.
|
