|
|
Šta film čini špijunskim filmom? Koje to odlike žanra nas najviše privlače da baš njih volimo, i kako nas je to industrija zavela? Lepe žene, tehnološki moćna ali i zabavna špijunska oprema, beg od stvarnosti, neočekivani obrti? Kažu ljudi da je špijuniranje kao snimanje filma - 24 laži u jednoj sekundi. Možda je to najbolje znao Alfred Hičkok, koji se profesionalnim lažovima vraćao iznova i iznova. Verovatno se prepoznavao u njima. Genije i tata neizvesnosti i iščekivanja na filmu, gotovo da je izmislio i patentirao špijunske filmove kakve danas imamo i znamo ostvarenjem Sever-severozapad, koji je u suštini, od početka do kraja, jedna velika majstorija.
U međuvremenu, prešli smo veliki put od Kerija Granta koji juri Sovjete u raspalom avionu. Tehnologija zauzima značajno mesto, neverovatni elementi špijunske opreme, podaci koje je moguće dobiti i brzina kojom nam postaju dostupni, čine pisanje scenarija daleko većim izazovom. Recimo, konkretno u filmu od pre mesec dva Šarliz Teron u Atomskoj plavuši juri naciste na visokim štiklama, obučena za svaku vrstu borbe prsa u prsa. Džejms Bond osim kul špijunske opreme, u koju spadaju prisluškivači, GPS za auto i dr. i poneke čuvene replike, ni po čemu više nije ono što je nekada bio.
Najbolji špijunski filmovi svih vremena
Ne dešava se često da začetnik žanra, bude i jedan od njegovih najboljih predstavnika ikada. Sever-severozapada nije Hičkokov najbolji film, ali znate, to je i dalje Hičkokov film, i daleko je od onih najslabijih, ako takvi uopšte postoje. To je takođe i najbolji nešpijunski-špijunski film ili antišpijunski film, ili film koji je slučajno špijunski - Keri Grant je na vrhuncu svoje karijere, koju je izgradio na šarmantno smotanim komičnim likovima, i gledajući zaplet po kom on kao izvršni direktor reklamne kompanije od strane Sovjeta zabunom biva tretiran kao američki špijun, jasno je da se mnogo toga u ovom filmu dešava sticajem okolnosti. Hičkok je očigledno bio oslobođen velike ozbiljnosti, tako da se u filmu posvetio zapanjujuće pažljivom postavljanju svake scene. Jurnjava avionom kroz polje kukuruza je u suštini bila tačka početka karijere Stivena Spilberga, dok je De Palma uzeo sve drugo. Možete li da ih krivite?
Treći čovek je film koji je često bio imitiran i kopiran, ali tako da to nikada nije bilo bolje nego u originalu. Priča o ubistvu i krijumčarenju u Beču koji su okupirali saveznici, i dan danas je jedan od najstilizovanijih trilera svih vremena. Od scene u kojoj se navodno mrtav poznavalac crnog tržišta pojavljuje u senci vrata, do finalne scene potere kroz gradsku kanalizaciju nalik na pećinu bez kraja i početka, Treći čovek je najverovatnije najbolji britanki film ikada snimljen. Reditelj, Kerol Rid je insistirao da se većina scena snima upravo na ulicama Beča nakon rata, tako da gomile ruševina i kratera nastalih bombardovanjem, koji pomažu i kreiranju gotovo apokaliptične atmosfere, su stvarni. Ništa od klasičnih elemenata špijunskog trilera na koje smo navikli - domišljate špijunske opreme, elegancije, egzotičnih lokacija i pružanja scenarija za relaksirani i uzbudljivi beg iz stvarnosti, nema, i na mesto njih je priča o životnom gubitku i izdaji.
U službi njenog veličanstva je jedini Bondov film u kom ga je igrao Džordž Lazenbi, te je stoga malo perverzno hvatati se njega, nasuprot recimo Golfingera sa Konerijem, ili Skyfalla, koji je zaradio milijardu dolara. I dok je sasvim moguće zauzeti se i za Iz Rusije sa ljubavlju ili Kaziono Rojal. U službi njenog veličanstva je film koji može da funkcioniše i samostalno, van glomazne franšize. Realističniji od njegovih prethodnika, sadržajnog zapleta (kontaminiranje hrane), prepun ultra kul špijunskom opremom i možda sa najboljom vodećom kompozicijom (“We have all the time in the world” Luisa Armstronga ne škodi takođe). Ono što ga takođe čini posebnim je i Bond devojka, Dajana Rig, koja jedina postaje i Bond žena, i franšizi daje ono što joj najčešće suštinski nedostaje - istinske emocije.
|
