Први пут сам га гледао у Дому синдиката 1976. или 77. Сада се та свирка зове анплаг, тада то нисмо знали. На просценијуму је био један мали ''Фендер'' (онај од 40 вати у који су били заљубљени сви рокери овога света). Краљ је изашао са својом ''Лусил'', сео на фендерче и почео да вози. Одсвирао је цео албум ''Lucille talks back'' и још неке стандарде приде. Устао, поклонио се и отишао. Тим поводом, прилика је да подсетим све садашње нараштаје којима то делује као научна фантастика, али: Београд је некада био град. Прави, истински и светски. Није био, додуше, на води, али је био град за понос. Веровали или не, ја сам у том Дому синдиката слушао и гледао Мајлса Дејвиса, Кенонбол Едерлија, Реја Чарлса, Мадија Вотерса, цео Њупорт џез фестивал, Арти Блекија (најбољег џез бубњара свих времена), Телонијас Манка, Дјука Елингтона, Елу Фицџералд, Сару Вон, итд, итд...И, наравно Бибија Кинга... Сада нам ''Арену'' пуне извесни Дино Мерлин и Миле Китић.
Хауг.
|