offline
- vasiljevic
- Stručni saradnik
Hardware
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1882
- Gde živiš: Beograd
|
Nisam siguran ko i kad će maznuti i koliko para ali da ću moj emišljenje o ostatku igranke:
1) Neće biti nastavnika koji održavaju opremu i ostalo, to nikad nije niti će biti u planu. To nije ni razmišljano. U nekoliko školla u Bgd već imaš takve situacije, imaju kompjutere, kompjuteri su onakvi kakvi su došli na početku, niko ih ne odrava, na njima nema ni nekog antivirusa.... Znam jer žena mog druga radi u jednoj takvoj školi, gomilu puta sam joj reinstalirao sistem jer svaki put kad je donela fleš iz škole navukla je neki virus .... Sistem ne održava niko jer to nije u ničijem opisu, nema para za to, niko ne razmišlja o tome uopšte.
2) Nema plana az iskorišćenje opreme, to je tu da bi se reklo eto mi imamo. Da bi ti to iskoristio, treba da kompletno promeniš sistem rasoreda časova tako da se iskoristi dotični kabinet. A to je ne malo već mnogo teži problem. Treba ti softver koji bi po nečemu služio, a njega nema. Treba ti ozbiljan program edukacije dece o informativnim tehnologijama odmalih nogu, a njega nema. Kod nas, po novom programu učenja dece, deca više ne uče pisanje kao mi nekada, dakle, nema ono prava kosa, pa slova, pa piši kako treba, danas, uvele deci lst papira, napišu na tabli reč, deca flomastreom probaju da to iskopiraju, naravno, to liči nna sve osim na ono što treba, ona za trud dobiju 5 i kažemo da su naučila slova i da pišu. To što K leži dole, što je a nagnuto na levo illi desmno, nema veze, bitan je trud. E to preslikaj na informatiku, gde je disciplina i praćenje pravila izuzetno bitno, i dobijaš nekompatabilni sistem koji je nemoguće primeniti. Nema tu evo 5 za trud, tu treba biti precizan i jasan.
3) U škollama, a ni gore, se ne razmišlja o tome, ovo je politički, ovo je nameštanje posla, ne sistem koji treba da da neke rezultate. Rezultate daje recimo da se svakom osnovcu da neki jeftin laptop. Napravi se u školi jasna mreža po učionicama sa serverima, razvije se sistem programa koji podržavaju ceo sistem obrazovanja, obuče profesori ... Jeste, ovo je relativno dug proces, on obuhvata ugovor sa nekom velikom firmom o nabavci hiljada kompjutera svake godine, on košta svake godine, ne mora to da bude vrh komp dovoljan je i najejftiniji, po komadu to nije mnogo na velikoj narudžbini, ali to treba da bude stalna akcija svake godine. Država daje đacima za početak ovo. Može da se nađe i način da roditeljima se omogući nabavka kompova preko škole za učenike bez poreza, komp koji je odobrio sistem školovanja, dakle, da se uz neko učešće roditelja i države obezbede kompovi, i to je mogućnost, da se oni menjaju što bezbolnije kasnije .... To bi bio sistem i održavanja i napretka, i učenja, ovo ... Ovo je stavi tu i reci to je to. Mi završili posao.
4) Problem u pitanju kako koristiti ICT u nastavi je vezan za broj kompova u školi. Koja korist od jednog odeljenja ili jedne učiionice? Kod mene u srednjoj školi tokom 80ih, nabavljena je uz pomoć roditelja (čitaj, roditelji švercovali) oprema slična po gore opisanim tračkama (dakle, Commodore 64 kompovi). Koliko je to nama pomoglo? Vrlo malo. Jedan čas nedeljno, gde smo mi koji smo imali kompove od malih nogu kod kuće znali više od ostalih pa i profesora. Zašto? Razlog je banalan, i vrlo glup. Da bi na kompu postigao rezultate treba da na njemu radiš stalno. Stalno obnavljanje znanja na dnevnoj bazi da bi to postalo urođeno. Jedan čas, to ne obezbeđuje, nema toga ko to može da odradi na takav način. I toga su svesni i profesori tamo. I oni donose odluku na bazi proiriteta, ako ono neće dati rezultate, a neće, neću time da se bavim, ima drugih bitnijih problema ....
Šta je naravoučenije ove priče? Mogli bi da razglabamo mnogo, ali je činjenica da mi nemamo plan, a kad nema plana, nema strategije, sve što se uloži je sistem bačenih para. Treba li nam to na ovakav način? Ne.
|
