|
Crtica
"Poznajem jednog dobrodushnog, veselog starca.Zivi uz jezero. Jedan je od onih zaboravljenih ljudi. Od onih, koje je, chni mi se, vreme "potroshilo", jer danas nema mesta za one koji su svima voljni da pruzhe ruku u nevolji.Niko mu ne bi "dao" osamdeset godina. Zhivih ochiju ispod nabranih, mudrih vedja, rumenog lica, chvrstog koraka.Svakoga dana on brusi svoju dushu razgovarajuc'i sa mirnom vodom...
Jednom rechju, drzhec'i, mudar chovek.
Ipak...sve bi bilo dobro da mu pamc'enje nije oslabilo. Ispred troshne barake, uz samu vodu, starac krcka svoje preostalo vreme, nosec'i vechiti osmeh na usnama. Gde je on, tu je i veselo.Ali ima on i svojih muka. Chesto nekud podje, pa zaboravi gde je poshao. Nikako ne mozhe i lica da zapamti. Toliko me godina svakodnevno vidja, a ime mi nije zapamtio.
Ako ga ko zamoli da neshto uchini, on po nekoliko puta ponavlja ne bi li nechiju zelju nauchio napamet i od ovlash izgovorenoh rechi iskovao parche srec'e za choveka koji od njega trazhi uslugu. Da bi bilo sigurnije, starac zavezhe chvor na maramici-sve je u chvorovima.
Ipak oni ne pomazu mnogo. Razvije on maramicu:na njoj desetak vezanih krajeva. Shta oni znache-ne zna.
Chak ni chovek odlichnog pamc'enja tu ne bi mogao da se snadje!
Drugachije bi bilo da su chvorovi nejednaki, da svaki oznachava neko slovo ili rech. Tad bi starac mogao chitati sec'anja iz "chvornatih belezhaka".
Ovakvo pisanje postojalo je u drevna vremena, onda kad ljudi nisu umeli da pishu slovima. U Juzhnoj Americi se i danas mogu pronac'i chobani koji znaju jezik chvorova.
E nekad je bilo mnogo nachina da se zivot zapishe..."
T.Vuchkovic'
tekst preuzet iz "Politike"
|
