|
Poslao: 16 Jun 2008 14:32
|
|
-Ja sam Stivn Dedalus.Koračam pored svoga oca koji se zove Sajmon Dedalus.Mi smo u Korku,u Irskoj.Kork je grad.Naša soba je u hotelu 'Viktorija'.'Viktorija' i Stiven i Sajmon.Sajmon i Stiven i 'Viktorija'.Imena.
Stiven Dedalus
Prvi razred
Klongus Vud Koledž
Salins
Oblast
Kilder
Irska
Evropa
Zemlja
Vasiona
-portret umetnika u mladosti- džojs
|
|
|
Poslao: 16 Jun 2008 14:55
|
|
Hm, na kraju krajeva čovek treba da bude jedan u milion a ne jedan od milion, gomila me i inače asocira na neko koletivno mišljnenje tako da i sve i da hoću ja jesam deo zajednice kao gradivne jedinice čoveka al nisam i deo gomile...I to je sasvim ok...Sama sam često a samoća je potrebna čoveku da se regeneriše iznutra...bitno je da nisam usamljena...
Tako da MaRkO85bg,
Nije loše nekad biti sam, loše je biti usamljen,
Na kraju sve dok je onih koji nemaju predrasuda a nadam se da će biti takvih sve više Marko nikada nećeš biti sam!
Uaaa predrasude
|
|
|
Poslao: 22 Jun 2008 14:57
|
|
imam jedno kratko pitanje... Vidim na ovu temu se svasta pise,stihovi,problemi .... koja je u stvari sustinska prica ove teme ??? Ja sam prosli put pisao o tome kako sam sam,o razlici medju ljudima,o kompleksima sujeti,sujeverju....
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2008 14:53
|
|
@MaRkO85bg - posto je ovo blog, ne moras/mo se strogo drzati onog sto sam pokrenula postom u blogu. ovde se vise 'tolerise' offtopic, sto naravno ne znaci da ce autor bloga ostaviti bilo kakve komentare u svom blogu - zato u blogu i postoji opcija da autor brise i menja sve postove.
sustinska prica ove teme je specificno osecanje samoce i onda kad je neko okruzen gomilom drugih ljudi, osecanje razlicitosti, odvojenosti, ne iz zelje da se bude nesto posebno i drugacije, vec zato sto se osoba oseca drugacije i izolovano - jer ne deli iste hobije, zanimacije, teme za razgovor, modne navike i druge zivotne navike sa vecinom drugih oko sebe. osecanje da si samotnjak, ne po izboru, vec po nacinu postojanja. recimo.
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2008 14:56
|
|
“I’m an outsider by choice, but not truly. It’s the unpleasantness of the system that keeps me out. I’d rather be in in a good system. That’s where my discontent comes from; being forced to choose to stay outside. My advice: Just keep movin’ straight ahead. Every now and then you find yourself in a different place.” —George Carlin
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2008 16:10
|
|
Cause and effect
The best often die by their own hand
just to ger away,
and those left behind
can never quite understand
why anybody
would ever want to
get away
from
them.
bukowski charles
Dopuna: 23 Jun 2008 16:10
marko85,
ako imaš vremena i želje pročitaj -portret umetnika u mladosti- džejms džojs
knjiga govori o tome što je ljubičasta rekla (i ne samo o tome)..
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2008 16:21
|
|
ljubičasta,
Citat:sustinska prica ove teme je specificno osecanje samoce i onda kad je neko okruzen gomilom drugih ljudi, osecanje razlicitosti, odvojenosti, ne iz zelje da se bude nesto posebno i drugacije, vec zato sto se osoba oseca drugacije i izolovano - jer ne deli iste hobije, zanimacije, teme za razgovor, modne navike i druge zivotne navike sa vecinom drugih oko sebe. osecanje da si samotnjak, ne po izboru, vec po nacinu postojanja. recimo.
Vrlo slično ovome sam rekla Marku preko pp, sad baš nemam potrebe da to isto kuckam u tvoj blog da se ne ponavlja 
Ja sam autsajder po načinu razmišljanja, načinu oblačenja, pustolovka i avanturista, sanjar isto tako...neki uvrnuti kreativac..
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2008 17:47
|
|
“People always feel compelled to sum you up,
to presume that they have you and can describe you.
But there are many stories inside of me and a lot I want
to achieve outside of one flat note.”
—H. Ledger
“I have made a conscious effort most of my life to not appear as
intelligent as I am. Well, no more. I don’t give a flip if anyone knows
what I’m saying as long as I know what I am saying.
My advice is—‘Get a dictionary if the words are too big!’”
—Author Unknown
“We are cups, constantly and quietly being filled.
The trick is knowing how to tip ourselves over
and let the beautiful stuff out.”
—Ray Bradbury
“Thousands of faces, blank expressions, empty speech
Why is it so hard to reach out and touch somebody?
We walk in shadows,
passing by but never stopping to open your eyes and see
Every person has a depth far beyond the masks that we wear
But how many people take the time to truly know somebody?
We listen, but do not hear. We ask, but do not question
What if the quiet, downcast girl beside you
has a beautiful voice and sings like an angel?
What if the loud-mouthed, beer-belly
goes home to write love songs to his number one crush?
What if we are not content to stay in the shadows anymore?
What if we want to be uncovered for who we really are?”
—Groovy Island Girl
|
|
|
Poslao: 04 Jul 2008 14:20
|
|
EDIP
Razgovor poslednjeg filozofa sa sobom.
Odlomak iz povesti potonjeg sveta.
Poslednji filozof,tako sebe nazivam,jer sam poslednji čovek.Sem mene,niko ne govori sa mnom,i moj glas dopire do mene kao glas umirućeg!S tobom,voljeni glasu,s tobom,poslednjim dahom spomena na svu ljudsku sreću,još mi samo časak ostavi da razgovaram,kroz tebe menjam svoju samotnost i obmanjujem se da sam s mnoštvom u ljubavi,jer moje srce odbija da poveruje da je ljubav mrtva,ne podnosi jezu najusamljenije samotnosti i prisiljava me da govorim kao da sam dvoje.
Čujem li te još,glasu moj?Šapućeš li i pri tom proklinješ?A ipak bi tvoja kltva trebalo drob ovoga sveta da razaspe!No,on još živi i motri me jedino s još više sjaja i hladnoće svojih nemilosrdnih zvezda,živi glup i slep kao oduvek,a samo jedno umire,čovek.
Pa ipak!Još te čujem,voljeni glasu!Još neko,sem mene,poslednjeg čoveka,umire u ovom svemiru: poslednji uzdah,tvoj uzdah umire sa mnom,neiscrpni jad!jao!uzdahnut iz mene,poslednjeg od nesrećnika,Edipa.
f.niče
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2008 21:40
|
|
Citat:cenjena prijateljice!
pitas me, gospodarice moja, da li sam u mislima, srcu i duhom sam. kako da Ti odgovorim? cini mi se da moja samoca nije izrazenija niti veca od samoce drugih ljudi. svi smo mi sami. svi smo mi zagonetka. svi smo mi pokriveni hiljadu i jednom koprenom i kakva je razlika izmedju dva usamljenika, osim sto jedan govori o svojoj samoci, a drugi uvek cuti? ponekad u govoru ima nekog oduska, a u cutanju vrline.
ne znam, gospodarice moja, da li je moja samoca, zajedno sa tugom koju nosi, ispoljavanje 'ponora nekih mojih unutrasnjih stanja' ili dokaz nepostojanja licnosti u ovom bicu koje zovem "JA". ne, ne znam. ali, ako je samoca adresa slabosti, ja sam, zasigurno, najslabiji covek.
sto se tice eseja "Moja dusa je pod teretom sopstvenih plodova" to nije jecaj pesnika u trenutnoj zalosti, vec eho starog, postojanog, zajednickog osecanja koje su osetili i osecaju mnogi. moja gospodarica zna da je nasa zelja da u case drugih uspemo sadrzaj naseg duha nemerljivo jaca od zelje da zedj utolimo onim sto nam drugi izlivaju u case. u tom svojstvu ponekad ima sujete, ali je prirodno.
lepo je kad kazes da je "teret samoce u mnostvu jos veci". to je elementarna cinjenica. ....ljudi su, i ja medju njima, skloni dimu i pepelu. vatre se boje, jer zaslepljuje vid i opece prste. ljudi se, i ja medju njima, prihvataju istrazivanja nabora na ljusci. jezgro ne diraju, jer je izvan domasaja. a jezgro se moze videti tek kada se razbije ljuska. nije lako kada covek iskida srce kako bi ljudi videli sta je u njemu. to je samoca, gospodarice moja, to je tuga.
halil dzubran, pismo mej zijada
njujork, 9. maj 1922.
|
|
