Nuklearke u koje se kunu i "Zeleni"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poznato je da je prof dr Jasmina Vujić već godinama jedan od vrhunskih stručnjaka američkog nuklearnog programa u oblasti energetike i medicine. Ipak, kao malo čudo stigla je vest proteklog leta da je dr Jasmina Vujić postala i dekan na Berkliju, prva žena na čelu jednog fakulteta ove vrste u Americi... To se desilo baš u trenutku kada primena nuklearnih tehnologija ponovo oživljava, u Americi i širom sveta. Ponovo se nose majice sa slikom atomskog jezgra, glanca se spomenik atomu u Briselu, otvaraju se novi fakulteti, a Francuska likuje jer, za razliku od gotovo svih evropskih zemalja jedina nije zatvorila svoje nuklearne elektrane.
Autor: Aleksandar Milinković
Izvor: Zdrav život.

Iz prve ruke, od dr Jasmine Vujić, čuli smo priču o poslednjim događajima u Silikonskoj dolini, u američkom kongresu i među proizvođačima kao što su “Vestinghaus” i “Dženeral elektrik”

Greške se neće ponavljati

Iako se strah od novog Černobilja ili ostrva “Tri milje” još oseća, fizičari su dobro shvatili lekciju i nova, četvrta generacija nuklearki je toliko bezbedna, efikasnija i zdravija da se u nju zaklinju i “zeleni”. Patrik Mur, jedan od osnivača Greenpeace pokreta, i Stjuart Brend, tvorac Whole Earth kataloga, u raspravi pred američkim kongresom, izjavili su da je nuklearna energija jedina tehnologija koja bi mogla da zameni fosilna goriva, a da istovremeno zadovolji globalne potrebe za zaštitom životne sredine. Sada je već gotovo sigurno da će fuzione i fizione elektrane kao izvori energije biti konačno rešenje za vrlo blisku budućnost.

Nuklearke – ekološki optimalne

“Trenutno u Americi i većem delu Evrope vlada gotovo nepodeljeno mišljenje da nuklearne elektrane i energetski i ekološki predstavljaju optimalno rešenje budućeg razvoja u ovoj oblasti”, kaže dr Vujić. Nedavno je doneta odluka da se započne sa gradnjom prvog fuzionog reaktora, prvog takvog izvora energije u istoriji civilizacije. Pokušaj da se napravi veliki „korak za čitavo čovečanstvo“ učinjen je još pre dve decenije, ali bez uspeha. Sada je tačka iz koje treba da pođe novi krug pokušaja preseljena iz Britanije u Francusku. Posle dugih pregovora u kojima su učestvovali Kina, Japan, Rusija, SAD, Južna Koreja i Evropska unija, odlučeno je da se izgradnja prvog nuklearnog reaktora sa fuzionim gorivom poveri Francuskoj. Izabrano je Kadarače, u Provansi, gde se inače već nalazi postrojenje Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora. Francuska je zadovoljavala i sve druge uslove, pored ostalog i dobru atmosferu u francuskoj javnosti, jer je ona i jedna od retkih zemalja u svetu koja je sačuvala i uspešno koristi svoje nuklearne elektrane, zasnovane na fizionom procesu (oslobađanje energije cepanjem atoma, za razliku od fuzione gde se energija oslobađa spajanjem atoma).

Fuzija bi bila neiscrpni izvor energije

„Fuzija je svakako veliki izazov, jer se zasniva na praktično neiscrpnom izvoru – vodoniku. Ostalo je da se reši osnovni problem kako da se energija, stvorena pri ekstremno visokim temperaturama, sačuva i kontroliše. Amerika se neće priključiti ovom programu”, kaže dr Vujić, i dodaje: “Prednost novog tipa nuklearnih elektrana, elektrana četvrte generacije, pre svega je u gotovo apsolutno bezbednom režimu rada. Verovatnoća da se ponove raniji incidenti svedena je na minimum".

Radionukleidima protiv raka

Naučna istraživanja dr Jasmine Vujić trenutno nisu neposredno vezana za proizvodnju nuklearne energije. „Ovde je procenjeno da bi primena novih tehnologija u medicini predstavljala perspektivnije rešenje u dijagnostici i lečenju, posebno u primeni nuklearnih i nanotehnologija. U većini laboratorija, kakva je ova naša, na Berkliju, prihvaćeno je uverenje da bi primena zračenja u biomedicini mogla bitno da skrati put do lečenja nekih oboljenja, a naročito takozvanih opakih oboljenja. I do sada je nuklearno zračenje korišćeno u medicini, ali nedovoljno efikasno i ne bez “kolaterarne” štete. Cilj našeg rada je da pomoću radionukleida kao detektora, ostvarimo precizniju i detaljnu dijagnozu zdravlja organizma.

Kombinovanjem različitih nuklearnih tehnika, radionukleidi se “kače” na antitela, koja , opet, imaju sposobnost da otkriju signale obolelih ćelija, na primer, raka. Tako smo u mogućnosti da uz pomoć PET mašina (Pozitronska emisiona tomografija) detaljno pratimo funkcije mozga. Verovatno ste primetili da je u poslednje vreme naglo porastao broj istraživanja svega što smo želeli da znamo o mozgu: koji njegovi delovi rade kada plačemo, kada pevamo, kada projektujemo ili kada smo gladni. Sve, dakle, što možemo da zamislimo sada možemo i da vidimo na jasnim trodimenzionalnim slikama. Time se otvaraju neslućene mogućnosti za dijagnozu i lečenje čitavog organizma.”

U principu, ova tehnika je odavno osvojena. Zašto se, ipak, događa da svaka zemlja želi svoj sopstveni razvoj u ovoj oblasti?

“To je vrlo jednostavno. Radionukleidi su kratkoživeći elementi sa periodom raspada od nekoliko minuta do nekoliko sati. Zato je važno da se proizvode na licu mesta, tamo gde su potrebni za neposrednu primenu. Oni se proizvode i u Srbiji. Proizvodi ih Vinča. Tamo je razvoj bitno napredovao od početka rada akceleratora “Tesla” i danas vidim da se odlični rezultati ostvaruju i u primeni nanotehnologija u lečenju. Sve je to usmereno ka cilju da se rak pogodi tamo gde ga najviše boli, u proces njegovog rasta, a to se najlakše postiže kada mu prekinete dovod hrane preko kapilarnog sistema. Sićušni nanomolekuli mogu i više. Preko njih se unose hemikalije među same ćelije raka, što do sada nismo mogli ni da zamislimo, a isti metod može se koristiti i kod mnogih drugih sličnih oboljenja”, zaključuje prof Vujić.
http://www.b92.net/info/zivot/zdravo.php?nav_id=180275&yyyy=2005&mm=11