Zvanje profesije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav dragi moji forumaši.
Molim Vas da mi odgovorite da li se osoba koja pravi software zove softverski inženjer ili programer?

Pošto sam veliki ljubitelj sveta kompjutera veoma želim da upotpunim moja znanja pa vas molim da mi odgovorite na postavljeno pitanje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Simke, dr. Christian Troy, Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да би био програмер, потребно је да знаш програмирање. А да би био софтверски инжењер, потребно је да завршиш одређени факултет или високу школу. У преводу, сваки софтверски инжењер је програмер, али обрнуто не мора да значи.

• 1Ovo se svidja korisniku: dr. Christian Troy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Softverski inžinjer nije programer, niti radi posao programera. Softverski inžinjer treba da osmisli, dizajnira i testira softver. Takođe, treba i da ga unapređuje i prilagođava zahtevima tržišta ili specifičnim zahtevima klijenta. Svakako da je osnovno poznavanje nekog od važnijih programskih jezika velika prednost ali nije neophodno u meri da softverski inžinjer ne može da radi svoj posao bez znanja programiranja.

Programer je onaj koji programira aplikacije po specifikacijama softverskog inžinjera. Naravno, programer može i samostalno da osmisli i dizajnira program, ali u tom slučaju taj deo posla nije programerski već razvojni, a to je ono čime se softverski inžinjer bavi.

Da ilustrujem, to je kao posao arhitekte i građevinskog stručnjaka. Jedan zamisli a drugi treba da nađe način da to napravi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo Vam hvala na u viskom stepenu jasnom i preciznom objašnjenju.
Surfujući po internetu naišao sam na sledeća zanimanja



Do tada nisam imao uvid u to koliko stručnjaka učestvuje u izgradnji sfere kompjutera.

• 1Ovo se svidja korisniku: Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBgd ::Softverski inžinjer nije programer, niti radi posao programera...

Теоретски, софтверски инжењер може да ради и у пекари, и он ће и даље имати звање "Софтверски инжењер" зато што је завршио одређени факултет или високу школу. Е сад, чиме ће он заиста да се бави, то је друга ствар. Али, између осталог, може да се бави програмирањем.

Углавном, програмирање је занат. Човек може да се бави програмирањем и да фино зарађује без икакве школе уколико има знање.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OK, da vidimo šta kažu na ETF-u (ja sam boldovao jednu rečenicu):
Citat:Mada je sa pojavom raznih sertifikata u javnosti stvoreno pogrešno uverenje da bavljenje softverom ne zahteva fakultetsko obrazovanje, činjenice govore upravo suprotno: čak i "obični" programeri u zapadnom svetu najčešće završavaju fakultet, a nezanemarljiv broj ovih profesionalaca (oko 16% u SAD) ima i doktorat. Dok se programeri pretežno bave kodiranjem, softverski inženjeri imaju složeniji zadatak da analiziraju potrebe korisnika i dizajniraju, razvijaju, testiraju i održavaju računarske aplikacije. Ova vrsta stručnjaka, koji po pravilu imaju fakultetsko obrazovanje, je bolje plaćena od "običnih" programera, a broj odgovarajućih radnih mesta je u stalnom porastu, kako na Zapadu, tako i kod nas. Studenti koji su studije završili na Odseku za softversko inženjerstvo i srodnom Odseku za računarsku tehniku i informatiku, bar do sada, nisu imali nikakvih problema u zapošljavanju. Pokazavši veliko teorijsko i praktično znanje i sposobnost brzog uključivanja u radni proces, svoje radno mesto nalazili su u sledećim organizacijama: naučno-istraživački instituti, sve organizacije koje imaju svoje računarske centre u kojima se razvijaju informacioni sistemi, u privrednim organizacijama u kojima se vrši kontrola tehnoloških procesa ili upravljanje tehničkim sistemima, u nizu javih preduzeća kao što su PTT, Telekom i Elektroprivreda, u organizacijama specijalizovanim za proizvodnju računarske opreme i softvera, kao i u nizu domaćih softverskih kuća i predstavništava renomiranih svetskih proizvođača i distributera softvera, kojih je sve više na našem tržištu.S obzirom na očekivanu stabilizaciju privrede i dalje otvaranje prema Zapadu, kod nas raste broj multinacionalnih kompanija koje imaju potrebe za računarskim stručnjacima, posebno softverskog profila, pa sa puno razloga verujemo da će diploma Odseka za SI biti dobra polazna osnova za zapošljavanje u uglednim firmama, u kojima se kvalitetan rad odgovarajuće nagrađuje.
Izvor: http://si.etf.bg.ac.rs/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

То је све у реду, то је посао за који те факултет/висока школа обучава. Међутим, чиме ћеш ти заиста да се бавиш, то је већ нека друга прича.

Мада, ми причамо о различитим стварима. Ти причаш о послу којим би софтверски инжењер требало да се бави, а ја причам о томе шта значи бити софтверски инжењер.

П.С.
У својој првој поруци јесам направио једну омашку. Уместо "сваки софтверски инжењер је програмер" треба да стоји "сваки софтверски инжењер може бити програмер" али сам ту мислио на софтверског инжењера као "титулу" коју добијеш након завршених студија.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="SlobaBgd"]OK, da vidimo šta kažu na ETF-u (ja sam boldovao jednu rečenicu):
Citat:Mada je sa pojavom raznih sertifikata u javnosti stvoreno pogrešno uverenje da bavljenje softverom ne zahteva fakultetsko obrazovanje, činjenice govore upravo suprotno: čak i "obični" programeri u zapadnom svetu najčešće završavaju fakultet, a nezanemarljiv broj ovih profesionalaca (oko 16% u SAD) ima i doktorat. Dok se programeri pretežno bave kodiranjem, softverski inženjeri imaju složeniji zadatak da analiziraju potrebe korisnika i dizajniraju, razvijaju, testiraju i održavaju računarske aplikacije. Ova vrsta stručnjaka, koji po pravilu imaju fakultetsko obrazovanje, je bolje plaćena od "običnih" programera, a broj odgovarajućih radnih mesta je u stalnom porastu, kako na Zapadu, tako i kod nas. Studenti koji su studije završili na Odseku za softversko inženjerstvo i srodnom Odseku za računarsku tehniku i informatiku, bar do sada, nisu imali nikakvih problema u zapošljavanju. Pokazavši veliko teorijsko i praktično znanje i sposobnost brzog uključivanja u radni proces, svoje radno mesto nalazili su u sledećim organizacijama: naučno-istraživački instituti, sve organizacije koje imaju svoje računarske centre u kojima se razvijaju informacioni sistemi, u privrednim organizacijama u kojima se vrši kontrola tehnoloških procesa ili upravljanje tehničkim sistemima, u nizu javih preduzeća kao što su PTT, Telekom i Elektroprivreda, u organizacijama specijalizovanim za proizvodnju računarske opreme i softvera, kao i u nizu domaćih softverskih kuća i predstavništava renomiranih svetskih proizvođača i distributera softvera, kojih je sve više na našem tržištu.S obzirom na očekivanu stabilizaciju privrede i dalje otvaranje prema Zapadu, kod nas raste broj multinacionalnih kompanija koje imaju potrebe za računarskim stručnjacima, posebno softverskog profila, pa sa puno razloga verujemo da će diploma Odseka za SI biti dobra polazna osnova za zapošljavanje u uglednim firmama, u kojima se kvalitetan rad odgovarajuće nagrađuje.

Bas ta recenica nije tacna. Prvo slozeniji posao je relativna stvar, Drugo, retko kad ljudi iz IT sektora osmisljavaju vec je gotovo uvek potrebna pomoc strucnjaka (korisnika) iz cije oblasti se pravi softver/aplikacija. Recimo softver za racunovodstvo potreban je ekonomista. Nije moguce da neko pored IT sektora bude toliko upucen u ostale struke i ponudi im resenja. Softverski inzinjer je samo fensi titula koju nude fakulteti. Svuda pri zaposlenju prvo se traze konkretna znanja odredjenih programskih jezika.