offline
- srni45mr
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Feb 2013
- Poruke: 2
|
Da li drzava služi da uništava ljudsko biće ili da mu služi. Kažu da je osnovno ljudsko pravo pravo na život. Posle onoga što mi se danas desilo, pomislio sam: "Ako želiš da uništiš ljudsko biće, primoraj ga da brani svoja osnovna ljudska prava kroz institucije sistema."
"Nije ti dobro, idi kući, idi kod majke", rekao mi je policajac. A da li moze da bude dobro neko kome je izvesna "visa sila" poslala jasnu poruku da može dobiti pristup mom stanu, da moze učiniti sa mojim stvarima, pa i hranom, šta želi, pa i sa mnom.
U jelu koje sam skuvao od graška zamrnutog i spakovanog u ambalažu posle dva dana našao sam dva komada testenine oblika cevi. Jedan sam sačuvao, ali još niko nije našao za shodno ni da ga pogleda. Očigledan je sasvim pravilan oblik. Bio sam siguran da nisam stavljao nikakvu testeninu u to jelo. Štaviše takvu testeninu nisam ni imao u kuci. Bilo je suviše sigurno tako da sam, pomiren usled godina patnje sa svim mogućnostima, mirno završio obrok, a onda otišao u policiju. Policajac je rekao da podnesem sutra prijavu, jer pisarnica više nije radila.
Sutradan sam podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatog izvršioca. To je bila subota. U ponedeljak sam zvao proizvođača graška da pitam da li je moguće da je testnina greškom upala u to pakovanje. Tehnolog mi je izricito rekao da je to teoretski nemoguće. Posle sam otisao do SUP-a da trazim da se prijva tretira kao hitna, ali nisam insistirao. Hteo sam da prvo pitam majku koja je jednom u tih nekoliko dana bila dolazila i nešto preturala po kuhinji. Ali i ona mi je izričito rekla da nije videla nikakvu testeninu. E tad sam vec otisao do SUP-a i insistirao da mi omoguće da odmah razgovaram sa nekim inspektorom. Naravno, policajac me je odmah pitao o čemu se radi. Iako sam znao da mi nece verovati, objasnio sam mu o čemu se radi. Rekoh bar da pokušam. On je onda počeo da postavlja pitanja, "naravno" rekoh "hoce da iščačka nešto da dokaže da sam lud, iako za to nije kompetentan. Nego ajde, kad smo već počeli nek zavrsimo taj razgovor do kraja." Pitao me je da li sam se nekad lecio od neke psihicke bolesti. Znaci svakoga ko se ikada lečio od neke psihičke bolesti, pa makar to bilo usled nekih trauma koje je pretrpeo, a ne usled urođenog nedostatka, može svako da napadne, samo neka to učini na neobičan način i policija mu neće ni verovati. Ali ja se nisam nikad lečio od nijedne psihičke bolesti, već sam išao na psihoterapiju usled izvesnih emotivnih problema i to sam mu i rekao. Pitao me je zašto sam usamljen, zašto ne radim u svojoj struci. Rekao sam mu da ne poznajem nikog ko bi mi baš odgovarao, da na svakom poslu traže da služite ekonomskim interesima, a da su trenutno neki drugi interesi u opasnosti. Nisam mu rekao da ne želim da budem nikom na teretu. On je onda rekao da mi nije dobro. Naravno, rekoh da mi nije dobro. Onda je pitao zašto trljam ruke. Hladne su, rekoh, imam utisak da ću ih tako zagrejati.
Pokušao sam da se bavim književnošcu, nečim što može imati veze sa osećanjima, etikom, gde se može pokazati do čega neki naši poroci dovode, kako da te poroke prepoznamo. Hteo sam da razbijem mnoge opasne predrasude. Odbio sam tri posla iz svoje struke da bih se posvetio knjizevnosti, a onda je pocelo da se dešava nešto čudno. Kao da je neko u meni video državnog neprijatelja samo zato što nisam hteo da se ukalupim u taj dehumanizujući ekonomski sistem. Ima slobodnih umetnika, da li i ja mogu biti slobodan umetnik? Ili sam radeći u privredi suviše video. Kombinacija znanja šta se relno dešava i slobode je za neke izgleda opasna. Možete biti neko ko zna šta se sa ljudima radi, kakve su posledice toga, neko ko je to na svom primeru doživeo, ali odreći se prava da o tome na ozbiljan umetnicki nacin govorite, ili biti slobodan umetnik, ali nemati pravi osećaj šta se stvarno dešava, praviti najbolja ostvarenja, ali koja sa stvarnim problemima nemaju mnogo veze.
Mozda je problem to što dolazim iz sveta informcionih tehnologija, a neću reći da informcione tehnologije, tj. način na koji se realizuju nisu jedna velika prevara, obmana, iluzionizam, i na kraju sredstvo porobljivanja radnika od strane predatorsko-kapitalistiickih genijalaca.
Ili to što sam video kakva je prava priroda nekih ljudi u belim rukavicama. Ja mogu samo da kažem da sam i pored svega cinio sve i cinicu i nadalje da ne podlegnem nikakvim emocijama osvete i licnim racunima, vec da se ponašam kako jednom piscu i dolikuje.
Dugo sam oklevao da nešto preduzmem iz straha da mozda radim baš to što ti koji me zlostavljaju i zele. Ali eto...
|
