offline
- Liman009
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Feb 2010
- Poruke: 1
- Gde živiš: Noi Sad
|
Napisano: 10 Feb 2010 1:34
Šta je biznis plan?
Izvođenje definicije kao i određivanje najbitnijih tačaka biznis plana gotovo uvek je uslovljeno pozicijom i potrebama njegovog autora i/ili korisnika. Biznis plan ima jedno značenje za banke i druge finansijske institucije koje ih ocenjuju i koriste pri donošenju odluka o odobravanju kredita, drugo za konsultantske kuće koje ih sastavljaju, i treće za klijente koji koriste ove planove ili kao instrument upravljanja ili pri konkursima za dobijanje kredita. U tom smislu veći broj različitih autora pokušao je da odgovori na ovo pitanje.
• Biznis plan je pregled poslovanja preduzeća, koji prikazuje šta se želi postići i na koji način se mogu obezbediti resursi za ostvarivanje postavljenih ciljeva.
• Biznis plan je strateška vizija preduzeća, koja pruža jasnu i realnu sliku o tome kuda vodi poslovni poduhvat.
• Biznis plan sadrži pregled svih potrebnih zahteva za otpočinjanje biznisa i detaljan operativni plan rada u prvih godinu dana.
• Biznis plan predstavlja poslovni koncept preduzeća koji sadrži dokaze o uspešnom poslovanju, zajedno sa parametrima koji su potrebni investitoru.
• Biznis plan je dokument na osnovu koga se donosi odluka o finansijskoj podršci.
• Biznis plan je suštinski dokument za menadžment-tim preduzeća, koji favorizuje realistično predviđanje i pruža detaljan plan svih poslovnih aktivnosti.
• Biznis plan je, po svojoj suštini i studija izvodljivosti, u kojoj preduzetnik, nakon istraživanja tržišta, i izrade operativnog plana i finansijskih projekcija, može proceniti prihvatljivost predložene poslovne prilike.
Uvažavajući sve navedene definicije, moguće je izvesti zaključak da je Biznis plan osnovni pisani dokument preduzeća kreiran za duži vremenski period, koji služi za internu i eksternu upotrebu i kojim se precizno definiše redosled svih poslovnih aktivnosti koje treba preduzeti prilikom:
•osnivanja preduzeća;
•otpočinjanja novog poslovnog poduhvata ili
•proširivanja postojećih poslovnih aktivnosti.
U skladu sa namenom biznis-plana (dakle, da li se on sastavlja za interne ili eksterne potrebe), postoje izvesne, ponekad i značajne, razlike u sadržaju dokumenta.
•Interno, on služi menadžmentu i zaposlenima da kontinuirano prate, koriguju i unapređuju poslovne procese preduzeća, proširuju proizvodne kapacitete, ostvaruju nove poslovne poduhvate i poboljšavaju uspešnost celokupnog poslovanja preduzeća.
•Eksterno ga koriste potencijalni zajmodavci ili investitori kao ključni dokument na osnovu koga se odlučuje da li će se upustiti u investicionu transakciju sa preduzećem.
Kada se sastavlja biznis plan?
Biznis plan treba da se sastavlja tek onda:
•kada je jasno i precizno definisana poslovna ideja;
•kada su jasno i precizno definisani resursi (pre svega, koliko kapitala-novca postoji i koliko kapitala nedostaje) i
•kada je, što je više moguće, definisan vremenski okvir u kome bi ova ideja (projekat) mogla da se razvije i ostvari.
Opšti principi ocene poslovne ideje
• poslovna ideja treba da ima realnu zasnovanost i prepoznatljivu tržišnu vrednost;
• treba da postoji tržište i jasna koncepcija nastupa na tržištu;
• da postoje kompetitivne prednosti proizvoda (ili usluge) koje ga izdvajaju od konkurecije;
• planiranje treba da se zaniva na realnim, praktično ostvarljivim ciljevima, podacima i pretpostavkama;
• da postoji dobar menadžerski tim;
• kao i organizaciona struktura koja može da iznese čitav projekat.
Sama izrada biznis plana biće znatno olakšana, ako se u prvom koraku “skiciraju” osnovne karakteristike tekućeg poslovanja firme, kao i neki opšti razvojni ciljevi.
U tom kontekstu, u razmatranje se mogu uzeti i sledeća pitanja:
•Koja je trenutna pozicija preduzeća na tržištu?
•Koje proizvode (usluge) je preduzeće proizvodilo (pružalo) u prethodnom periodu, a koje proizvodi sada (misli se na proizvode i usluge koji su značajno doprineli sadašnjoj poziciji preduzeća)?
•Koliki je ostvareni obim prodaje u prethodnim godinama, a koliki u tekućoj?
•Ako je reč o firmi u osnivanju, važno je pitanje da li postoji opravdanost za otpočinjanje takvog posla (u kontekstu trenutnog stanja na tržištu i mogućih perspektiva).
•Pregled osnovnih sredstava kojima preduzeće raspolaže (lista građevinskih objekata i opreme koja se koristi u procesu proizvodnje/pružanja usluga).
•Orijentacioni plan razvoja firme (cilj je širenje poslovanja, obezbeđenje opstanka na tržištu, i dr).
•Sa koliko novčanih sredstava namenjenih finansiranju projekta raspolaže vlasnik firme i koliko novca nedostaje?
•Koji su planirani izvori za nedostajuća sredstva (krediti banaka, partnerstvo sa drugim licima/firmama)?
•Da li je posao dovoljno “jak” da može da obezbedi povraćaj sredstava?
•Šta klijent može ponuditi kao obezbeđenje?
Tok izrade biznis plana
•Izrada (svakog) biznis plana predstavlja samo jednu fazu razvoja i implementacije ukupnog projekta.
•U tom smislu, potrebno je utvrditi šta prethodi izradi biznis plana, kada se pristupa njegovoj izradi i kako teče proces odlučivanja na bazi biznis plana.
Dopuna: 13 Feb 2010 19:11
Šta sadrži biznis plan?
Biznis plan najčešće sadrži sledeće delove:
• Uvod u biznis plan;
• Dosadašnji razvoj preduzeća;
• Marketing plan preduzeća;
• Proizvodni plan preduzeća;
• Menadžment plan preduzeća i
• Finansijski plan preduzeća.
Uvod u biznis plan
Ovaj deo se nalazi na samom početku biznis plana i sadrži:
• Osnovni cilj biznis plana;
• Naslovnu stranu i
• Rezime biznis plana
Osnovni cilj biznis plana
Definisati osnovni cilj biznis plana u narednom trogodišnjem ili petogodišnjem periodu, predvideti potrebne resurse (materijalne, ljudske i finansijske) za njegovu realizaciju, i razmotriti potencijalne efekate na budući ekonomski položaj preduzeća.
Naslovna strana
Naslovna strana biznis plana sadrži, naziv, sedište, adresu, matični broj i šifru delatnosti kompanije, ime direktora, oblik svojine, telefon i faks, godinu osnivanja, naslov biznis plana, period na koji se odnosi i ko je autor biznis plana.
Rezime biznis plana
Rezime biznis plana predstavlja rekapitulaciju sažetih najznačajnijih rezultata biznis plana i sadrži informacije:
• osobama koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu biznis plana,
• kompaniji koja donosi biznis plan,
• biznis planu,
• visini predviđenih ulaganja,
• izvorima sredstava i
• najvažnijim pokazateljima poslovnog uspeha.
Dosadašnji razvoj preduzeća
U okviru ovog dela biznis plana treba definisati:
•PROFIL PREDUZEĆA i
•OCENU TRŽIŠNE POZICIJE.
PROFIL PREDUZEĆA sadrži osnovne informacije o razvoju preduzeća u proteklom periodu. Izrada ovog dela biznis plana, se razlikuje za preduzeća koja postoje i za preduzeća koja se osnivaju. Sagledavanje osnovnih elemenata profila preduzeća podrazumeva analizu: osnovne delatnosti i razvoja preduzeća u proteklom periodu, oblika i strukture svojine, organizacione strukture preduzeća i veza sa drugim pravnim entitetima, upravljanja preduzećem, primenjene tehnike i tehnologije, broja i kvalifikacione strukture zaposlenih, obima i strukture proizvodnje, finansijskog poslovanja u proteklom, obično petogodišnjem periodu (ovaj deo sadrži informacije o strukturi i pokazateljima poslovne imovine, neto obrtni kapital preduzeća, solventnost preduzeća, likvidnost preduzeća, struktura prihoda i rashoda preduzeća, obrt sredstava, profitabilnost i pokazatelji rentabilnosti poslovanja preduzeća, kontribuciona analiza i prelomna tačka, zbirni izveštaj o finansijskom stanju preduzeća).
OCENA TRŽIŠNE POZICIJE obuhvata makro i mikro tržišnu analizu preduzeća, vezanu za dosadašnji razvoj. Makro tržišna pozicija podrazumeva višedimenzionalno sagledavanje aktuelnog tržišnog položaja preduzeća u domaćem i inostranom poslovnom ambijentu. To znači razmatranje i identifikovanje najznačajnijih performansi razvoja privrede zemlje, grane i grupacije kojoj pripada analizairano preduzeće. Mikro analiza aktuelne tržišne pozicije preduzeća podrazumeva: utvrđivanje veličine i struktue prodaje, identifikovanjenajvažnijih kupaca, najznačajnijih tržišnih područja, najvažnijih dobavljača, najvažnijih konkurenata, mogućih barijera ulaska na tržište, razmatranje SWOT matrice (šansi, opasnosti, prednosti i nedostataka) - najvažnijih konkurenata, razmatranje SWOT matrice (šansi, opasnosti, prednosti i nedostataka) – sopstvene kompanije.
Marketing plan preduzeća
Marketing plan predstavlja jedan od najvažnijih delova biznis plana. Marketing plan se usresređuje na potrošače i moguće načine da se najbolje zadovolje njihove želje i potrebe. Marketing plan je plan svih marketing aktivnosti u procesu stvaranja i isporuke potrošačima željenih proizvoda i usluga.
U tom smislu marketing planom se analiziraju i planiraju sve aktivnosti pridobijanja (osvajanja) novih i zadržavanja postojećih kupaca odnosno klijenata preduzeća. Marketing plan u biznis planu treba da ostvari sledeće ciljeve: utvrdi potrebe potrošača, što se postiže istraživanjem tržišta, odredi ciljna tržišta na kojima će preduzeće da posluje, utvrdi konkurentske prednosti preduzeća i na tim prednostima definiše tržišnu (marketing) strategiju, i pomogne u izboru optimalne kombinacije karakteristika proizvoda, cena, kanala distrubucije i promocije (marketing mix) kako bi preduzeće odgovorilo potrebama i željama kupaca. Dakle, marketing plan treba da sadrži analizu:
• profila ciljnog tržišta,
• veličine tržišta i tržišnu segmentaciju,
• analizu konkurencije,
• analizu i prognozu buduće prodaje, kao i
• marketing strategiju.
Proizvodni plan preduzeća
Proizvodni plan treba da obuhvati, analizu osnovnog proizvodnog programa (odlike proizvoda i asortiman) i glavnih karakteristika proizvodnog procesa, izbor tehnologije i potrebne opreme, identifikovanje glavnih proizvođača i isporučioca opreme, analizu mogućih načina rešavanja različitih tehničkih zahteva (električna energija, vodovod i kanalizacija, otpadne materije i dr.) vezanih za primenu izabrane tehnologije, procenu potrebe korišćenja postojećih ili izgradnje novih objekata na postojećoj ili novoj lokaciji, identifikovanje potrebnih repromaterijala i mogućih dobavljača za realizaciju predviđenog programa proizvodnje, kao i iskazivanje nivoa potrebnih investicionih ulaganja.
Dakle, cilj proizvodnog plana je da se jasno prikažu sadašnje i buduće proizvodne potrebe i uticaj proizvodnje na profit i uspeh fime. Proizvodni plan omogućava sagledavanje proizvodnih potencijala preduzeća, kao i da li oni omogućavaju da se ostvare zamišljeni poslovni ciljevi. U proizvodnom planu daje se prikaz trenutnih proizvodnih mogućnosti, kao i budućih potreba - za poslovnim prostorom, opremom, tehnologijom, repromaterijalom. Proizvodni plan sadrži i kratak opis tekućih, tj. svakodnevnih poslovnih aktivnosti kompanije.
Menadžment plan preduzeća
Menadžment plan je deo biznis plana gde treba prikazati detaljne podatke o vlasniku(cima) i menadžerskom timu, čija su imena i zanimanja pomenuta na prvim stranama biznis plana. Ovde treba dati više detalja o vlasniku(cima), njihovoj karijeri, stručnosti i stečenom iskustvu. Takođe, treba identifikovati menadžerski tim, njihove sposobnosti, obrazovanje, napredovanje u karijeri i stečeno iskustvo. Menadžment planom treba definisati osnovne zadatke i poslove, najznačajnije funkcije, predvideti neophodne izvršioce, njihove nadležnosti, prava i obaveze.
U oom delu treba jasno treba definisati postojeći dobar menadžerski tim kao i organizacionu strukturu koja može da iznese čitav projekat.
Finansijski plan preduzeća
Finansijski plan je najznačajniji i najsloženiji deo biznis plana. On pokazuje finansijsku opravdanost investicije. U ovom delu se ocenjuje ukupno finansijsko poslovanje preduzeća u narednom periodu, odnosno finansijski efekti koje će proizvesti investicija.
Ocena finansijskog poslovanja u narednom periodu se izvodi na osnovu finansijskog i ekonomskog toka, koji su formirani prema projekcijama najznačajnijih elemenata finansijskog plana, preuzetih iz odgovarajućih tabela biznis plana.
Finansijski plan preduzeća treba da sadrži sledeće analize:
•UKUPNA INVESTICIONA ULAGANJA;
•IZVORI FINANSIRANJA;
•FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA;
•NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE;
•DIREKTAN MATERIJAL PO PROIZVODU;
•DIREKTAN MATERIJAL UKUPNO;
•PLAN ENERGIJE;
•PLAN AMORTIZACIJE;
•TROŠKOVI RADNE SNAGE;
•OSTALI RASHODI;
•PREGLED OTPLATE KREDITA;
•BILANS USPEHA PROJEKTA;
•OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAVA;
•FINANSIJSKI TOK (LIKVIDNOST PROJEKTA);
•EKONOMSKI TOK (PROFITABILNOST PROJEKTA;
•BILANS STANJA PROJEKTA;
•RENTABILNOST PROJEKTA;
•INTERNA STOPA RENTABILITETA;
•NETO SADAŠNJA VREDNOST;
•RELATIVNA NETO SADAŠNJA VREDNOST;
•PERIOD VRAĆANJA ULAGANJA;
•ANALIZA OSETLJIVOSTI PROJEKTA; KAO I
•ZBIRNA OCENA EFEKATA PROJEKTA.
UKUPNA INVESTICIONA ULAGANJA obuhvataju ukupna ulaganja potrebna da se ideja dovede do faze realizacije u kojoj može da počne da ostvaruje planirani prihod.
IZVORI SREDSTAVA treba da prikažu sa koliko novčanih sredstava namenjenih finansiranju projekta raspolaže vlasnik firme i koliko novca nedostaje, kao i na koji način će se obezbediti ta sredstva.
FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA
Period projekcije treba da bude najmanje onoliko godina koliko je potrebno da se izvrši povraćaj investiranih sredstava.
Planirana količina i cena prodatih proizvoda ili usluga mora da proističe iz poglavlja Biznis plana koje se odnosi na analizu tržišta (MARKETING PLAN).
DIREKTAN MATERIJAL PO PROIZVODU
Troškove direktnog materijala imaju one proizvodne delatnosti koje za svoju izradu u vidu proizvoda/usluge namenjenih za tržiše moraju da utroše određene količine materijala.
Za svaku jedinicu proizvoda treba kalkulisati koliko se jedinica materijala troši (na primer za kilogram hleba utroši se pola kilograma brašna).
Cenu materijala čine tekuće cene dobavljača na tržištu uvećane za sve troškove koje možete imati dok materijal ne dopremite do svog preduzeća (carina, transport, utovar i sl.).
DIREKTAN MATERIJAL UKUPNO
Vrednosti ukupne utrošene količine direktnog materijala dobijaju se kada se planirana količina prodatih proizvoda/usluga pomnoži sa odgovarajućim vrednostima utrošenog materijala po proizvodima.
TROŠAK GORIVA I ENERGIJE
Ovaj trošak se posebno iskazuje ukoliko energija predstavlja značajan trošak u izradi vašeg proizvoda/usluge (na primer, ukoliko imate proizvodnju koja koristi mašine koje rade na električni pogon ili ste transportno preduzeće koje troši naftu i sl.).
TROŠAK AMORTIZACIJE
Nabavna (sadašnja) vrednost sredstva odgovara vrednostima koje su definisane u okviru predračunske vrednosti investicije
Broj godina korišćenja sami procenjujete, u smislu koliko će pojedinačno sredstvo vama koristiti dok ne budete trebali da nabavite novo.
Vrednosti amortizacije se dobijaju kada se nabavna vrednost podeli sa brojem godina korišćenja i jednake su za svaku godinu projekcije.
TROŠAK RADNE SNAGE
Ovde treba planirati bruto zarade po radnicima.
PLAN OTPLATE KREDITA
Ovde treba uraditi detaljan plan otplate kredita po pretpostavljenim uslovima.
BILANS USPEHA PROJEKTA
Bilans uspeha treba da pokaže koliko uspešno će vaše preduzeće poslovati u određenom vremenskom periodu, odnosno da li će ukupni prihodi moći da pokriju sve troškove koji moraju da nastanu.
OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAVA
Obračun obrtnih sredstava treba da pokaže koliko će sredstava (novca) morati da bude stalno angažovano u tekućem poslovanju vašeg preduzeća. Potrebna trajna obrtna sredstva su, u najvećem broju slučajeva, veća od izvora iz tekućeg poslovanja. Godišnje potrebe pojedinih pozicija u obračunu obrtnih sredstava se izračunavaju za godinu u kojoj je investicija kompletno ostvarena, odnosno godini punog korišćenja kapaciteta.
FINANSIJSKI TOK PROJEKTA
Gotovinski (finansijski) tok treba da pokaže likvidnost projekta, odnosno koliko će novca proticati kroz vaše preduzeće i koliko će novca ostati vlasnicima preduzeća.
Gotovinski (finansijski) tok se razlikuje od bilansa uspeha po tome što uključuje izvore finansiranja investicije kao priliv i vrednost investicije kao odliv gotovine. Amortizacija ne predstavlja odliv gotovine, iako se u bilansu uspeha računa kao rashod.
EKONOMSKI TOK PROJEKTA
Ekonomski tok treba da pokaže profitabilnost projekta, odnosno koliko sam projekat generiše gotovine kada se isključe izvori finansiranja.
Ekonomski tok daje uvid u ekonomski potencijal projekta odnosno čini osnovu za analizu rentabilnosti.
Ako su neto primici u svim, sem u godini ulaganja, pozitivne vrednosti (veće od nule), to znači da je u svim godinama veka projekta došlo do uvećanja materijalne osnove rada.
Ovaj tok je osnova za dinamičku ocenu projekta kroz metod VPI (vreme povraćaja investicije), metod NSV (neto sadašnja vrednost) i metod ISR (interna stopa rentabiliteta).
RENTABILNOST PROJEKTA
Analiza rentabilnosti ukazuje na efikasnost poslovanja preduzeća u narednom periodu razvoja. Rentabilnost je pokazatelj poslovanja ali i mogućnosti daljeg razvoja preduzeća.
Meri sa na različite načine, a najčešće upoređivanjem između ostvarene dobiti i prosečno angažovanih poslovnih sredstava preduzeća.
Podlogu za ocenu renabilnosti predstavljaju primici i izdaci u okviru ekonomskog toka.
Rentabilnost je ocenjena izračunavanjem pokazatelja uspešnosti kao što su:
• VREME POVRATA INVESTICIONIH ULAGANJA;
• NETO SADAŠNJA VREDNOST PROJEKTA;
• RELATIVNA NETO SADAŠNJA VREDNOST I
• INTERNA STOPA RENTABILNOSTI
VREME POVRATA INVESTICIJE
Vreme povrata investicionih ulaganja treba da pokaže za koliko godina će sredstva uložena u projekat da se povrate, odnosno u kom periodu će projekat da otplati sam sebe.br />Projekat je po ovom pokazatelju prihvatljiv i pokazuje pozitivnu efikasnost ako je period vraćanja kraći od ekonomskog veka projekta
NETO SADAŠNJA VREDNOST PROJEKTA
Neto sadašnja vrednost projekta predstavlja sadašnju vrednost neto primitaka ekonomskog toka, diskontovanog odgovarajućom stopom .
Projekat je prihvatljiv ako je NSV veća od nule.
RELATIVA NETO SADAŠNJA VREDNOST
Relativna neto sadašnja vrednost projekta označava prinos projekta po jedinici ulaganja, računatih preko diskontovanih vrednosti neto primitaka ekonomskog toka.
Relativna neto sadašnja vrednost projekta treba da je veća od 1 da bi projekat bio prihvatljiv.
INTERNA STOPA RENTABILNOSTI
Interna stopa rentabiliteta predstavlja diskontnu stopu koja izjednačava pozitivne i negativne neto primitke, odnosno stopu koja sadašnju vrednost neto primitaka ekonomskog toka svodi na nulu.
Kao kriterijum prihvatljivosti se uzima da ona treba da bude veća od kamatne stope na pozajmljena sredstva.
ANALIZA OSETLJIVOSTI
Osim izračunavanja pokazatelja efikasnosti planirane investicije, odnosno ukupnog poslovanja preduzeća u narednom periodu, potrebno je analizirati i osetljivost projekta, odnosno poslovanja preduzeća na promene nekih ključnih parametara, na kojima se zasniva analiza poslovanja. Na taj način sagledava se relativni uticaj pojedinih parametara na očekivane rezultate poslovanja, odnosno sagledavaju se mogući rizici očekivane efikasnosti budućeg poslovanja.
Dinamička analiza osetljivosti, vrši se simuliranjem promena, nekoliko ključnih parametara, sagledavanjem njihovog uticaja na pokazatelje rentabilnosti.
Analiza se izvodi promenom ključnih parametara:
•ukupnog prihoda,
•direktnih materijalnih troškova i
•vrednosti investicionih ulaganja.
Iz rezultata te analize mogu se izvesti sledeći zaključci:
• da li i do kog nivoa pad ukupnog prihoda ugrožava očekivanu rentabilnost;
• da li porast i do kog nivoa direktnih materijalnih troškova daje i dalje zadovoljavajuće vrednosti svih pokazatelja ili ne;
• koliki porast vrednosti investicionih ulaganja projekat može da podnese, a da se ne ugrozi njegova rentabilnosti.
Iz svega navedenog proizilazi, da li je projekat zadovoljavajuće osetljiv na promene posmatranih inputa, što opredeljuje zaključak da li je pouzdan poslovni poduhvat ili ne.
ZBIRNA OCENA EFEKATA PROJEKTA
Rezime ocene projekta sadrži:
• eliminacione kriterijume;
• funkcionalne kriterijume;
• deskriptivne kriterijume.
U eliminacione kriterijume ubrajaju se dinamički pokazatelji tržišno–finansijske ocene projekta, funkcionalne kriterijume čini likvidnost projekta, dok se u deskriptivne kriterijume svrstavaju sve ostale relevantne informacije o projektu.
Osnovni pokazatelji, neophodni za utvrđivanje eliminacionih kriterijuma su: intrena stopa rentabilnosti, neto sadašnja vrednost investicije, relativna neto sadašnja vrednost investicije i vreme povrata investicije.
Likvidnost projekta, kao najvažniji funkcionalni kriterijum, treba da bude zadovoljavajuća u celokupnoj fazi implementacije isprovođenja biznis plana u njegovom ekonomskom veku.
Najvažniji deskriptivni kriterijumi su:
• tržišta nabavke i plasmana usluge i proizvoda su istražena i pouzdana;
• tehničko-tehnološka rešenja koja će se primeniti su savremena;
• nema nepovoljnog uticaja po čovekovu okolinu;
• dinamika implementacije biznis plana je u celini izvesna.
|
