apsurd, kao neminovnost...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...tačno je, živimo u zemlji apsurda. imamo proteklu mladost u kojoj smo činili pogrešne izbore, loše procene koje su nas skupo koštale, neke tuđe i neke svoje uspomene na teskobu življenja, sećanja koja se sasvim lagodno naslanjaju na budućnost ove osakaćene zemlje, jer je tanka linija između prošlosti i sadašnjosti. ljudi su se otuđili jedni od drugih, zaboravili na radost druženja, na čiste ljubavi čiji je postulat davanje a ne otimanje. sve se češće može čuti: ’’ pogledaj šta je ovaj sazidao, ma ko zna gde se nakrao para!’’-ljudi, ovde, kao da podrazumevaju da se u Srbiji ne može zaraditi na pošten način, već samo lopovlukom i malverzacijama. Što, ruku na srce, i nije tako daleko od istine.

i, šta onda preostaje malom, običnom čoveku kada nakon desetak sati besomučnog rada konačno stigne kući? ovde sad mislim na one pripadnike ljudske rase što preživljava u zemlji Srbiji, konkretno na one koji su potrošili svoje šanse, prokockali prilike, ogorčili se neuspesima, oljutili nerazumevanjima što okoline, što sadrugovima u privatnom životu, na one koje kada otvore ulazna vrata svog doma-dočeka polegla prašina i uvek prisutna tišina... njima, ili nama, svejedno, ostaje par mogućnosti. prvo, uključiti muziku, tv, računar. bezvoljno spremiti nešto za pojesti. uzeti knjigu i odmah potom je odložiti-preumorni smo za tuđe visokoumne misli... vesti na tv oglašavaju manje više iste događaje, sa povremenom ubačenom senzacijom koja nam odvraća misli od pravih problema u kojima živimo a na koje, kao u uvek, nemamo uticaja. radio stanice i njihovi večito veseli voditelji biraju,po pravilu, muziku koja samo rastužuje jer budi neke prošle dane u kojima smo bili, možda, za nijansu srećniji nego sada. i tada se po već utvrđenoj šemi, okrećemo računaru. ah, šta sve to čudo tehnike pruža! koliko prijatelja po sajtovima mi zaista imamo, a kukamo na samoću! koliko imaginarnih druženja, razmena dosetki, udvaranja, očajničkih traganja za srodnom dušom, ’’drugom polovinom jabuke’’, nekim ko će nam rađati decu, s kim ćemo ostariti, šetati u zenitu života po parkovima i osmehivati se mladim parovima...

a za sve to potrošeno vreme, život lagano, na prstima kao profi lopov, prolazi pored nas. u svom tihom upadu u naše snove, već nam je pokrao trenutke koje ničim ne možemo vratiti. i eno ga, na leđima nosi moderan rančić u kome se baškare naše želje, nadanja, naši pokušaji. ode nekud, izgubi se u jesenjoj noći, ostavivši nas pokradene, a da nismo ni primetili.

da, živimo u svetu apsurda. ponos, gordost, sujeta-sve su nam to pijedestali na koje uporno postavljamo sebe, nesvesni da je život, ustvari, tek jedan prolazni trenutak i da ga trebamo odživeti punim plućima, sasvim živi, sasvim svesni da smo tek prolaznici kroz šarenoliku pijacu...

i, dok poneko od nas to shvati, taj isti život lopov davno je već iza nas, krade nečije tuđe snove, a mi se jednog jutra probudimo zborani, začuđeni mrtvilom u sopstvenim očima, sa pitanjem-gde smo to pogrešili...

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...i ma koliko se trudili isto nam se vata. Nema pa nema. Da smo sedlali kada smo jahali možda bi dalje stigli. Ovako je kako je. Mi smo samo igračke u rukama bogova. A svi su bozi isti. Zato treba da igramo i odigramo svoju rolu, ulogu, kako najbolje znamo i umemo da bi se umilili božanstvima. I da ih ne žestimo za ubuduće. A i njima će da bude draže, biće sledeći put milostiviji.
...sve su istine manje ili veće istine. Sve laži su isto manje ili veće. Sve je isto ako posmatramo sa iste relativne, uobičajene distance. Što manja laž sve veća istina. Kao i obrnuto. Znači li to ovo: Nauk za dobru laž koja ima prođu je lagati tako da bude što bliže istini.
....prošlost i budućnost, biti ili ne biti, imati ili nemati? Između prošlosti i budućnosti samo je jedna tanka nit koja je kažu - sadašnjost. Kada pomisliš i kažeš : Ha!, a nje više nema. Ostaju nam samo opipljivi, tragovi minulog vremena koje ima zube i ništa ne ostaje čitavo posle njega.
...da nije apsurda ni ovo što imamo ne bi stalo u ovako malo prostora što smo ga nečijom milošću dobili.