Šta imaju zajedničko Dis, Tomas Man i Stiv Džobs?- pitanje je retorsko.
*
"A ovo sada, ovo je njegov poslednji minut i u tom minutu ovo sećanje, kao poslednji bljesak njegove svesti. (...)
Bez tegobe sam živeo, ploveći kao sitno zrno prašine koje titra u sunčevu zraku:bez težine je, plovio put visina, prožeto suncem i sam kao malo sunce. Zaboravio sam da žena stoji, kao kapija na izlazu kao i na ulazu ovog sveta.......... da se sa ovog sveta na bolji ne može preći dok se kao zrela voćka ne otkine, ne poleti u bolnom i strmoglavom padu, i ne tresne o tvrdu zemlju. Valjda se i u raju nosi modrica od tog pada."
"Smrt u Sinanovoj tekiji", Ivo Andric
*
ubi me nerazUmovanje tudjih ljudi
hoce moje zenice da se oGledaju njihovi
pokušaji uspeha
(pre)življavanja
hoće hoće oni mnogo
mnogo više
da se potvrde u
uglu moje reči
da ponište tuđe jer nemaju
svoje
no ja sam svojeGlava
svojeRuchna
SvojeDovoljna
Nepre*ebivo
Patoloski
samo(Za)dov(o)lj(e)na.
Žao mi je samo što oni ne znaju da budu.
No, niko nema sve, a neki imaju i vise od toga,
zavisi od ugla posmatranja.
Treba gledati,ali neki nisu bili na času geometrije.
"Privatni časovi "posmatranja"
povoljno
dve kapi krvi.
Da posle ne bi bilo suza."
