Sui caedere - Samoubistva

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fenomen u Srbiji zvan - samoubistvo. Psiholoski poremecaj zvan afektivni bipolarni poremecaj , dusevna bolest kao sto je depresija ili krizna situacija koja dovodi do toga da covek vrati "Bogu ulaznicu za zivot" ?

Prva dva su bolest, i tako ih treba tretirati, ali sta je sa osobama koje u afektu podignu ruku na sebe? Da li je to vid kazne ili akt hrabrosti? Izuzecemo kamikaze i ostale verske adute u ovom topiku.

Dakle, cime objasnjavate da se nesrecna ljubav leci omcom oko vrata, gubitak posla bacanjem pod voz, ili nesredjena ekonomska situacija uzimanjem letalne doze nekog medikamenta?

Da odem malo i u statistike:

Citat: Subotica, grad sa 100.000 stanovnika na severu Vojvodine ima u proseku jedno samoubistvo mesecno. Ukupno 791 osoba oduzela je sebi zivot izmedju 1991. i 2001. godine, sto je za 150 vise u poredjenju sa prethodnih deset godina.

U Beogradu, koji broji gotovo dva miliona stanovnika, prosle godine 900 lica izvrsilo je samoubistvo. Tokom protekle dve nedelje u glavnom gradu dogodila su se cetiri samoubistva kao i dva pokusaja samoubistva. Novi Sad, Sombor, Kragujevac ne zaostaju previse za prestonicom.

Tesko je doci do zvanicne statistike, posto nema organizacija koje su posvecene proucavanju ovog problema. Medjutim, siromastvo je bilo kljucni faktor u 28 poslednjih slucajeva samoubistva u Nisu, pri cemu su 13 samoubica bila nezaposlena lica, a sedam ih je zivelo od skromnih penzija.

Izvor- http://www.iwpr.net/?apc_state=henibcr200206&l=sr&s=f&o=250162

Kako se izboriti s ovim problemima u nasem drustvu, kako pokrenuti neku organizaciju koja bi bila neka vrsta first aid-a za ljude koji su na ivici da sami sebe povrede, a samim tim povrede i sve ostale ljude oko sebe? Kako pomoci ?

Da podsetim jos da je 10.septembar dan prevencije samoubistava, ali, koliko su nasi centri za prevenciju razvijeni, i da li uopste mogu da se izbore s ovim problemom?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crna je tema, ali je realistička. Pronadji knjigu primarijusa dr Julijane Purić Pejanović i prof. dr Dušana Dunjića koja se zove ''Samoubistva adolescenata''('Zebra'', Beograd, MV grafika, 1996), u njoj ćeš nači mnoge odgovore na ovu temu. Žurim na posao, probaću kasnije da ti postujem bar predgovor ili summarum, biće od koristi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sva pitanja koja si postavila su kljucna i pretpostavljam veoma teska. Jasmina, jako je dobro sto si pokrenula ovu temu ali mi je u isto vreme uzasno zao zbog samog povoda...

Desilo mi se nesto slicno pre mnogo godina i dan danas ne mogu da umirim savest da sam mogla nesto da uradim, pogotovu sto sam imala priliku iako znam da ne bi trebalo tako da mislim.
Nemoj mi zameriti na sledecem glasnom razmisljanju: mozda sam cin i nije tako strasan u odnosu na pakao u glavi koje prethodi tome.
Ili li je to mozda stadijum posle pakla kada se sve umiri i kada se u glavi rodi oslobadjajuca misao toliko smirujuca da nas u okolini cini slepima?

Niko nista nije primetio, ni roditelji. Laki i neprimetan cry-for-help kroz pitanje "hocemo na pivo?". Ne, nemam vremena, ceka me toliko vaznih stvari kao ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, potpuno si u pravu.

Evo nekih delova iz psihologije, koji mogu da razjasne neke stvari, ali, upravo tvoje pitanje- kako predvideti, kako osetiti, mozda pomogne mnogima da preventivno odreaguju i zastite svoje drage osobe, manje vise i sebe same.

"Oni koji čine samoubilački akt niti žele da umru, niti žele da žive, oni žele i jedno i drugo u isto vreme" - Stengel

Citat:Vrste suicidalnog ponašanja
Nedovršeni suicidi po svim karakteristikama, osim po ishodu, odgovaraju grupi izvršenih samoubistava. Osobe koje su nekim slučajem preživele karakteriše prvenstveno dezinhibicija ponašanja, kakva se sreće kod organskih poremećaja CNS-a ili psihotičnih stanja.
Parasuicidi su karakteristični za depresivne osobe, pretežno srednjih godina, kod kojih je prisutan visok stepen inhibitorne kontrole, a motivi autodestrukcije su pored apel-fenomena, veoma izraženi, pa je i stepen ozbiljnosti pokušaja samoubistva veći.
Pseudosuicidi su karakteristični za grupu adolescenata, nezrele i histerične strukture ličnosti, sa jasno izraženim apel-fenomenom, a nastali su pretežno kao reakcija na aktuelni konflikt i niskog su stepena ozbiljnosti.

Kako prepoznati taj Apel-fenomen? Koje su njegove glavne karakteristike?

Evo sta kaze Doc.dr. Tamara Džamonja Ignjatović
specijalista kliničke psihologije

http://www.pedagog.org.rs/suicid.php

Ovde je , u narodu, uvrezeno misljenje da ukoliko neko potrazi pomoc psihologa, taj odmah isplivava u drustvu kao "poremecena osoba", sto je strasno, i umnogome otezava uopste inicijalni faktor lecenja.

A kasnije, kada dodje do najgoreg, nista vise ne pomaze, ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemoj mi zameriti na sledecem glasnom razmisljanju: mozda sam cin i nije tako strasan u odnosu na pakao u glavi koje prethodi tome.[b]

Fascinantno. Zašto neko uvek mora da napiše nešto što ja pomislim? Videli ste da sam odmah ponudio literaturu do koje sam došao na intreresantan način. Organizovao sam promociju te knjige. Kao domaćin, obično se ne javljam tokom tribine, već ćutim i pratim rad urednika-moderatora, reagovanje publike radi procene feedbacka, itd, najkraće: radim svoj posao. Diskusija je stigla u onu fazu kada je teško govoriti, ali još teže ćutati i ja sam se javio i izrekao (da ne citiram sad samog sebe) mišljenje da su samoubice, kada se skinu svi slojevi stručnih rasprava, uzroka i posledica, u suštini sebični ljudi jer misle samo na sebe; misle kako da se oni iskrcaju iz tog voza, a šta će s drugima biti...Naveo sam primer kolege kome je umrla majka. U sobi do koje se to dogodilo, posle dva sata njegov otac je, ne mogavši da podnese odlazak bračnog druga, uzeo pištolj i ubio se...Ostao je on, moj kolega ,da sahrani dva roditelja u jednom danu. O čemu je njegov otac mislio - ne znam, ali o tome da li će njegov sin to moći da podnese, izdrži, pretrpi, svakako nije (ili nije na način kako to mi sada posmatramo).
Ja to 'ladno izrekoh a cenjeni forenzičari ostadoše na sceni u poziciji tuc-muc. Pa da, vidite, može i tako, znate to je za diskusiju ...Pade još nekoliko fraza i opštih mesta i veče se nekako završi. Prilazi mi Julijana posle i pita me: je li, tebi se neko u porodici ubio? Da, ja sam svog tasta skidao ovim rukama sa omče...Ne bih nikome zaželeo takvo iskustvo, a našla ga je njegova kćerka, majka moje dece. Šta da je tada ''odlepila'', šta da ja radim onda sa svojom porodicom...Izvukao se tako ladno i tako sebično da reči nemam... Sluša me Julijana i onda izgovori sličnu rečenicu koju si ti izgovorio i kaže mi: ima i toga što si ti rekao, ali znaš, niko se odande nije vratio da kaže da li se kaje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamtitam ::Nemoj mi zameriti na sledecem glasnom razmisljanju: mozda sam cin i nije tako strasan u odnosu na pakao u glavi koje prethodi tome.


Tacno, potpisujem i djelim misljenje.

Bila ja ... na tom putu. Jednom.
Uzas, ... samo sto ja nisam isla do kraja. Nisam jer mi je jedna neka - sasvim slucajno, ne vezano za temu, otvorila oci za druge bitnije stvari.
I nisam jer nisam mogla a da ne mislim na one koji bi ostali iza mene. I nisam jer nisam imala hrabrosti da dodam gas kad je trebalo. I nisam ... sad imam mnogo razloga sto nisam.

Ali ... u vecini slucajeva niko i ne primjeti sta se desava u glavi osobe koja se sprema na put bez povratka. Oni i dalje kriju svoje misli sa maskom srece, zadovoljstva. A i ako je drustvena situacija teska, ko ce da primjeti jos jedno zabrinuto lice u masi istih? Ko ce da obrati paznju na gladna usta, kad ih ima na stotine.

Zao mi je sto nemam nista pametnije da dodam.

Dopuna: 26 Okt 2006 15:49

Jasmina ::Ovde je , u narodu, uvrezeno misljenje da ukoliko neko potrazi pomoc psihologa, taj odmah isplivava u drustvu kao "poremecena osoba", sto je strasno, i umnogome otezava uopste inicijalni faktor lecenja.

I nije samo tu, nego gdje god "nas" narod zivi. Ja sam sama sebe "ljecila" ... uz pomoc moji bliznjih. Hvala im za strpljenje i ljubav koju su mi pruzili, jer da je bilo sto nije, ja bih svoje zavrsila a oni bi ostali da zive sa tim do kraja njihovih zivota, bas kao i ostali koji ostanu.

Zasto?
Kako?
Zar nije moglo drugacije?
Sto nije rekla?
itd. ... itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella ::​
Bila ja ... na tom putu. Jednom.


oooh... ne bih nikad pomislila. Zar Ella nije skracenica od "vesella"

Setila sam se jedne tuzne price/urbane legende za Suboticu. Mozda ce neki Suboticani moci da mi potvrde,da me isprave ili demantuju. Jer ja samo pricam onako kako cujem.
Nedeljom su, kako to i prilici, na Radio Subotici emitovane zelje i pozdravi. Jedna od veoma cesto emitovanih pesama je bila i Szomoru Vasarnap (na madjarskom, znaci Tuzna Nedelja). Posle izvesnog vremena je primeceno da se broj samoubistava drasticno povecava posle emitovanja pesme te je pesma zabranjena.

Autor je i sam samoubica... Nasla sam reci i na madjarskom i na engleskom ovde http://www.fa-kuan.muc.de/SERESS.RXML#szomoru a u dnu strane imate link ka ciganskoj verziji pesme.

Evo par reci sa wikipedije http://en.wikipedia.org/wiki/Gloomy_Sunday

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Tužna je nedelja mada je cveće svud, čekam te dragana, al sve je uzalud''. Što se tiče Budimpešte i vremena izmedju dva rata, ovo nije urbana legenda jer se stvarno pouzdano zna o nastanku i sudbini te pesme. U tv novostima je sredinom sedamdesetih izašao tekst o toj pesmi koji se završava , pomalo patetičnom (a kako drugačije kod tih tekstova) rečenicom koja govori o samoubistvu autora pesme :''Bila je nedelja i nije bilo cveća..''. Kako je ova pesma postala urbana legenda? Pesmu ''Tužna je nedelja'' proslavili su Cune Gojković i Mile Boganodić, no mitsku slavu doneo joj je Zvonko Bogdan i mit o samoubistvima u Subotici poklapa se vremenski s njegovim usponom. Na svu sreću taj mit (kao i mnogi mitovi kao takvi) nije tačan već je svima prijalo da svoj sentiment i patetiku na taj način oboje i veličaju. Ništa neobično i strano ljudskoj duši, pogotovo ''duši slovenskoj''. Setimo se da i ''duša hungarska'' ima taj mit. Mnogi madjarski pesnici sami su sebi skončali život, a posebno je crnohumoran slučaj Jožefa Atile koji je legao na prugu i uzalud čekao voz jer je dva kilometra ''uzvodno'' neko to već uradio. On je ostao za sledeće ''izvlačenje''. Krajem sedamdesetih našu socijalističku idilu ugrozila je pojava klubova samoubica u Ljubljani, odnosno Sloveniji. Siguran sam da vam neće biti teško da pronadjete na Wikipediji pregledan članak o svim umetnicima koji su suicidno okončali svoj život. Posebno je interesantna i duboko tragična priča vezana za Cvetajevu i Pasternaka i ruske pisce uopšte.
PS
Da, ''Bloody sunday'': imam je u verziji Bili Holidej. Preporučujem da je ne slušate ni slučajno sam, u suton, za vreme dok pada prvi sneg...Kao da tim fantastičnim umetnicima nije dovoljno što su stvorili blues...

Evo i podataka o filmu koji se zove ''Tužna je nedelja''
Film nas vodi u centar Budimpešte 30-ih godina prošlog veka u kome Laslo Sabo i Ilona Varnai vode restoran koji postaje slavan zahvaljujići pesmi "Tužna je nedelja". Ona svojom dubokom melanholijom dira slušaoce pravo u srce. Mladi pijanista Andras Aradi je komponovao baladu za Ilonu u koju je zaljubljen. Ilonino srce kuca i za njim i Laslom. Među njima se razvija ljubavni trougao u kojem svako od njih pronalazi sreću, manje-više, sve dok Nemac Hans Ebrhard Vick ne postane potpuno opčinjen i pesmom i Iloninom lepotom. Čak joj nudi i brak ali ga ona odbija. Nekoliko godina kasnije on ponovo dolazi u Budimpeštu, kao SS oficir, koja je sada pod nemačkom okupacijom. On je sada čovek koji odlučuje o životu i smrti, i koji preti da uništi delikantu ravnotežu odnosa izmedu Ilone i njena dva muškarca. Ovo je jedna tragična i divna ljubavna priča, u izvanrednoj produkciji i sa izvrsnim glumcima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam siguran da bih se slozio da je samoubistvo sebican gest.

Sebicno je naime pretpostaviti svoj manji interes necijem vecem--a ne obrnuto!

Samoubica ocito ima interes za koji je spreman/spremna da da svoj zivot. Ima li iko veci interes da ta osoba nastavi da zivi? Interes moze biti u najgorem slucaju samo podjednak.

Dakle ukoliko samoubistvo ne dovede do smrti i neke druge osobe--ono se ne moze okarakterisati kao sebican gest.

Naprotiv, sebicno je insistiranje da samoubica nastavi da bude u paklu svoje egzistencije samo da bismo mi izbegli bol gubitka voljene osobe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantno razmišljaš. Možda sam ja napravio grešku u mome promišljanju tako što nisam pošao s njihove tačke gledišta, a kao profesionalac u svojoj struci uvek to radim. Istina je da je suicid duboko lični, intimni čin koji od čoveka samo jednom (i to poslednji put) traži da donese najtežu odluku. Naravno da on tada (pretpostavljamo) razmišlja i o posledicama svog čina, ali je očigledno da u to sekundarni motivi. Šta će ko reći, gde će ga pronaći, u kakvoj situaciji, ko će ga prvi videti, kakav će to efekat imati, šta će biti s njegovim telom, itd, očigledno da su to pitanja koja su potpuno sporedna u odnosu da glavnu odluku- da svojevoljno prekine životni put. Moguće da me je stoga Julijana pitala da li sam imao takvo iskustvo i zato nije htela da mi kaže ovo što si ti sad izrekao.