U pravoslavlju za meditaciju se kaze tihovanje,
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5
Molitva je dijalog sa Bogom, meditacija je dijalog sa samim sobom, a opet neki kazu da je to stanje prazne svesti ili uma kad se ni o čemu ne razmišlja.
E sad kako je moguće uz meditativnu muziku koja se sluša kad su čula aktivna ni o čemu razmišljati, npr. kad se slušaju zvuci prirode, ptica, mora, to moze čoveka samo da opusti, da ne bi ni o čemu razmišljao potrebno je da ne postoji nikakav nadrazaj iz okruzenja, a onda raditi na sputavanju unutarnjeg monologa koji moze da smara ako stalno o nečemu razmišljamo ili se preispitujemo /svakodnevnica/ zbog čega se mozemo iznova i iznova rastavljati i sastavljati ili se skroz raspasti...
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0
Postoji u budizmu i termin nirvana kad ne zagadjujemo svoj duh i telo raznim negativnim mislima, ne bavimo se smrtnim grehovima, žudnjom itd, teško je postići takvo stanje ne razmišljati ni o čemu, nije to hokus pokus i eto ga.
Način zivota, pogotovo u gradu, brzina zivota, opsednutost materijalnim, život u grču i jurnjava zbog egzistencije i prezivljavanja, vrednostima, bogatstvo, slava ne podrazumeva uvek i ulaganje u duhovni razvoj, al čovek svakako moze osetiti potrebu da promeni način zivota i izidje iz svakodnevne kolotečine, pozabavi se sobom, zivi više u duhu sa prirodom, posveti se više vrlinama itd.
/koliko vrlina: https://sh.wikipedia.org/wiki/Vrlina
O tome se raspravlja na svim kontinentima, svi zele da meditiraju i postignu neko meditativno stanje, svi daju lekcije o tome i pišu knjige, svi bi da poznaju -tehniku praznog uma-, disanja, itd, al ne moze svakom to da uspeva, i ne preko noći bez obzira što je to danas in.
Mislim da su i meditaciju danas prilično iskomercijalizovali kao i sva ostala duhovna učenja kao i učenja o vodjenju zdravog zivota, itd.
Neke stvari se ne uče uvek iz religijskih knjiga ili ezoterijskih, već intuitivno, ili spontano tokom zivota, dodje se do njih.
Postoje teorije o svemu i svačemu al svako ima svoj individualni put u duhovnom razvoju.
Drugo, granica izmedju mudrosti i ludosti je tanka, lako se moze skrenuti u fanatizam, neke ekstreme, sektašenje, opsednutost nekom mišlju, ili ciljem, previše se udaljiti od realnosti, eksperimentišući ili brkati pojmove...
|