Sui caedere - Samoubistva

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo to i jeste sustina problema i ona naknadna pamet tj. da se znakovi neprimecuju kada jos postoji mogucnost da se suicid spreci.
Mozda ne svi ali vecina zapravo zeli da zivi i svi pokusaji samoubistva su zapravo APEL ZA POMOC na koji nazalost sredina neadekvatno reaguje jer uglavnom ne moze da uvidi najcesce suptilne znake koji nagovestavaju konacan tragican cin.
Teorijski je dakle lako sredini da reaguje kad osoba pokusa samoubistvo ali tako da unapred obezbedi sto vecu mogucnost da se prezivi (preseku se vene a pre toga se pozovu kola hitne pomoci) mada cak i tada u praksi se ne pridaje vaznost tom cinu kako bi se na prvi pogled ocekivalo.
Drugi vid je onaj kad covek "pukne" i nameru sprovede u delo a sa prethodnim samo suptilnim naznakama tako da okolina cak i nestigne da reaguje.
Rec je o uslovno receno "normalnim" ljudima bez neke velike prethodne patologije kod kojih dolazi do sloma licnosti zbog neadekvatnih obrazaca odbrane tj. "nedoraslih" tezini sitacije u kojoj se licnost nasla.

Inace prema statistikama zene pokusavaju samoubistvo 3 puta cesce od muskaraca ali su muskarci 3 puta uspesniji u tom cinu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekoliko dana čutimo o ovoj temi što je i razumljivo - kako reče Ciceron, o njoj je teško govoriti, a još teže ćutati. Valjda nam se čini da smo sve već rekli. Mi, možda, jesmo, ali nismo ''pitali'' samoubice!
Od godine 1990. uredjivao sam jedini naš anti-časopis ''Deponija''. Ime mu sve govori, osim što se iza bizarnog i provokativnog naslova krilo da su to bili avangardni tekstovi. Na deponiji se može svašta naći, a u toj našoj samo nije bilo onoga protiv čega smo se borili svojom estetikom - djubreta ( schund). U prvom broju objavio sam poeziju vanserijski talentovanog mladog pesnika (21 godina) Dubravka Simića, idola svojih vršnjaka, predobro, melanholično stvorenje. On nam je svakom svojom rečju slao signale koje smo mi, na nesreću, razumeli kao estetizovane poruke njegovih literarnih promišljanja. Evo tih stihova koje prvi put čitam posle 16 godina, inspirisan ovim topikom.

INTERNACIONALA

merte
morte
mort

tod
dod
death

moeartae
mors
kuoleman
šmierč
smerć
smrt

FORMALNOSTI

obrijanog
okupanog
u novo odelo
da čeka opelo

SAMOUBISTVO

vrh bezdana pušten krik
vraća se cika zarazno
umreće tu jedan očajnik

STARICA

na ulici prepoznala lice
s umrlice

od drveta do drveta
sama šeta.

Dubravko se ubio šest meseci posle objavljivanja tih stihova, jednog ranog proleća, najtoplijeg dana u ćitavom veku. Ugasio se kao sveća uzevši veliku količinu tableta za spavanje. Kada smo ga sahranjivali padala je topla kiša. Na njegov sanduk nečija ruka spustila je biografiju Salvadora Dalija i presavijen, istrgnut list sa njegovim pesmama iz anti-časopisa. Sve je tu pisalo, samo što mi to nismo umeli da pročitamo. Nadam se da ovi redovi ne zvuče patetično jer tako je upravo bilo. Mi smo se divili vrednostima njegove poezije, a poruke , verovatno, nismo hteli da vidimo...A kada smo ih videli, stvarno je bilo prekasno.
PS
Po crnom usudu koji prati takve sudbine, njegova poezija, koja je i do tada putovala sa ceduljice na ceduljicu, kroz spomenare, pisma i dnevnike, tek onda je poprimila kultna obeležja i mitski karakter.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius

Bas je jezivo. Deluje kao tinjajuca anksioznost koja je samo vrebala pravi momenat. Da li se saznalo zasto se ubio? 6 meseci ipak nije malo.

BTW, nema u patetici nista lose ma kako ona zvucala u cinicnom svetu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ubio ga je život. Tačnije, ono na šta smo mi počeli da se privikavamo, nadolazeći talas svopšteg propadanja , on je prvi osetio. Rekao bih da je imao miljkovićevski sluh za nepravdu i nerazumevanje, a premalo energije da se sa tim sukobi. Lako je prepoznavao kič-ljude i kič- situacije; ne našavši sebe na fakultetu (a roditelji prosvetni radnici, odnosno stručnjaci u svom fahu) on je nekako predosećao da će još izvesno vreme nositi oreol mladog i talentovanog, a onda polako tonuti u onaj neopisivi stadijum stagnacije i svrstavanja u sloj ljudi koje sredina nemilosrdno i bez griže savsti naziva ''propalim studentima'', ''bivšim ljudima'' itd. Ista ta učmala sredina koja nikada nije bar ni pokušala da se vine iz blata malogradjanštine (a i zašto bi?) nikada nikome nije oprostila neuspeo pokušaj (''Šta, hteo si da budeš drugačiji? Ne može, ne damo''). Dubravko je kao pametan mladić razumeo svoju nemoć i izlaz potražio u suicidu. Nije se odlučio za neko ''atraktivno'' odnosno surovo ili krvavo samoubistvo jer je bio isuviše nežan i kao pojava i kao duh. Izabrao je san...E, tu bih mogao da povučem svoju reč kada je ona čuvena tema o sebičnosti u pitanju.
Šta mislite, inače, o samoj poeziji? Neće, nadam se, biti offtopic jer može da posluži kao analitički deo rasprave.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da nece, medju umetnicima, toliko je suicida, kako se to tumaci? Hiper osetljivoscu duha, ocajanjem zbog zbunjujuce realnosti i neutemeljenom snagom da se izbori najpre sa samim sobom i u sebi a zatim i sa alienskim okruzenjem....

Poezija takodje moze ( i obicno, ako je "crna" ) i jeste vrsta apela , dozivanje ljudi da shvate nekoga ko se oseca neshvaceno, odbaceno, ili zgazeno , ostavljeno... Davno sam citala pa cu parafrazirati da umetnik mora da ostane dete u dusi, da bi mogao da u potpunosti iskoristi svoje potencijale (talenat-mašta-kreativnost-inspiracija- umetnicko delo).

Ili da pokrenem drugu tezu? Zasto je veoma mali procenat samoubistava medju sportistima ( ako ne racunamo ekstremne sportove koji , definitivno imaju kao pozadinu razvoj podsvesnog izazivanja sudbine= po meni ne hrabrost koliko ludost) ? Upravo zbog razvoja tog aspekta licnosti- borbe. Mislim da ima smisla (sta bi bespomocno dete uradilo u svetu kojeg ne poznaje- ostalo na istom mestu dok se roditelj ne vrati ).Krenulo u potragu ali ubrzo zbog silnih padova odustalo...?

Nisam dovoljno pametna da znam odgovore....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Sirius
Kako si ono napisao i opisao, ispade i lepo i pametno ubiti se. Divna poruka mladosti, nema shta.

@ all
kuckala ja neki dan, kuckala pola sata i vishe, ali odluchila da ne post-ujem. da ne nosim posle nekog na savesti ozbiljno, ne znam kako shta na koga mozhe da deluje i ko ce to prochitati na forumu, pa ... bolje ocutati ponekad...
sorry...

p.s. ^^
manite poeziju, bavite se sportom

p.p.s. inache, prochitala nekad da kamikaze bash i nisu bili dobrovoljci ne znam za svakog pojedinachno, ok, ali u svakom sluchaju, ne svi, ne uvek... eto, ako nekoga zanima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm. Biti umetnik ocito podrazumeva izuzetna spajanja--otud tolika ranjivost. Spajanja su izvor zivotne patnje--svaki je spoj unapred osudjen na razdvajanje po neumoljivom opstem zakonu prolaznosti. Prost svet uglavnom pati tek kad se razdvajanje desi, umetnik strepi znatno pre toga. Umetnici intuitivno shvataju da je jedino prolaznost postedjena same sebe pa joj paradoksalno teze u svojoj zudnji za vecnoscu i ocuvanjem svih spojeva...

Skloni smo da ovakvu poeziju povrsno okarakterisemo kao morbidnu, kao da je umetnik, onako po default-u, potpuno protiv zivota i egzistencije. Bicu slobodan da to izazovem tvrdnjom da se kroz poeziju ovog mladog umetnika iza zastrasujuceg pogrebnog zastora zapravo krije umetnikova istinska zudnja za zivotom, za univerzumom koji nece do kraja pokidati sve tanane veze, za vecnoscu...a to, slozicemo se, niposto nisu morbidna cuvstva--makar dovela i do suicida.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Black,
Ti mora da si u duši panker. Oni su imali pokret u Nemačkoj, možda najmasovniji na svetu, posle engleskog. Zvao se ''Ich bin gegen alles''. To što sam lepo ''napisao i opisao'' ne znači da sam pristalica suicida - naprotiv, o tome sam se veoma detaljno izjasnio u prethodnim postovima.
Ako te ne mrzi, podseti se ranijih tekstova na ovoj temi. Znam da si ih čitala, ali pogledaj ih opet- u pitanju su nijanse, a ti si za njih car. Nego, kad te već za to molim, zamolio bih te da proanaliziraš i stihove. Sa stanovišta ove teme, razume se...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa zar nije i sam Stefan Zweig slavio zivot kroz svoje knjige napisavsi sve te fantasticne biografije radoznalo prativsi sta se sve to desavalo u tudjim zivotima. I cap... sam okoncao svoj zivot.

Ovaj mladi momak je postavio jednu bakicu pred umrlicu. Zasto bas bakica? Da li je hteo da kaze "memento mori" ili da kroz tu (a)simetriju svetova ukaze na apsurd situacije i da je obrnuto ono sto je normalno. Znao je on, znaci, da to nije u redu ali se ipak se odlucio na taj korak. I kroz tu scenu kao i kroz te formalnosti kupanja, brijanja i opela docarava nam upravo tu tananu vezu o kojoj nam leopard govori.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantno, kada si spomenuo Tertulijev moto ''Memento mori'': eto još jedne koincidencije; Dubravkova rubrika bila je najavljena motom ''Equo pulsat pede'' .Izvinjavam se što ću prevesti - svima isto kuca (smrt).