|
Prvo da se osvrnem na CCD, iliti "Charge Coupled Device", to je čip koji ustvari pretvara svetlost koja pada na njegovu površinu (fokusiranu od strane optike kamere) u dalju informaciju, digitalnu ili analognu. On je, u stvari "srce" jedne video kamere. U zavisnosti od njegove preciznosti, gustine na koju je napakovan, i od broja "senzora", tj. piksela tog čipa, direktno zavisi kvalitet slike koju jedna kamera daje. Količina tih "senzora" se meri, kod današnjih kamera, u megapikselima, a kamera može imati 1 ili 3 CCD čipa. U slučaju "jednočipne" kamere jedan CCD čip se brine o informaciji o količini svetlosti za sve tri osnovne boje (crvena, zelena, plava), a kod "tročipnih" kamera za svaku boju postoji po jedan čip, a osnovne boje se kroz složen sistem optičkih prizmi i filtera "rastavljaju" na komponente. Iz svega ovoga proizilazi da je CCD čip VEOMA bitan za funkcionisanje jedne kamere, ustvari čak i jedan od najbitnihjih delova kamere.
Da se vratim na kamere. Direktno da ti kažem "ova valja, ova ne valja" ne mogu. Sve je to individualna stvar. Treba isprobati kameru prilikom kupovine, videti kakvu sliku daje, kakve su kose ivice na snimku (jesu li reckave ili nisu), na neki način videti koja kamera subjektivno ima najbolju sliku. Recimo, kada uporedimo jedan Canon XM2 i jedan Panasonic NV-GS120, po meni je to nebo i zemlja. Recimo, Canon ima fine prelaze po kosim ivicama, Panasonic ima reckave. Čak se pri slabom svetlu na Panasonic kameri (govorim samo o ranije navedenom modelu, ne znači i za ostale kamere ovog proizvođača) primete neki artefakti slični kod gledanja lošeg DivX snimka. Istina je da sam uzeo za primer "nebo i zemlja" modele radi poređenja, odnosno razlika u ceni između ova dva modela je više nego dupla (Panasonic oko 600 €, Canon oko 2000 €), ali recimo, Sony DCR-HC14E, koji se tokom novogodišnjih rasprodaja u Minhenu mogao kupiti za "sitnih" 300 €, ima po meni neuporedivo bolju sliku od (ranije opisane) Panasonic kamere.
Moj lični savet: prilikom kupovine kamere isprobaj razne modele kamera, i napravi neku vrstu "kolaža" od snimaka sa tih kamera na jednoj traci. Onda tu traku pusti sebi na nekom kvalitetnom televizoru, i sedi i pogledaj. Kupi onu kameru koja ima PO TEBI najkvalitetniji snimak, bez obzira šta kažu tehničke karakteristike, i kakva je cena.
P.S. U februarskom broju časopisa "BUG" ima PUNO teksta o kamerama, montaži, kadriranju, pa pokušaj da nabaviš taj broj. Nećeš se pokajati.
|
