|
Sve je počelo ovako...
Stanujem u Beogradu sa majkom i bratom u svojoj kući. Kada sam završio prvu godinu srednje škole, moja rodbina koja stanuje na jugu Srbije nas je zamolila da moj brat od ujaka stanuje jedno vreme kod nas kako bi završio višu školu koju je upisao u Beogradu (mislim da treba pomenuti da je pre njega kod nas stanovala njegova rođena sestra iz istog razloga). Mi smo pristali i od garaže, koju smo koristili samo kao ostavu pošto nismo imali kola, napravili smo garsonjeru koja se sastoji od jedne sobe, malog hodnika i kupatila. Moj rođak se uselio u garsonjeru u oktobru i započeo svoje studije. Nakon tri godine (tada sam završio srednju školu) moj rođak je diplomirao. Taman sam se ponadao da će da se vrati svojoj kući da bih se ja prebacio u garsonjeru, ali on je ostao da živi tu čak i ako nije imao stalan posao već je s vremena na vreme nalazio posliće preko omladinskih zadruga. Nismo ništa hteli da kažemo jer smo se nadali da će u skorije vreme da se odseli.
Danas ima skoro tri godine kako je moj rođak završio sa studijama i još uvek stanuje u toj garsonjeri a i dalje je nezaposlen (radi privremeno preko omladinske). Bitno je napomenuti da ja koji imam 22 godine i moj mlađi brat koji ima 17 godina delimo sobu. Tesno nam je i nikoga ne možemo da dovedemo preko noći (ni devojku ni društvo) dok moj rođak koji stanuje u mojoj kući ima i poseban ulaz u garsonjeru, i sam stanuje i ima kupatilo. Nismo još ni jednom razgovarali sa njim niti sa njegovim roditeljima u nadi da će se sami setiti ali vreme samo prolazi i ništa se ne menja. Ne bih želeo da pokvarim odnose sa njim i njegovim roditeljima tako da ne znam kako da se postavim i kako da razgovaram sa njim.
Šta biste vi uradili da ste u mojoj situaciji?
|
