offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Kiša je stišala ljude u prevozu, sedim u tramvaju i čitam Gorana Petrovića. U najavi znam da će mi postati sabrat, završili smo istu grupu i osećala sam da konekcija postoji, Saška je pričala o njemu još dok smo bili u gimnaziji,ali se eto nije dalo. Posle nekih 7 godina, "Sitničarnica" i ja, kraj septembra, koji u Beogradu od jutros liči na kraj oktobra, potpuno odsustvo zvuka, napukla tišina, vrane i nebo (je l' još neko video slojeve oblaka od jutros, stvarno ti treba mašta da izmisliš sve te nijanse i dubine), ulivamo se u Slaviju i on počinje da priča kako glavni lik hoda ulicama oko Karađorđevog parka, prolazi pored Meka i odlazi u pravcu Nemanjine. Spominje Jausa, teoriju recepcije, trougao autor - delo - publika, semiotiku, ulančavanje znakova i Tinjanova. Ispred mene je sada pogled sa Filozofskog iz čitaonice na petom, krov rektorata, park, osećam grč, to je neka toplina kao groznica ili šta li, kad ti je spolja hladno,a unutra vruće. Sećam se i svega što tad nisam mogla da zapamtim, sve što i sada znam da ne znam, ali i ono što znam da znam, kifle iz one bedne pekare pored, i kako mi se taj period činio glup, neizvestan, komplikovan i gorak, kako sam se nervirala oko svakog detalja. Od ujutru do uveče sa tudjim mukama i nesrećama, zaboravljala sam da živim svoj život i nekako mi je bilo lakše. Da ne mislim i ne budem. Neko vreme, poslednje dve godine. A sada me je semiotika sustigla malo pre Karađorđevog parka rano ujutru i kasno popodne, između pravopisnih nedoumica, pružio mi je Goran ruku i rekao "nema veze što nije komplikovana forma, ti si dovoljno komplikovana i bez toga, pa ne mora svako biti Prust i Dzojs, a priča je topla kao veče pored peći uz televizor, kad si bila mala i imala 23 godine. " Nisam pročitala knjigu otkad sam diplomirala, nije me držalo mesto. Nije da nisam kretala, ali sve je to bilo traljavo, prežvakano i bledo.
i eto od jutros mi ta Natalija Dimitrijević šapne: "Probajte sa sitnim radostima, teško da nam šta drugo preostaje."
Volim kad mi se pomešaju život i literatura. To je neizlečiva bolest.
|
