Ekonomske vesti

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

КРАГУЈЕВАЦ – На помолу је најважнији догађај у скоријој историји српске аутомобилске индустрије. Пословодство крагујевачке „Заставе” и даље о томе ћути, али из добро обавештених извора сазнајемо да је посао са торинским „Фијатом” већ готова ствар.

Према расположивим информацијама, договорено је 95 одсто будућег комерцијалног уговора, према коме ће се у крагујевачкој фабрици аутомобила, прве године реализације посла, склапати између пет и осам хиљада „пунта”. Реч је о две варијанте малог „пунта” – бензинцу од 1.200 кубика, и дизелашу од 1.900 кубика. Цена оба модела биће око осам хиљада евра, чиме би крагујевачки „пунто” постао конкурентан француско-румунском „логану” који са фул опремом стаје 7.800 евра.

Споразум између „Заставе” и „Фијата” би, како сазнајемо, требало да буде потписан до краја јула, а његова реализација би могла да отпочне већ у септембру ове године. Наравно, под условом да се нико не предомисли.

Менаџмент „Фијата”, како сазнајемо, иако су раније стизале другачије информације, „Заставу” није условљавао бројем возила која ће бити склапана у Крагујевцу. Цифру од пет до осам хиљада „пунта” на годишњем нивоу одредили су „Заставини” стручњаци на основу захтева тржишта. У те прорачуне, по свему судећи, нису ушли потенцијални извозни капацитети, пре свега, према земљама бившег СССР, па се може очекивати да ће број склопљених возила врло брзо бити премашен.

Одређених проблема је било око имена будућег возила, али је и та ствар решена на задовољство наше стране, па ће се, како сазнајемо, и на крагујевачком „пунту” налазити „Фијатове” ознаке. Међутим, остало је отворено питање где ће се склапати „пунто”.

Према нашим информацијама, Италијани су тражили да њихов ауто буде склапан у посебном погону, где би се тачно знало ко шта ради. У начелу, то за пословодство „Заставе” није био проблем, али с обзиром на то да су фабричке линије међусобно повезане, питање је да ли ће тај услов моћи да се испуни. Уколико, пак, „Фијат” не одустане од тог захтева, руководство крагујевачке фабрике мораће брзо да реагује и изврши све потребне претумбације производних погона. Истовремено, цео посао мораће да подржи и влада Србије.

Реч је, пре свега, о преосталом дугу „Заставе” према италијанском партнеру, који, после отписа 72 одсто, износи око 11,5 милиона евра. Планирано је да тај део буде враћен новцем од приватизације појединих „Заставиних” друштава, али ако се узме у обзир да је почетна аукцијска цена „Ковачнице” и „Алатнице” свега нешто око 400 милиона динара, питање је хоће ли то ићи баш глатко. Истовремено, „Застави” је неопходно и 15 милиона евра за обнову у НАТО бомбардовању срушене „Лакирнице”.

Приликом недавне посете Крагујевцу, министар финансија Млађан Динкић обећао је да ће влада, уколико дође до споразума са „Фијатом”, издвојити та средства.

-----------------------------------------------------------

Свега 250 радника

Према најновијим подацима, за производњу око 100.000 возила светске компаније ангажују око две и по до три хиљаде радника, па се поставља питање колико ће „Заставиних” радника бити упослено по потписивању споразума са „Фијатом”. Ако се узме у обзир да је у питању свега око шест-седам хиљада возила, као и да је реч, не о производњи, већ о склапању по најједноставнијој варијанти „лот пет”, предвиђања су да ће свега око 200 до 300 радника добити нова задужења. А, то ни у ком случају неће решити проблем вишка запослених.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A kako kaze KURIR:
PROPALI PREGOVORI ZASTAVE I FIJATA?

KRAGUJEVAC - Predsednik Samostalnog sindikata "Zastava automobili" Zoran Mihajlović kazao je agenciji Beta da, prema nezvaničnim informacijama, sa italijanskom fabrikom "Fijat" nije postignut dogovor o montaži automobila "punto" u pogonima kragujevačke fabrike.

- Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, ugovor sa "Fijatom" nije potpisan zato što je Vlada Srbije odbila da pruži garancije italijanskom partneru da će dug "Zastave" od 11,5 miliona evra biti isplaćen do kraja godine - kazao je Mihajlović.

Prema Mihajlovićevim rečima, ugovor o montaži automobila "punto" u kragujevačkim pogonima bio je prekjuče, tako reći, na stolu, ali nije potpisan zato što je Vlada uskratila garancije. Mihajlović je ponašanje članova Vlade Srbije ocenio kao neodgovorno, i dodao da će Samostalni sindikat te fabrike već naredne nedelje "oštro reagovati zbog takvog ponašanja nadležnih ministara" i organizovati masovne proteste za rušenje Vlade.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pivara prodata za 5.000 evra
Privatizacija za Ginisa


„Vršačka pivara“ je prodata za 5.000 evra preduzeću „Unionmarket“ iz Beograda, koje je bilo jedini učesnik na tenderu. Kupac se obavezao da će u investicioni program uložiti 110.000 evra i bezuslovno je prihvatio minimalne obaveze iz socijalnog programa, saopšteno je u Agenciji za privatizaciju.

Predstavnici „Unionmarketa“ i Akcijskog fonda su ugovor o prodaji kapitala „Vršačke pivare“ potpisali u petak, 12. avgusta, osam meseci nakon objavljivanja tendera. Neverovatno niska cena od 5.000 evra, za koliko je kupljena jedna od najstarijih srpskih pivara, rezultat je višemesečnog većanja nadležnih institucija.

Tenderska komisija je 4. aprila odlučila da započne pregovore sa „Unionmarketom“, jedinom firmom koja se prijavila na tender za „Vršačku pivaru“. Četiri dana kasnije Ministarstvo privrede donelo je rešenje o formiranju tročlane pregovaračke komisije.

Tek nakon šest sednica, ta komisija je zaključila da konačno treba prodati kapital pivare iz Vršca.

Sa tom odlukom saglasila se i tenderska komisija 21. jula, kada je odlučeno da „Unionmarket“ zvanično postane vlasnik „Vršačke pivare“.

Osnovna delatnost ovog beogradskog preduzeća jeste trgovina i trgovina pivom. Minimalni uslovi koje prema socijalnom programu kupac mora da ispuni su, kako potvrđuju u Agenciji za privatizaciju, zabrana otpuštanja radnika u narednih godinu dana, saradnja sa sindikatima i poštovanje kontinuiteta poslovanja predviđenog za narednih pet godina.

U „Vršačkoj pivari“ je, prema podacima Agencije za privatizaciju, trenutno zaposleno oko 270 radnika.

Sadašnji kapaciteti pivare su oko 300.000 hektolitara piva i 100.000 hektolitara sokova godišnje, a poslednji plan rukovodstva bilo je povećanje kapaciteta na 500.000 hektolitara, uz izgradnju objekata za proizvodnju na novoj lokaciji, sa kompletnom savremenom opremom. Ostaje da vidimo da li će novi vlasnik imati iste planove.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pravi primer korupcije. Kako se prodajemo, stvarno ćemo ući u Ginisovu knjigu rekorda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas sam u TV emisiji SAT cuo od Alvirovica da ce prve 3 godine Punto biti sklapan u Italiji i za to vreme nasi ljudi tamo obucavati. Za to vreme ce se proizvodni pogon u Zastavi modernizovati i taman posle 3 god poceti proizvodnja Punta kod nas.
Ma bolje i tog Punta da proizvode nego Yuga.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kragujevačku "Zastavu" neće oporaviti saradnja sa "Fijatom" u proizvodnji modela "punto"
Srbija - plac za polovnjake
Gotovo sve fabrike na Zapadu u poslednjih nekoliko godina kubure sa manjom proizvodnjom, odnosno prodajom novih vozila. Što zbog prezasićenosti tamošnjeg tržišta, zatim stagnacije standarda stanovništa u EU, a naročito zbog toga što se vlasnici ne mogu lako otarasiti polovnih vozila, koja su po zapadnjačkim kriterijumima "krševi". Zato autoindustrija zapadne Evrope stagnira i suočena je sa sve većim unutrašnjim pritiskom da otpušta radnike i zatvara nekada profitabilne pogone. To prate i socijalni potresi, a lek je unutrašnja racionalizacija i otvaranje novih tržišta za polovnjake, u koja spada i Srbija

Iako svi radnici kragujevačke fabrike automobila "Zastava", na čelu sa veoma glasnim sindikatom, i uz podršku preko dve stotine kooperanata fabrike, zahtevaju od Vlade Srbije stavljanje Uredbe o uvozu polovnih automobila "ad akta", to se neće desiti. To je potvrdio i potpredsednik vlade Miroljub Labus, koji je smogao snage, otišao u Kragujevac i pred besnim radnicima izjavio da neće biti ukinuta uredba kojom je dozvoljen uvoz polovnih automobila. On je, za razliku od njegovog stranačkog kolege Mlađana Dinkića, ipak priznao da je donošenje ove uredbe bio jedan od uslova za pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Naime, iako dobro zna da to nije tačno, ministar finansija Mlađan Dinkić je, odmah po donošenju Uredbe, izjavio da je rezultat liberalizacije uvoza polovnih automobila isključivo poboljšan spoljno-trgovinski bilans zemlje, koji je podsećamo, prošle godine iznosio više od osam milijardi dolara. Dinkić je u prvobitnom obraćanju javnosti prećutao da je Uredba rezultat pritiska čelnika Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije da Srbija konačno dozvoli "slobodniji" uvoz vozila.


Savićevićeva nada

"Zastava" očekuje da će od italijanske banke "Inteza" dobiti do osam miliona evra kredita i tako obezbedi polovinu novca potrebnu za osavremenjavanje fabrike automobila, nada se potpredsednik UO Grupe "Zastava vozila" Milorad Savićević. "Očekujemo da ćemo dobiti kredit sa rokom otplate od sedam godina i grejs periodom od dve godine, ali postoji mogućnost i da uslovi vraćanja budu povoljniji", rekao je Savićević. On je naveo da će "Zastava" drugu polovinu novca pokušati da obezbedi od inostranih banaka.




Gotovo sve fabrike na Zapadu u poslednjih nekoliko godina kubure s manjom proizvodnjom, odnosno prodajom novih vozila. Što zbog prezasićenosti tamošnjeg tržišta, zatim stagnacije standarda stanovništa u EU, a naročito zbog toga što se vlasnici polovnih vozila ne mogu lako otarasiti, koja su po zapadnjačkim kriterijumima "krševi". Zato autoindustrija zapadne Evrope stagnira, i suočena je sa sve većim unutrašnjim pritiskom da otpušta radnike i zatvara nekada profitabilne pogone. Uz to idu socijalni potresi, a lek je unutrašnja racionalizacija i otvaranje novih tržišta za polovnjake, u koja spada i Srbija.

Tako je Srbija stavila van snage propis o zabrani uvoza vozila starijih od tri godine i zanemarila visok spoljnotrgovinski deficit koji će, bez obzira na njegovo poboljšanje u prvih jedanaest meseci ove godine, verovatno ponovo biti pogoršan. Ali, ako zemlja hoće u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju, mora nešto i da žrtvuje. A ta žrtva je, uvereni su u "Zastavi", upravo oni. Radnici ne shvataju, ali im to niko iz Vlade Srbije i ne objašnjava čuvajući svoje pozicije, da nije problem liberalizacija uvoza i očekivano obaranje carinskih stopa sa sadašnjih 20 odsto na oko 10 odsto, već to što vlasti do sada nisu pronašle pravog strateškog partnera.

Lek za, odavno na smrt bolesnu, "Zastavu" je pravi strateški partner koji bi doneo nove tehnologije i nov model vozila koji bi bio konkurentan na tržištu. Ovako, kooperacija sa "Fijatom" u proizvodnji zastarelog modela "punto" nije konkurentna i deluje kao poslednja anestezija bolesniku koji se nalazi na aparatima za održavanje u životu. Jer, ko će na stranom tržištu, koje je lek, kupiti zastarelog "punta", kada konkurencija, u koje spada i sam "Fijat", gotovo svake godine izbacuje nove i savremenije modele po pristupačnim cenama.

A na domaćem tržištu se, 12 dana od donošenja Uredbe, gotovo ništa nije promenilo, iako se očekivalo da cene padnu. Cene stoje postojano, a da bi se to promenilo, preduslov je dalje snižavanje kriterijuma za uvoz, standardi "evro 2", što se verovatno neće desiti, ali i snižavanje carinskih stopa, što tek sledi. Pitanje koje sada mori kupce je na koji način najjeftinije doći do pristojnog vozila. Za to je, ipak, potrebna nešto veća suma novca - minimalno sedam-osam hiljada evra. Kako većina naših građana nemaju toliku ušteđevinu, prostor popunjavaju banke kreditima i lizing-kuće.

Međutim, njihovo finansiranje ne dolazi jeftino, što ljudi, zavarani reklamama za "lake", "brze" i "neodoljive" kredite, uglavnom shvate tek kada im šalterski službenik ispostavi konačni račun. Među najznačajnijim "zamkama" su skriveni troškovi, kao što su takozvane manipulativne takse, zatim PDV na kamate ili obavezno kasko osiguranje, a konačna cifra koju kupac na kraju mora da plati često drastično prevazilazi vrednost samog vozila. Ovo se najplastičnije pokazuje na primeru jednog od popularnijih automobila u Srbiji, "golfa 4", starog dve godine, koji kod uvoznika sa sve PDV-om staje 12.500 evra. Ali, ako se kupuje na otplatu od pet godina, konačni račun dostiže i čitavih 20.000 evra!

Razlike u ceni između lizinga i kredita variraju od kuće do kuće, tako da je ponegde lizing skuplji za 2-3 procenta od kredita, dok je na drugim mestima kredit jeftinija varijanta. Ipak, ono što u većini slučajeva presuđuje o tome kojim će se načinom otplate finansirati kupovina, i nije konačna cena auta, već visina mesečne rate i obaveznog učešća, gde su razlike mnogo veće.

Kod kredita učešće ili depozit iznosi od 10 do 20 odsto ukupne vrednosti i uz manipulativne troškove, to je sve što se plaća na samom startu. Kod lizinga kupac, pored ovih dažbina, odmah mora da plati i PDV na ceo iznos, a obavezno je i kasko osiguranje koje se plaća ili godišnje ili mesečno, što je skuplja opcija. Kredit za vozila jeftinija od 10.000 evra ne traži kasko, ali zbog toga što se deo PDV-a otplaćuje svakog meseca, rate za kredit i lizing su uglavnom približne.

Ako, na primer, opel "korsu" iz 2003. godine, koja košta 8.000 evra sa PDV-om, kupujete na kredit od pet godina, moraćete da platite učešće od minimum 10 odsto i troškove obrade od oko dva procenta, što zajedno iznosi oko 950 evra, dok će vam rata biti oko 165 evra. Kod istog prodavca, za "korsu" na lizing u startu ćete platiti 2.485 evra (učešće i PDV) uz ratu od 160 evra, s tim što će vam auto imati kasko osiguranje. Ali, ako uzimate "golfa 4", rata za lizing od 250 evra će biti 50 evra manja nego za kredit, mada su početni troškovi mnogo veći.

Osim visine rate i učešća, ograničavajući faktor pri izboru vida finansiranja je i starost vozila. Dok se kreditom može otplaćivati i "krntija", kod lizinga vozilo ne sme da bude starije od sedam godina u momentu isplate poslednje rate. Minimalni rok otplate u oba slučaja je dve godine, a maksimalni pet godina. Rata za lizing može biti do polovine plate kupca, a ponekad i veća, dok je kod kredita zakonsko ograničenje rate 30 odsto od mesečnih primanja, što je često otežavajući faktor. Za lizing uglavnom nisu potrebni žiranti, dok je za kredit uvek potreban jedan do dva jemca.

Na kraju, treba napomenuti i da sve banke naplaćuju manipulativne troškove između 1,5 i tri odsto od cene vozila, da efektivne kamatne stope iznose između 15 i 20 odsto godišnje i da se vezuju za kurs evra, tako da u većini slučajeva umesto jednog auta na kraju platite jedan i po ili čak dva. Uz to, banke i prodavci imaju zajedničke ugovore, tako da ako se odlučite za vozilo kod jednog uvoznika, moraćete da uzmete kredit ili lizing kod banke sa kojom on sarađuje i obratno, ako se odlučite za banku, auto ćete moći da izaberete samo kod njenih partnera.


Šta je kredit, a šta lizing

Kredit je vid finansiranja u kojem banka pozajmljuje klijentu novac, koji on zatim kupuje dobra, koja odmah postaju njegovo vlasništvo.
Kod lizinga, banka, odnosno lizing kompanija kupuje željeno dobro (auto) umesto klijenta, kojem ga zatim daje na korišćenje. Tek isplatom poslednje rate, klijent postaje vlasnik kupljenog dobra, tako da, u slučaju da duže vreme kasni sa otplatama, banka ima pravo da mu jednostavno oduzme kupljeni predmet, čime klijent gubi do tada isplaćene rate.
Prednost lizinga je u malom broju uslova za njegovo dobijanje u odnosu na kredit, dok mu je mana velika prva uplata (zbog PDV-a) i obavezno kasko osiguranje, koje u stvari nije mana, ali jeste trošak koji građani uglavnom žele da izbegnu.
glas

Dopuna: 14 Feb 2006 14:15

Skuplji hleb, meso, a možda i prevoz
Vekna hleba uskoro bi mogla da bude skuplja za 15 odsto, cena mesa pada, ali je to sezonskog karaktera, i ove godine će da poraste koliko i inflacija. Prevoznici preračunavaju rast izdataka

BEOGRAD - Poskupljenje naftnih derivata dva puta u ovoj godini uzdrmaće sve cene jer se povećavaju troškovi poslovanja, a najveći udar na džepove građana biće svakako korekcija cena prehrambenih proizvoda. U svim firmama za proizvodnju prehrane ubrzano se rade analize, a ono što je sasvim izvesno jeste da će se za hleb izdvajati više nego do sada jer je brašno počelo da poskupljuje još pre mesec dana. Ako se uz to još zna da je ove godine zasejano manje pšenice nego obično, cena ovog osnovnog prehrambenog artikla ove godine će verovatno biti među nestabilnijima.


Uvećane akcize na cigarete i alkohol

Akcize na na cigarete, rakije, žestoka pića, pivo i uvozna bezalkoholna pića i sokove povećane su od petka za jedan do 13 dinara. Većina proizvođača ove robe juče nije ni znala da su akcize povećane tako da još nisu odlučili da li će to uračunati u maloprodajnu cenu. Zahvatanja države povećana su zbog usklađivanja akciza sa rastom cena na malo u drugom polugodištu prošle godine. Akcize su najviše povećane na rakije od voća i grožđa pet dinara i na rakije od žitarica 13 dinara dok su na žestoka pića uvećane za osam dinara. Na cigarete iz uvoza akcize su povećane za dinar i 13 para, a na domaće 11 para. Na pivo i niskoalkoholna pića zahvatanja države povećana su sa 9,71 dinar na 10,57 dinara.





Gorivo skuplje 5,5 dinara

Na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije od juče važe nove cene naftnih derivata u proseku veće za 5,50 dinara. Litar motornog benzina MB 95, kao i bezolovnog motornog benzina košta 85,21 dinar, za dizel D-2 treba izdvojiti 72,58 dinara, dok motorni benzin od 98 oktana košta 96,03 dinara. Gorivo je poskupelo zbog povećanja cena sirove nafte za 4,29 odsto, kako je i predviđeno Uredbom o cenama derivata nafte i zbog odluke Vlade Srbije da uveća akcize za oko 12 odsto.




- Mlinari su nam isporučili brašno s napomenom da cena od 14 dinara za kilogram tipa 500 važi samo do 14. februara. U međuvremenu je poskupelo i gorivo, pa je izvesno da će i hleb poskupeti za deset do 15 odsto. Nećemo ići grlom u jagode, pre korekcije razgovaraćemo sa svim većim pekarama kako bi utvrdili za koliko će se korigovati cena - rekao je Lazar Marković, zamenik direktor Beogradske pekarske industrije.

Ni cena mesa neće odoleti rastu troškova poslovanja, pa iako je ponuda svinjskog mesa zbog dobrog roda kukuruza u prošloj godini dobra i cene žive vage padaju, računa se da je to samo sezonskog karaktera i da će meso u ovoj godini poskupeti od devet do 15 odsto, koliko se prognozira rast inflacije. Junetine, međutim, nema u izobilju pa će cena ove vrste mesa ostati visoka, kažu u "Neoplanti".

- Prerađivači svinjskog mesa već su počeli da trgovinama isporučuju sveže meso po nižim cenama, ali oni nisu spustili cene dok ne rasprodaju zalihe. Proizvodnja svinjskog mesa nije povećana već je niska kupovna moć i slaba tražnja u ovom periodu oborila cenu, bez obzira što proizvođači rade sa gubitkom - kažu u "Imesu".

Jedna od delatnosti koje su najosetljivije na promene cena goriva je javni prevoz. U glavnom gradu karte i markice su prošle godine nekoliko puta poskupljivale, a direktor GSP Beograd Slaven Tica kaže da se trenutno radi analiza.

- Evrodizel je poskupeo za šest odsto, a D2 za 6,2 procenta, tako da sada moramo da napravimo obračun. Ne mogu da predvidim da li ćemo povećavati cene prevoza, dok analize ne budu gotove - rekao je Tica.

U "Polimarku" kažu da sada neće podizati cene svojih proizvoda zbog poskupljenja benzina ali upozoravaju da im troškovi koji su direktno vezani za evro stalno pomalo rastu. "Najnovije poskupljenje goriva ne utiče značajno na naše troškove, ali cena skoro svih naših ulaznih stavki pomalo raste i, kada to dostigne određen nivo, nećemo moći da odložimo poskupljenje, objašnjava Goran Kapisoda finansijski direktor "Polimarka".

Najnovije poskupljenje derivata nafte za oko 6,5 procenata podići će stopu inflacije u februaru najverovatnije za 0,5 procenata, izjavio je juče ekonomista Milan Kovačević i dodao da se u razvijenim evropskim zemljama poskupljenje derivata ublažava sniženjima cena drugih proizvoda, što u Srbiji nije slučaj, tako da će sekundarni efekat poskupljenja goriva posebno biti snažan. Stručnjak Instituta za istraživanje tržišta Vladana Hamović izjavila je da su električna energija i naftni derivati osnovni "ulazni troškovi" u proizvodnji svih proizvoda i usluga, tako da se svako poskupljenje struje i benzina odrazi na cene proizvoda i usluga.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 08 Mar 2006 12:45

Radniku 100, državi 73 dinara

Na sto dinara neto zarade u Srbiji na ime socijalnih doprinosa i poreza državi plaća se 73,1 dinar. Iz ministarstva finansija najavljeno je da bi od sledeće godine ovo opterećenje moglo biti smanjeno na 60 dinara, pre svega kroz smanjenje poreza, a možda i stope doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Smanjenje će se postići uz pomoć viška sredstava u budžetu koji će, kako se planira, iznositi 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Trenutna situacija je takva da se od bruto zarade zaposlenog porez državi plaća po stopi od 14 odsto, doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje 11 odsto, za zdravstveno 6,5 odsto, a za osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 procenata. Na bruto platu 30.000 dinara plaća se porez od 4.200 dinara i doprinosi u ukupnom iznosu 5.370 dinara. Posle svih odbitaka za isplatu radniku ostane 20.430 dinara.

Budući da i poslodavac iz svojih sredstava na ime doprinosa uplaćuje još isto onoliko para koliko se odvaja iz bruto plate radnika, ukupna suma doprinosa na platu od 30.000 dinara iznosi 10.740. Kada se na to doda i pomenuti porez od 4.200 dođe se do sume od 14.940 dinara izdvajanja na pomenutu bruto platu.

Sa zbirnom stopom doprinosa od 35,8 odsto Srbija je na nivou zemalja u našem regionu, stopa je zapravo nešto niža nego u nekim drugim bivšim republikama SFRJ. Međutim, u poređenju sa razvijenim zemljama ta stopa kod nas je prilično visoka, a prema preporukama Saveta Evrope i Međunarodne organizacije rada upravo je smanjenje stope doprinosa jedan od načina podsticanja većeg zapošljavanja u Srbiji.

Doprinosi za penzijsko invalidsko i zdravstveno osiguranje uplaćuje se za starost, slučaj invalidnosti ili bolesti, dok se osiguranje od nezaposlenosti plaća za slučaj ostanka bez posla.

Novac od osiguranja za nezaposlenost Nacionalna služba za zapošljavanje troši na isplatu novčanih naknada za nezaposlene.

Najčešći korisnici ovih naknada su tehnološki viškovi i radnici čije su firme otišle u stečaj. Pravo na novčanu naknadu međutim ne mogu ostvariti radnici kojima je radni odnos prestao sporazumno, oni koji sami daju otkaz ili im je otkaz iz opravdanih razloga dao poslodavac.

Od uplaćenih doprinosa za slučaj nezaposlenosti Nacionalna služba za zapošljavanje lane je prihodovala oko osam i po milijardi dinara.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Mar 2006 13:05

Struja poskupela za 11,7 odsto

Izvor: B92, Beta
Beograd -- U Srbiji će struja ponovo poskupeti od 1. aprila, u proseku za 15 odsto. Za domaćinstva struja je skuplja za 11,7 odsto.

Baš u danu u kome je najavljeno da će struja poskupeti, delovi Beograda osetili su koliko je struja neophodna. Veliki deo Novog Beograda i opštine Savski venac ostao je sinoć bez električne energije, zbog ispada trafo stanice Toplana na Novom Beogradu.

Poslednje poskupljenje znači da je ministar Mlađan Dinkić kapitulirao pod pritiskom elektroenergetskog lobija u zemlji, smatra urednica sajta Enerdžiobzerver Sijka Pištolova.

"Naime, EPS je već nekoliko meseci insistirao na poskupljenju. Dinkić je odgovarao jasno - da to ne može da dozvoli dok ne bude siguran da je EPS novac od prethodnih poskupljenja iskoristio na pravi način - za smanjenje svojih troškova proizvodnje i svojih neracionalnosti. Elektroenergetski lobi, koji je podržao ministar rudarstva i energetike, onda krenuo u medijsku kampanju i počeli su da napadaju ministra Dinkića da ne dozvoljava poskupljenje jer želi da EPS što više propadne, a onda da ga proda što jeftinije inostranim energetskim kompanijama. Ovo govori da Dinkić nije više mogao da izađe na kraj sa takvim pritiscima i da je podlegao zahtevu EPS-a", kaže Pištolova.

Ona dodaje da nije sporno da struja treba da poskupi jer je najjeftinija u regionu, ali da to treba uraditi samo ukoliko postoje mehanizmi koji bi kontrolisali EPS, da ne bi novac koristili za pokrivanje javnosti potpuno nepoznatih troškova EPS-a.

Kovačević: Inflacija će preći 15 odsto

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je da će ovogodišnja inflacija premašiti planiranu jednocifrenu projekciju Vlade Srbije i zaustaviti se najmanje na 15 odsto, zbog prevelike javne potrošnje, uz povećanje cene struje i drugih proizvida. Kovačević je agenciji Beta rekao da će to biti posledica pogrešne ekonomske politike Vlade Srbije, koja za sada nema nijednu pravu meru za obuzdavanje previsoke javne potrošnje koja uzrokuje da inflacija premaši plan.

Prema njegovim rečima, Vladi Srbije ne odgovara da sklopi novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer sprovodi administrativne mere u vidu ograničavanja trgovinskih marži.

Kovačević je naglasio da je "šteta" što vlada "ni ne razmišlja o posledicama" koje će imati probijanje inflacije iznad jednocifrene i dodao da će očekuje da vlada za premašivanje stope inflacije okrivi samo guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića. Kovačević je ocenio da će Narodna banka Srbije ostati usamljena u pokušaju da oslabi inflaciju, jer ne raspolaže mehanizmom kojim bi sama uspela u tom smeru.

Na pitanje koje bi to ekonomske mere bile poželjne da se preokrene smer inflacije, Kovačević je kazao da su "to one mere kojih nema". "Za sada postoje samo najavljena poskupljenja, ne samo struje već i drugih proizvoda, i sa druge strane obećanja šta će biti u korist ekonomije, ali 2007. godine, kada se očekuje popust na zarade, što će olakšati put uspešnima", precizirao je Kovačević.

On je dodao da "na žalost nema ničeg" što bi Ministarstvo finansija Srbije ili Vlada Srbije mogli da predlože, a da to utiče na smanjenje javne potrošnje koja "podgreva" inflaciju. "Nedavno je gospodin (Mlađan) Dinkić pominjao milijardu dolara investicija u javne projekte", zaključio je Kovačević, ističući da je svaki vid javne potrošnje tražnja na tržištu koja takođe podstiče rast cena na malo.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 01 Apr 2006 22:41

Dobrovoljne penzije po novom zakonu
1. april 2006. | 10:11 | Izvor: Beta
Beograd -- Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima danas stupa na snagu.

Njime se u Srbiji prvi put reguliše način osnivanja, rad i kontrola društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Pravo na isplatu penzije stiče se sa najmanje 53 godine i mora početi pre navršenih 70 godina života. Provizija društva za upravljanje iznosi tri odsto od vrednosti uplata i dva odsto za upravljanje fondom.

Zakonom, koji je Skupština Srbije usvojila prošlog septembra, propisan je osnivački ulog društva od milion evra, ustanovljena odvojenost imovine društva za upravljanje i dobrovoljnog penzijskog fonda, a nadzor i kontrola poslovanja poverena je Narodnoj banci Srbije.


Kako će budući penzioneri? (Beta)


Sve uplate i ostvarena dobit vode se na ličnom računu klijenata, obračunavaju se u takozvanim investicionim jedinicama, a njihova vrednost objavljuje se svakog dana u novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Srbije ili internet stranici društva za upravljanje.

Društvima za upravljanje dopušteno je ulaganje u hartije u vrednosti, novčane depozite kod banaka, nekretnine i vrednosne papire NBS i međunarodnih finansijskih institucija.

Osiguravajuća društva, koja po osnovu postojećeg Zakona o osiguranju imaju programe privatnog penzijskog osiguranja, u obavezi su da za šest meseci usklade poslovanje sa Zakonom o dobrovojnim penzijskim fondovima.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 11 Maj 2006 13:38

Kako do besplatnih akcija
11. maj 2006. | 07:29 | Izvor: B92
Beograd -- Građani će na besplatne akcije moći da računaju 2010, pišu Večernje novosti.

Pra­vo na bes­plat­ne de­o­ni­ce sa­da ima­ju sa­mo za­po­sle­ni i penzioneri pred­u­ze­ća ko­ja se pri­va­ti­zu­ju, i to 30 odsto ako prodaja ide pu­tem aukci­je, a 15 ako ide pu­tem ten­de­ra. Svi osta­li građani Sr­bi­je, ko­ji do sa­da ni po jednom osnovu nisu dobili akcije, a raču­na se da je ta­kvih oko če­ti­ri mi­li­o­na, ima­će isto pravo, ali sa odloženom re­a­li­za­ci­jom.

Za­kon o pri­va­ti­za­ci­ji je pred­vi­deo da od pro­da­je na ten­de­ri­ma društvenih pred­u­ze­ća 15 od­sto ak­ci­ja bude naznačavano u Privatizacio­ni regi­star i iz tog fon­da budu po­de­ljene ak­ci­je svim punolet­nim gra­đa­ni­ma Sr­bi­je. U Pri­va­ti­za­ci­o­ni re­gi­star ići će, tako­đe, ak­ci­je jav­nih preduze­ća, ali još ni­je od­lu­če­no u kom procen­tu.

Pre­ma ak­tu­el­nim od­red­ba­ma Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji, rok za podelu akcija iz Pri­va­ti­za­ci­o­nog re­gi­stra je 2010. Jed­no ograničenje je da na bes­plat­nu po­de­lu ak­ci­ja iz Pri­va­ti­za­ci­o­nog re­gi­stra ne­ma­ju pra­vo oni ko­ji su kroz pri­va­ti­za­ci­ju do­bi­li ma­kar i jed­nu ak­ci­ju. Ka­ko će ta podela ići bi tek tre­balo da bude utvrđeno, odnosno određeno da li će to bi­ti va­u­če­ri ili ne­ka dru­ga va­ri­jan­ta, da li će po­zi­v gra­đa­ni­ma za upis biti upućen pre­ma birač­kom spi­sku, ili će pri­ja­vlji­vanje biti na ličnu inicijativu.

Advo­kat Bran­ko Pa­vlo­vić je kra­jem pro­šle go­di­ne u ime pola miliona građana upu­tio pred­log re­gu­la­ti­ve po ko­joj bi po­de­la akci­ja kre­nu­la odmah, od­no­sno išla suk­ce­siv­no, ne če­ka­ju­ći 2010. O pro­gra­mu Branka Pa­vlo­vi­ća, ko­ji se po­ja­vlju­je i kao zastup­nik sindi­ka­ta jav­nih predu­ze­ća, pre dva da­na je raspravljao Od­bor Skupštine Srbije za priva­ti­za­ci­ju i ve­ći­nom gla­so­va ga odbio. Obra­zlo­že­nje je da bi sukcesivnom po­de­lom ne­kim građani­ma do­pao krem, a ne­ki­ma pra­zni pa­pi­ri.

S pred­lo­gom, za sa­da usme­re­nim sa­mo na struč­an deo javnosti, izašao je i pro­fe­sor­ski tim koji čine Mi­o­drag Zec, Boško Čivoković i Mirko Va­si­nje­vić. Su­šti­na nji­ho­vog pro­jek­ta je da treba na­pra­vi investici­o­ni fond u ko­ji bi se sli­le ak­ci­je iz Privatiza­ci­o­nog re­gi­stra i Akcijskog fon­da, s tim da u Privatizacio­ni re­gi­star bude usme­reno 75 od­sto ka­pi­ta­la jav­nih pred­u­ze­ća. Po­de­la ak­ci­ja gra­đa­ni­ma išla bi tek ka­da taj fond počne da funk­ci­o­ni­še, do­bi­je ver­fi­ka­ci­ju na ber­zi, kako građani ne bi ima­li zeb­nju da li do­bi­ja­ju pra­zan pa­pir.

Pu­tem te­dne­ra je do sa­da pro­da­to pe­de­se­tak pred­u­ze­ća i za to dobijeno oko 900 mi­li­o­na evra, od­no­sno u Pri­va­ti­za­ci­o­ni re­gi­star naznačene ak­ci­je vred­ne oko 140 mi­li­o­na evra. Ka­da bi ta su­ma bila po­de­ljena na če­ti­ri mi­li­o­na gra­đa­na, ko­li­ko će ih ve­ro­vat­no bi­ti na spisku za tu bes­plat­nu po­de­lu, svaki bio dobio po oko 35 evra. S tih pe­de­se­tak pred­u­ze­ća uglavnom je is­cr­plje­na li­sta takozvanih ve­li­kih pro­da­ja, a sa­da na ten­de­re sti­žu ma­nje atraktiv­na pred­u­ze­ća, od­no­sno pred­u­ze­ća s pri­lič­nim dubiozama, pa je te­ži­šte na­ći kup­ce spremne da ih po­dig­nu na no­ge, pla­ća­ju­ći za uz­vrat ma­kar i je­dan do­lar. Na red, me­đu­tim, sti­žu jav­na predu­ze­ća u ko­ji­ma kon­cen­tri­san naj­ve­ći ka­pi­tal.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 08 Jun 2006 17:01

Gorivo jevtinije za 1,35 dinara
Izvor: B92
Beograd -- Zbog pada cene nafte na svetskom tržištu, Ministarstvo finansija dalo saglasnost za smanjenje cene naftnih derivata.

Imajući u vidu prethodno smanjenje cene goriva od pre dve nedelje, sa ovim smanjenjem, ukupno pojeftinjenje goriva za mesec dana iznosi 3 dinara po litru.

Najavljen pad cena goriva uticaće na smanjenje junske inflacije u Srbiji za 0,3 procenta.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 15 Jun 2006 14:23

Nezaposlenost u Srbiji vrtoglavo raste
Više od milion ljudi bez posla
Najviše nezaposlenih ima u kategoriji mladih do 30 godina i starijih od 45 godina

BEOGRAD - Nezaposlenost u Srbiji vrtoglavo raste, tako da sada ima milion ljudi koji su bez posla, iako srpski ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović tvrdi da broj onih koji hoće da rade a nemaju posao nije veći 550.000 lica. Najviše nezaposlenih ima u kategoriji mladih do 30 godina i starijih od 45 godina, što je posledica privatizacije, tranzicije, ratova i sulude politike prethodnih petnaest godina.

- Bez posla sam ostala 1993. godine, a na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam od 2000. godine. Završila sam gimnaziju i 15 godina sam radila u knjigovodstvu. Te 1993. godine platu nismo primali, a kada smo je i dobili, bila je ponižavajuće niska. Deca su mi bila mala, muž otišao na ratište, u zemlji je bila ludnica, ratovi... Izgubila sam posao. Nadala sam se da je to samo privremeno, da će sve proći i da ću ponovo naći posao. Mislila da će biti bolje. Sada sam shvatila da mi je u tom čekanju prošlo 15 godina života, i to onih kada mi je radna sposobnost bila na vrhuncu - kaže pedesetpetogodišnja Beograđanka koja nije htela da se predstavi jer se plaši da bi joj to poremetilo plan da uzme mikrokredit od države i organizuje privatni posao.


NA HILJADE "CRNIH" RADNIKA

Veliki problem u Srbiji je i to što siva ekonomija "cveta", a država godišnje gubi 200 miliona evra.
- Uz pomoć inspekcije rada tokom 2005. godine nađeno 29.000 ljudi koji rade na crno i naveo da je mesečni gubitak države zbog neplaćanja samodoprinosa samo za njih oko 143 miliona dinara. Broj onih koji rade na crno je i veći i realno je očekivati da ih ima oko 300.000, zbog čega je država godišnje na gubitku za 200 miliona evra - rekao je Lalović. ministar Slobodan Lalović je ukazao i na činjenici da nestručne radne snage u evidenciji službe za zapošljavanje ima oko 36 odsto.




Za šest godina boravka na evidenciji NSZ, kaže, niko joj nije ponudio nijedan posao. Ništa bolje nije prošao ni sada već ostareli pedesetogodišlji lekar. U vreme kada je počeo da traži posao bio je mlad i perspektivan student medicine, a listu NSZ "popunjava" već 18 godina!

- Prijavio sam se na evidenciju 1988. godine! Čim sam poslednji ispit položio, dotrčao sam u Zavod. Čekao sam, nešto sam se i nadao, a onda je počeo rat i tada mi je bilo jasno da sam uludo potrošio godine na fakultetu. Posao i dalje čekam uredno, obilazim šaltere, a u međuvremenu radim svašta. Išao sam i u Crnu Goru da molim za posao i da vučem prijatelje za rukav. E, da mi je da vratim vreme... - kaže on.
Dragica Ivanović, načelnik odeljenja za posredovanje Filijale Beograd, kaže da nezaposlenost u Srbiji zauzima mah.

- Evidentno je da svake godine imamo povećanje broja nezaposlenih. Sada ih je samo u Beogradu na evidenciji oko 140.000. Još gore je to što je struktura nezaposlenih lica jako nepovoljna, kako obrazovna tako i starosna i polna. Takođe, sve je veći broj lica koji dugo čekaju zaposlenje. To su lica koja imaju od 41 do 51 godinu starosti, a koja su uglavnom tehnološki višak. Od 1. septembra 2004. godine za zapošljavanja ovih lica uvedeno je niz subvencija za poslodavce i nekoliko programa podrške zapošljavanja. Prosečna starost nezaposlenog lica bila je 27, a sada je 37 godina - kaže Ivanovićeva. Biljana Paspalj, savetnik u NSZ, filijala Beograd, kaže da se na evidenciji nalaze lica koja su tu deset ili više godina, ali da ti ljudi uglavnom negde rade i imaju kakav-takav posao.

- Oni negde rade neprijavljeni ili honorarno, preprodaju na ulici, imaju svoje preduzeće registrovano na drugu osobu. Mali je broj onih koji zaista toliko čekaju posao, a da su se trudili da ga zaista nađu. Takođe, bitne su i kvalifikacije ljudi, pa tako oni koji najduže čekaju posao uglavnom imaju skromno obrazovanje - kaže Paspaljeva.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 31 Okt 2006 11:54

Skuplja telefonska pretplata
31. oktobar 2006. | 11:25 | Izvor: Beta
Beograd -- Telekom Srbija najavio da sutra povećava cenu telefonske pretplate.

Poskupljenje se odnosi i na građane i na firme, nova cena biće jedinstvena, 74,75 dinara, bez poreza na dodatu vrednost. Telekom navodi da cenu pretplate nije menjao od 1. jula 2001.

Do sada je mesečna pretplata za građane, s PDV-om, bila 40 dinara, a za firme 45,30 dinara.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da ova vest mozda najvise pripada ovde,(ako se radi o ekonomskim vestima i iz sveta, ne samo iz zemlje?) ali neka modovi premeste po sopstvenom nahodjenju slobodno, ako se ne slazu s tim.

Nemačka policija istražuje misteriozno raspadanje novčanica evra


Nemačka policija istražuje razloge iznenadnog ''raspadanja'' na sitne komadiće više od 1.000 novčanica u iznosu od 5 do 100 evra, nakon njihovog preuzimanja iz bankomata, a sumnja se na namernu ili nenamernu upotrebu kiseline, prenose agencije.

''Nikad do sada nismo videli nešto slično.'' - rekao je glasnogovornik Bundesbanke Volf-Rudinger Bengs. Prvi slučaj je prijavljen još u junu u Berlinu. Dosadašnji testovi pokazali su da su novčanice natopljene jakom kiselinom, a iz Bundesbanke isključili su probleme u procesu štampanja novčanica.

''U ovom trenutku je nejasno da li je reč o nenamerno počinjenoj šteti ili o nečijoj svesnoj manipulaciji.'' - rekao je Bengs.

Nemački list Bild-cajtung objavio je da su se novčanice do sada pojavile u 17 nemačkih gradova. List prenosi mišljenja stručnjaka za hemijska jedinjenja koji smatraju da su novčanice verovatno posute nekom vrstom soli koja se u kontaktu sa znojem sa dlanova pretvara u kiselinu. Iz banke nisu objavili da li kiselina izaziva oštećenja na koži.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stokholm -- Amerikanci Leonid Harvic, Erik S. Maskin i Rodžer B. Majerson dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju.

Nagradu su dobili za radove u oblasti teorije koja objašnjava situacije u kojima tržište funkcioniše, odnosno ne funkcioniše. Harvic (90) je najstariji dobitnik Nobelove nagrade svih vremena, prenosi akademija. "Zaista nisam očekivao nagradu", rekao je naučnik koji je rođen u Moskvi, a bio je profesor ekonomije na Minesota univerzitetu u Mineapolisu.

Trojica dobitnika postavili su osnove teorije odlučivanja i strateške manipulacije koja predstavlja centralnu tačku savremene ekonomske i političke nauke, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.

Njihova istraživanja su pomogla da se objasni mehanizam i proces donošenja odluka u ekonomskim transakcijama, kao na primer, kako će polise za osiguranje života obezbediti najbolje pokriće, a bez zloupotreba.

Ova trojica naučnika su, zapravo, počev od 1960. godine proučavali kako teorija igara može pomoći u određivanju najboljeg, najefikasnijeg metoda za korišćenje izvora korisnih informacija, uključujući podsticanje onih koji na tome rade.

Nobelova nagrada za ekonomiju nije jedna od originalnih Nobelovih nagrada. Ona je uspostavljena tek 1968. godine od strane švedske centralne banke.

Dobitnicima sleduju zlatna medalja i diploma švedskog kralja, kao i 1,5 miliona dolara. Nagrada će im biti uručena 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, koji je umro 1896. godine.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dinkić: Srbija u STO do kraja 2008.

Mlađan Dinkić očekuje da će Srbija postati članica Svetske trgovinske organizacije (STO) do kraja 2008. godine.

rpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da očekuje da će Srbija postati članica Svetske trgovinske organizacije (STO) do kraja 2008. godine.

Dinkić je na konferenciji za novinare u Beogradu najavio da će u novembru u Ženevi biti održana sledeća runda pregovora na nivou eksperata, koja je sledeći korak Srbije ka STO.

On je podsetio da je Vlada Srbije usvojila akcioni plan o propisima koje bi trebalo promeniti da bi bili usklađeni s pravilima te organizacije.

"Usvojena je i revidirana ponuda za carinska opterećenja za robu i usluge, kako bismo spremno dočekali pregovore", kazao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, tokom sledeće godine Srbiju očekuje niz bilateralnih susreta sa najvažnijim članicama STO.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ulaganja u BIP od 40 miliona evra
Utorak, 23. oktobar 2007. 14:56

Predstavnici većinskog vlasnika Beogradske industrije piva (BIP) - konzorcijum "Alite" i "Junajted nordik beveridžiz" najavili su da će u narednih tri do pet godina u tu kompaniju uložiti najmanje 40 miliona evra.

Generalni direktor UNB Tavi Ejnaste najavio je da će novac najvećim delom biti uložen u prodaju, marketing i novu pivaru, koja bi do 2011. godine trebalo da bude izgradjena u Krnjači.

Ejnaste je u razgovoru s novinarima istakao da postojeća fabrika BIP-a ima dobar kvalitet, ali nije dovoljno energetski efikasna, tako da će, pored BIP-ove fabrike soka u Krnjači, biti izgradjena nova pivara.

Prema njegovim rečima, još jedan od razloga za izgradnju nove pivare, koja će imati veće kapacitete od postojeće, jeste i to što u dugoročnim planovima grada Beograda nije planirano postojanje industrijske zone na mestu gde je sad pivara BIP-a.

Ejnaste je podsetio da konzorcijum, koji je kupio BIP, ima , prema ugovoru sa Vladom Srbije, obavezu da proizvodi pivo u naredne tri godine, tako da stara fabrika neće biti zatvorena dok ne bude izgradjena nova, ali se neće više ulagati u njen razvoj, dok će posle izgradnje nove stara pivara biti prodata.

On je ukazao da je BIP vlasnik zgrade pivare i ima pravo da koristi zemljište na kome se ona nalazi, istakavši da pitanje povraćaja imovine starim vlasnicima treba da bude rešavana iskučivo izmedju njih i države.

Ejnaste je podsetio da BIP sada ima oko 1.000 zaposlenih, ali će, radi povećanja profitabilnosti fabrike, biti napravljen socijalni program, prema kome će jednom delu radnika biti ponudjeno da dobrovoljno odu uz otpremninu od 250 evra po godini staža.

Predstavnici BIP naveli su i da ta kompanija sada ima oko pet odsto udela na srpskom tržištu piva, ali da novi vlasnici planiraju da taj udeo prošire.

Konzorcijum "Alita" i UNB je 8. oktobra potpisao ugovor o akviziciji na osnovu kojeg je preuzeo kontrolni paket od 51,9 odsto akcija i postao većinski vlasnik BIP-a. Taj konzorcijum ponudio je 21,4 miliona evra za većinski paket akcija i obavezao se da će od 2007. do 2010. godine investirati 5,1 milion evra.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 23 Okt 2007 16:23

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u septembru 28.161 dinar

Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je prosečna zarada u Srbiji isplaćena u septembru ove godine iznosila 39.308 dinara i da je u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu nominalno veća za 0,02 odsto, a realno manja za 1,75 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u septembru 2007. godine iznosila je 28.161 dinar, što je, kada se uporedi sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u avgustu, nominalno veće za 0,06 odsto, a realno manje za 1,71 odsto.

Istovremeno, prosečna zarada isplaćena u septembru 2007, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u septembru 2006. godine, nominalno je veća za 20,74 odsto, a realno za 10,87 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru ove godine, u poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u septembru prošle godine, nominalno je veća za 26,52 odsto, a realno za 16,18 odsto.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–septembar 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar–septembar 2006. godine, nominalno je veća za 22,85 odsto, a realno za 17,11 odsto.

U periodu januar–septembar ove godine isplaćena je prosečna zarada bez poreza i doprinosa, koja je u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–septembar prošle godine nominalno veća za 28,74 odsto, a realno za 22,73 odsto. (Economy, 19. oktobar)

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 23 Okt 2007 16:25

OMV traži dozvolu za preuzimanje MOL-a?

Austrijska energetska kompanija OMV zatražila je dozvolu od Direktorata konkurentnosti Evropske komisije za preuzimanje mađarskog rivala MOL po ceni od 14 milijardi EUR, donosi Financial Times.

U članku FT-a navodi se da bi Evropska komisija mogla da odbije zahtev OMV-a, najviše jer austrijska kompanija podnela zvaničnu ponudu, već samo ‘’pismo namere’’. Ukoliko EC dozvoli preuzimanje, ova odluka sigurno neće biti donešena pre leta naredne godine.

MOL navodi da bi zajednička kompanija bila toliko dominantna u centralnoj Evropi da bi sigurno bila primorana da proda po jednu rafineriju u Mađarskoj i Slovačkoj, ali i veliki broj benzinskih stanica.

Podsetimo, OMV trenutno ima 20,2 udela u MOL-u. (Economy, 19. oktobar)

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 23 Okt 2007 16:27

Srbija postigla izuzetan uspeh u sprovođenju ekonomskih reformi

Delegacija Vlade Republike Srbije koju je predvodio potpredsednik Božidar Đelić imala je u Vašingtonu odvojene sastanke sa izvršnim direktorom Svetske banke (SB) Grejemom Vilerom i novim šefom misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Polom Hilbercom.

Đelić je posle sastanka sa potpredsednikom Svetske banke izjavio da je delegacija Srbije iznela predlog rešenja pitanja duga Kosova i Metohije po kome bi Srbiji trebalo da bude vraćen ili odbijen od preostalog duga prema Svetskoj banci iznos od 215 miliona američkih dolara, koji je ona već isplatila na ime duga južne srpske pokrajine.

On je naglasio da to nema nikakve veze sa pitanjem suvereniteta jer i Grad Beograd sam plaća svoje dugove.

Prema njegovim rečima, predstavnici Svetske banke su pokazali dobru volju da razmotre ovaj predlog.

Grejem Viler je ocenio da je Srbija postigla izuzetan uspeh u sprovođenju ekonomskih reformi, posebno u domenima privatizacije, javne potrošnje i smanjenja siromaštva. On je ukazao na to da Srbija u narednom periodu mora da radi na smanjenju deficita platnog bilansa i strukturnim reformama.

Posle sastanka sa šefom misije MMF-a za Srbiju najavljeno je da će delegacija te finansijske institucije iduće nedelje posetiti Srbiju i tom prilikom će biti razmotreno eventualno sklapanje novog aranžmana sa MMF-om.

Delegacija Srbije takođe se sastala sa izvršnim direktorom Švajcarske konstituence u čijem sastavu Srbija deluje u Svetskoj banci Majklom Mordašinijem. (Economy, 22. oktobar)

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 23 Okt 2007 16:29

[b/Ove godine očekivani prihod od turizma 500 miliona dolara[/b]
Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije Goran Petković izjavio je danas da Srbija ima šansu da ove godine dostigne planiranih 500 miliona dolara deviznog priliva od turizma, što je približno za 25 odsto više nego prošle godine.

Petković je nakon radnog doručka sa predstavnicima medija iz Velike Britanije, koji borave u poseti Srbiji, objasnio da je porast deviznog priliva od turizma baziran na boljem korišćenju postojećih kapaciteta i upozorio na to da će se taj rast brzo iscrpeti ukoliko ne budemo dodatno investirali i otvarali nove kapacitete.

Govoreći o pripremama za predstojeću zimsku sezonu, on je istakao da je revitalizacija skijališta "Tornik" na Zlatiboru trenutno najveća investicija i najavio da će prvi šestosed u Srbiji biti instaliran do predstojeće zimske sezone.

Državni sekretar je takođe naveo da će naredne godine početi proširenje kapaciteta na Kopaoniku i Staroj planini, uz napomenu da je Kopaonik poznata destinacija u Velikoj Britaniji koju tradicionalno posećuju britanski turisti.

Prema njegovim rečima, ukoliko budemo investirali u banjske kapacitete ili u kapacitete na jezerima, moći ćemo da privučemo veći broj turista iz centralne Evrope, što je strateški cilj Ministarstva jer samo investicije u turističke kapacitete mogu da donesu porast prometa u turizmu.

U Srbiji bi za narednih deset godina broj turista mogao da se poveća sa sadašnjih dva miliona na 5,5 do šest miliona godišnje, ocenio je Petković i dodao da su za ostvarenje tog plana neophodni dobri projekti i marketing za investitore.

Kada je reč o aktivnostima koje Ministarstvo sprovodi u cilju razvoja turizma, on je rekao da je jedan deo usmeren na promociju banja, Kopaonika, Beograda, Novog Sada i drugih gradova koji imaju turističke kapacitete, dok se pažnja poklanja i promociji arheoloških lokaliteta, kulturne baštine, vojvođanskih salaša i etno-celina u Srbiji. (Economy, 19. oktobar)

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:30

400 najvećih u Hrvatskoj: INA prva po ukupnom prihodu, po dobiti vodi HT


Najvećih 400 hrvatskih preduzeća čini samo 0,5 posto ukupnog broja preduzetnika, ali prema ostalim relevantnim pokazateljima poslovanja udeo 400 najvećih je daleko značajniji.

Kao i prethodne godine, prva tri mesta u ovom rangiranju prema ukupnom prihodu drže INA (22,35 mlrd HRK), HEP (9,99 mlrd HRK) te Konzum (9,73 mlrd HRK).

Po dobiti prvi je HT, a slede T-Mobile i ENI Croatia B.V.. Najjači izvoznici su Ina, Pliva i Uljanik, a prema vrednosti imovine vode Hrvatske autoceste, a sledi HEP i INA. Najbolji rezultat u apsolutnom rastu prihoda ostvario je Konzum, a najveći apsolutni rast izvoza INA - 3,46 milijardi HRK.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:32

Neto dobit od 10 miliona evra

JP Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd, u prvih devet meseci 2007. godine, zabelezio je znatno bolje poslovne rezultate u odnosu na isti period prosle godine i na taj nacin nastavio trend uspesnog poslovanja.

U prvih 9 meseci ove godine ostvarena je neto dobit u iznosu od 9.967.778 evra, sto je 24% vise u odnosu na dobit za prvih 9 meseci 2006. godine, kao rezultat vece efikasnosti preduzeca i racionalnijeg poslovanja.

Trend uspesnog poslovanja na beogradskom aerodromu najbolje pokazuju parcijalni indeksi produktivnosti: produktivnost merena brojem putnika po zaposlenom visa je za 32% u odnosu na isti period prosle godine, produktivnost merena prometom robe u tonama po zaposlenom porasla je za 20%, rast produktivnosti merene odnosom ukupnog prihoda i broja zaposlenih iznosi 34% u odnosu na prvih 9 meseci 2006. godine.

Tokom devet meseci ove godine zabelezen je porast broja putnika od 12 %, prometa aviona od 1% i prometa robe od 3%.

Kroz zgradu beogradskog aerodroma, u ovom periodu proslo je 1.965.737 putnika, obavljene su 33.252 aviooperacije, a otpremljeno je 8.267 tona robe.

S obzirom na to da se do kraja godine ocekuje obaranje rekorda u broju putnika koji ce dostici 2,5 miliona, JP Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd predvidja da ce poslovni rezultati na kraju 2007. godine biti najbolji zabelezeni do sada.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:33

Beogradska filharmonija potpisnik Brand povelje

Pozitivnom odlukom menadžmenta Beogradske Filharmonije, na čijem čelu se nalazi gospodin Ivan Tasovac, ova institucija se zvanično priključila inicijativi razvoja brendinga kao oblasti od opšteg nacionalnog značaja i postala novi potpisnik dokumenta Brand Povelja.

„Učestvovanje kulturne institucije kao što je Beogradska Filharmonija u inicijativi Brand Povelja je prirodna i očekivana stvar. Tajna globalnog brendiranja i jeste u dobroj kompoziciji i pravilnoj harmoniji stvari.“ - Vjekoslav M. Cerovina (direktor, gl. i odg. urednik BRAND magazina)

Inicijativa Brand Povelja je pokrenuta tokom avgusta 2007. godine od strane BRAND magazina i prepoznata je kao najsnažniji koncept razvoja brendinga kod nas.

Prvi potpisnici dokumenta Brand Povelja su: SIEPA, Srpski Institut za Javnu Diplomatiju, Apatinska Pivara, Danube Foods Group, Si&Si Group, UEPS, Brand Fair, Exit Team, Communis, New Moment, Color Press Group, Orange Studio, Belgrade Beer Fest, Kraljevski Red Vitezova, Interaktiv, Pristop, CenET(Centar za ekologiju i turizam), kao i umetnici Đule Van Gogh i Slobodan Trkulja.

„Brending je danas postao neodvojiv deo svake društvene akcije: ne odnosi se samo na proizvode i usluge već i na države, institucije, pa i ličnosti. Beogradska filharmonija je svoj rebrending započela pre šest godina, kada je od institucije kulture sa pomalo strogim i uštogljenim imidžom, okrenute preuskom krugu ljudi, postala deo jedne nove, može se reći urbane i perspektivne Srbije. O tome koliko je ta transformacija bila uspešna, najbolje govori citat iz švedskih medija nakon prošlogodišnje turneje našeg orkestra u toj zemlji da je Beogradska filharmonija trenutno najjače PR oružje Srbije. Potpisivanjem Brand Povelje Beogradska filharmonija se uključuje u projekat koji potencira značaj brending filosofije i želi da podeli svoje iskustvo sa svima onima koji uviđaju svoju ulogu u razvoju ove oblasti od nacionalnog značaja.“ - Ivan Tasovac, direktor Beogradske Filharmonije

Brand Povelja svojim pravilnim razvojem i pozitivnim konceptom okuplja sve veći broj subjekata. Nedavno je, takođe, upućeno pismo i javni poziv Ministarstvu za trgovinu i usluge i Savetu za promociju Srbije da se priključe ovoj inicijativi.

Bitno je napomenuti da model otvorene medijske afirmacije društva u smeru razvoja brendinga nije realizovan ni u jednoj zemlji na svetu, čime uspešna realizacija ovakve inicijative Srbiju stavlja na poziciju apsolutnog lidera u nacionalnom brendingu.

Inicijativa je u toku, otvorenog je tipa i poziva sve one koji se prepoznaju da se uključe i doprinesu daljem razvoju brendinga kao krucijalnom, suštinski potrebnom i najbitnijem elementu u procesu nacionalnog brendiranja i razvoju savremene ekonomije i društva.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:36

Nike ponudio 285 GBP za preuzimanje Umbro-a

Nike, najveća svetska kompanija za proizvodnju sportske opreme, podnela je zvaničnu ponudu za preuzimanje kompanije Umbro, manjeg britanskog rivala, po 1,93 GBP po deonici.

Deoničari Umbro-a dobili bi i dividendu u visini od 0,194 GBP po deonici, čime bi ukupna ponuda iznosila 1,95 GBP po deonici, ili ukupno 285 miliona GBP. Ponuda predstavlja premiju od 0,61 GBP na zatvaranju 17. oktobra kada je vrednost dostigla 1,20 GBP i kada je Nike poslao zvaničnu ponudu.

Nike u saopštenju navodi da bi preuzimanje britanske kompanije povećalo udeo u fudbalu, osnovnoj kategoriji rasta u proizvodnji sportske opreme. Velika Britanija je najveće svetsko tržište sportske opreme za fudbal.

Umbro sa još 45 svojih međunarodnih licenci, sportski je partner nacionalnih timova Engleske, Republike Irske, Švedske i Norveške, šest klubova Premijer lige Engleske i preko 100 profesionalnih klubova širom sveta.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:38

Supermarketi moraju da smanje pakovanja

Vodeći supermarketi u Velikoj Britaniji koriste previše materijala za pakovanje proizvoda, od čega čak 40 odsto ne može da bude reciklirano, pokazuje najnovije istraživanje.

Istraživanje, koje je sprovela Asocijacija lokalnih opština, upozorava da Britanija neće moći da ispuni zahteve za smanjenjem reciklažnog otpada ukoliko veliki trgovinski lanci ne smanje obim materijala za pakovanje.

Istraživanje, u kojem je učestvovalo 29 velikih lanaca supermarketa, pokazuje da Lidl supermarketi koriste najviše materijala za pakovanje.

Čak pet odsto težine proizvoda odlazi na materijal za pakovanje koji nije moguće reciklirati, pokazuje istraživanje.

Najviše materijala koji nije moguće reciklirati troše lokalne prodavnice i lokalni prodavci (po 79 odsto), zatim Asda supermarketi (70 odsto), Sainsburys (70 odsto), Morrisons (68 odsto), Tesco (62 odsto), Lidl (61 odsto) i Marks& Spencer (60 odsto).

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:39

APR se uključuje u jedinstven evropski privredni registar u martu

Direktor Agencije za privredne registre Republike Srbije Zvonko Obradović najavio je danas da će se ova agencija u martu uključiti u jedinstveni elektronski sistem privrednih registara Evrope, što će omogućiti bržu i jednostavniju razmenu podataka o preduzećima.

Obradović je rekao da će krajem ove godine informatički sistem Agencije biti usaglašen sa sistemima drugih evropskih zemalja, nakon čega će uslediti probni period i zvanično priključenje sistemu početkom marta.

On je objasnio da je Agencija već članica Evropskog privrednog registra, koji okuplja Austriju, Belgiju, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Grčku, Irsku, Letoniju, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku, Ukrajinu i Veliku Britaniju.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:42

Djelić: Nemačka nam "oprostila" dug
Sreda, 24. oktobar 2007. 21:03

Nemačka vlada odlučila je da sumu od 17 miliona evra, koju Srbija duguje ovoj zemlji i koju bi po ugovoru trebalo da vrati Berlinu, Beograd upotrebi za razvojne projekte, izjavio je u Berlinu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić.

"Veoma lepa vest jeste to što je Nemačka odlučila da naš dug, koji bi trebalo da vratimo u nemački budžet, upotrebimo za projekte vezane za održivi razvoj i ekologiju u našoj zemlji", izjavio je Djelić agenciji Tanjug posle sastanka sa državnim sekretarom u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj Karim Kortman.

Djelić je naglasio da je to ministarstvo u poslednjih sedam godina najveći pojedinačni donator našoj zemlji kroz bespovratnu pomoć i nekomercijalne zajmove i da je Srbija od tog ministarstva do sada dobila ukupno 450 miliona evra.

Djelić se sa Kortmanovom sastao u okviru posete tokom koje će obići i Forcahajm, Štutgart i Hamburg.
Djelić se tokom dana sastao i sa vicekancelarom i ministrom za rad Francom Minterferingom i zamenikom savetnika za spoljnu politiku kacelarke Angele Merkel. Prisustvovao je sednici Odbora za evropska pitanja Bundestaga, i obratio se novinarima sa predsednikom Odbora Gunterom Krihbaumom.
On je istakao da je Srbija konstruktivna u pregovorima o budućem statusu Kosova, ali ima "crvenu liniju" koju neće preći, a to je nezavisnost pokrajine.

"Srbija nije strana koja sve odbija u pregovorima. Naprotiv, već mesecima smo strana koja predlaže i daje ideje. Nudimo originalnu formu organizacije, koja može dovesti do kompromisa," rekao je Djelić.
Prema njegovim rečima Srbija nudi da Kosovo ima sopstvenu poresku i monetarnu politiku, pristup medjunarodnim finansijskim organizacijama, da ima predstavništva u domenu ekonomije i kulture i da ima sopstveni put u pregovorima sa EU.

Beograd, medjutim, ne može da dozvoli da se zadire u njen teritorijalni integritet i da se pojavi nova država u teritoriji demokratske i mirne Srbije, naglasio on, dodajući da je kompromis moguć i da je potrebno naći jedno originalno rešenje.

Izvor:(Tanjug/MONDO)

Dopuna: 24 Okt 2007 23:44

Milka Forcan u sukobu interesa
Sreda, 24. oktobar 2007. 21:40

Republički Odbor za rešavanje o sukobu interesa ocenio je da su predsednica Saveta za promociju Srbije Milka Forcan i član saveta Vojislav Žanetić u sukobu interesa.

Povodom zahteva Ministarstva trgovine i usluga, Odbor je objavio mišljenje da se na članove Saveta za promociju odnose odredbe Zakona o sprečavanju sukoba interesa jer poslovi povereni savetu prevazilaze savetodavni karakter povremenih radnih tela i zalaze u oblast kreiranja i izvršavanja strateških odluka.

Zakonom je propisano da funkcioner ne sme biti direktor, zamenik i pomoćnik direktora, niti član upravnog ili nadzornog odbora u privrednim subjektima u kojima nema državnog kapitala, navodi se u saopštenju i ističe da je položaj potpredsednika kompanije "Delta Holdinga" analogan položaju zamenika ili pomoćnika direktora što isključuje istovremeno obavljanje funkcije predsednika Saveta.

"Republički odbor je ocenio da su poslovi kojima se Milka Forcan profesionalno, kao zaposleno lice, bavi u kompaniji "Delta Holding" u direktnoj vezi sa poslovima člana Saveta i da bi izmedju privatnog interesa i javne funkcije postojao potencijalni sukob interesa", navodi se u mišljenju objavljenom na sajtu Odbora. Forcan je izjavila da poštuje mišljenje tog odbora ali da ono nije obavezujuće.

"Posle skoro dve godine volonterskog rada na pripremi projekta koji će popraviti imidž Srbije u svetu, zadovoljna sam što je jednoglasnom odlukom Vlade Srbije osnovan Savet za promociju Srbije, pred kojim je naporan rad, sa isto toliko značajnim ciljevima", navela je Forcanova.

Potpredsednica "Delta holdinga" je najavila da će uvek podržavati rad Saveta i biti spremna da pomogne u realizaciji konkretnih aktivnosti.

Forcanova smatra da je Srbija daleko bolja od onoga što se "o nama misli i da na menjanju takve slike vredi raditi".

U slučaju Vojislava Žanetića koji je suvlasnik i kreatrivni direktor agencije za komunikacije i marketing "Mozaik", Odbor je preporučio da bi on trebalo da u roku od 30 dana od imenovanja prenese svoja upravljačka prava u privrednom subjektu na nekog drugog.

"Podrazumeva se da bi prenosom upravljačkih prava prestala i njegova funkcija kreativnog direktora, jer bi, u suprotnom slučaju, postojala nespojivost funkcija", ocenjuje Odbor.

Povodom imenovanja direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca za člana Saveta, Odbor je ocenio da on nije u sukobu intresa jer je Zakonom predvidjena mogućnost da funkcioner prihvati drugu javnu funkciju uz uslov da postoji saglasnost organa koji ga je izabrao, što je u njegovom slučaju ispunjeno.

Odbor je ocenio i da poslovi kojima se bave Predrag Marković, viši naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju, Jelica Minić, naučna savetnica u Institutu ekonomskih nauka i Ana Trbović, docentkinja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju i direktorka za unapredjenje poslovne klime u okviru USAID projekta za razvoj konkurentnosti u Srbiji nisu nespojive sa članstvom u Savetu za promociju.


Beljanski: Očekujemo ostavku

Član Odbora za sprečavanje sukoba interesa Slobodan Beljanski izjavio je da očekuje da Forcan ispoštuje mišljenje Odbora i podnese ostavku na mesto predsednika Saveta za brendiranje, jer je Odbor utvrdio da je njenim imenovanjem u tom telu načinjen sukoba interesa.

Beljanski je u emisiji "Poligraf" TV B92 rekao da očekuje da odluka Odbora, koja nije obavezujuća, bude respektovana i od Vlade Srbije.

On je ocenio da je imenovanje članova Saveta za brendiranje nastalo usled različitog tumačenja zakona i da nije plod neke namerne greške.

Beljanski je sugerisao da bi bilo dobro da se da mogućnost Odboru da deluje preventivno i spreči sukob interesa pre nego što se on dogodi.

On se osvrnuo i na "slučaj" ministra Velimira Ilića i ispitivanje od strane Odbora da li je ministar ušao u sukob interesa gradeći bolnicu na svom imanju u blizini Čačka.

Prema njegovim rečima, ministru je dostavljen zaključak Odbora i on bi trebalo da se o njemu izjasni do 27. oktobra. Ako ministar odluči suprotno, onda će Odbor sam razmatrati činjenice i podatke i nakon toga doneti konačnu odluku, po službenoj dužnosti, naveo je Beljanski.

On je istakao da Odbor ima ograničene mogućnosti kada je reč o ispitivanju povezanih lica u sukobu interesa, kao i proveri tačnosti podataka u izveštajima koji mu se dostavljaju.

Medjutim, Beljansi je podsetio da Odbor uživa reputaciju i da su njegove odluke imaju ulogu moralnog apela i da se u velikom broju slučajeva poštuju.

Beljanski je naveo da će Odbor verovatno imati posla i posle imenovanja članova upravnih odbora u javnim preduzećima gde je, kako je rekao "mogućnost sukoba interesa, ali i njihovih varijanti poprilično velik".

Odbor za sprečavanje sukoba interesa je od svog osnivanja, januara 2005. godine, formirao registar od 13.000 funkcionera i napravio oko 19.600 izveštaja o njihovoj imovini. Izrečeno je ukupno 500 mera, od čega oko 130 mera javnog karaktera, naveo je Beljanski.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Okt 2007 23:45

U trci za JRB i Drakulićev "Ist point"
Sreda, 24. oktobar 2007. 11:08

Na tender za kupovinu "Jugoslovenskog rečnog brodarstva" (JRB) pristiglo je pet ponuda, ali je jedna odbačena kao nepotpuna, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Ponude su dostavili firma "Ist point" Zorana Drakulića, konzorcijum "Palmali šiping " i "Palmali holding Kompani Limitid" sa Malte, Konzorcijum "Tamoza Trejding Ltd" - Kipar, "Daksin Petroleum" iz Singapura i firma "Transport Trejd Servises" iz Bukurešta. Ponudu firme "Inter- Export" tednerska komisija je odbacila kao nepotpunu.

Tendersku dokumentaciju otkupilo je 12 potencijalnih investitora, izmedju ostalih i "Navičart" s Kanalskih ostrva, "Bulgariajan river šiping", "UBA holding" iz Švajcarske, "Renus" iz Nemačke, "Nort vestern šiping kompani" iz Rusije, "Delta M" iz Beograda i "Dunafir portolan forvarding" iz Madjarske.

Prva sednica Tenderske komisije, radi prodaje 69, 99 odsto ukupnog kapitala JRB-a, započeta je 3. septembra, dok je javno otvaranje pristiglih ponuda za kupovinu kapitala JRB obavljeno 22. oktobra, navela je Agencija.

Finansijski i pravni savetnici Agencije za privatizaciju će u roku od najviše 30 dana od dana otvaranja ponuda obaviti ocenu ponuda i prezentovati je članovima Tenderske komisije na sledećoj sednici.

Uslov za učesće na tenderu je da se ponudjač bavi saobraćajnom delatnošću u medjunarodnim vodama, uslugama u rečnom ili jezerskom saobraćaju ili izgradnjom i opravkom brodova, kao i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 20 miliona evra.

JDP je lider na srpskom tržištu unutrašnjeg i medjunarodnog rečnog transporta. Flotu JRB-a čine 16 brodova, 14 potiskivača, dva tegljaca i 120 barži.

U 2006. godini brodovi i druga rečna plovila JRB-a prevezli su 1,29 miliona tona robe i ostvarili prihodi od prodaje koji premašuju 12,5 miliona evra. Vrednost imovine preduzeća procenjena je na oko 2,56 milijardi dinara.

Preduzeće ima 49.000 kvadratnih metara gradjevinskog zemljišta u Novom Beogradu, na Savskom nasipu, i 19.467 poljoprivrednog zemljišta u Pančevu. Poseduje i pristanište u Prahovu.

Firma je atraktivna, pre svega, zbog poslovne zgrade od 6.500 kvadrata u Ulici kneza Miloša, u susedstvu bivše zgrade Saveznog MUP-a, jer je ta lokacija idealna za gradnju hotelskog ili bilo kog drugog uslužnog objekta.

Tu su i upravna zgrada u Novom Beogradu od 265 kvadrata, pansion od 400 kvadrata u Vrnjačkoj Banji, konačište od 600 kvadrata u Novom Beogradu i Brodoremont u Pančevu.

Izvor: (Tanjug)

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Privatizacija Jata u narednih šest meseci

PARTNER Ministar za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas ocenio je da će proces privatizacije „Jat ervejza" i nalaženje strateškog partnera biti završeno u narednih šest meseci. Đilas je istakao da je ideja da država zadrži imovinu u „Jatu" i da to preduzeće i dalje bude nacionalna kompanija.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 15 Nov 2007 15:41

Hleb od sutra skuplji za 3,5 dinara

Beograd -- Beogradska pekarska industrija i Klas povećaće od sutra cenu belog hleba za 3,5 dinara na 33 dinara po vekni.

Cena hleba veća za oko 10 odsto od sutra zbog poskupljenja brašna i energenata
Cena hleba veća za oko 10 odsto od sutra zbog poskupljenja brašna i energenata
Generalni direktor Klasa i Beogradske pekarske industrije Momir Lazić kazao je da je poskupljenje hleba posledica povećanja cene sirovina i energenata i dodao da postoji mogućnost da cena hleba bude niža ako trgovci odluče da se odreknu dela svoje marže.

Prema njegovim rečima te dve pekare pokrivaju između 20 i 22 odsto tržišta hleba u Beogradu.

Predsednik Unije privatnih pekara Srbije Zoran Pralica kaže da će ovih dana poskupeti i hleb u privatnim pekarama, a nova cena belog hleba će se kretati od 28 do 37 dinara.

On je naveo da je Unija usaglasila stav da će privatni pekari sami određivati cenu hleba u zavisnosti od troškova proizvodnje i tržišnih uslova i istakao da će cene na jugu Srbije biti veće za dinar ili dva zbog većih troškova transporta.

Pralica je ocenio da je ovo poskupljenje minimalno moguće u uslovima kada je cena pšenice i brašno poskupela za 20 do 25 odsto od poslednjeg povećanja cene hleba u septembru.

Prema njegovim rečima, hleb je već poskupeo u Nišu, Leskovcu, Vranju i nekim gradovima Vojvodini.

Pekari navode da je razlog za povećanje skok cena brašna koje je pre dva meseca koštalo 22 dinara, a sada je njegova cena izmedju 29 i 31 dinar za kilogram, kao i povećanje cena goriva i komunalnih usluga.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 18 Nov 2007 2:15

CEFTA nije ispunila ocekivanja

Sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini nije ispunio očekivanja jer svaka zemlja određenim barijerama, bilo carinskim ili necarinskim, i dalje štiti svoje proizvode, a Hrvatska ima najteže uslove za ulazak maloprodajnih lanaca, ocenili su privrednici zemalja potpisnica tog sporazuma.

Predsednik Upravnog odbora preduzeća ''Droga Kolinska'' Slobodan Vučićević rekao je da je akcizna politika svih zemalja CEFTA veoma stroga i da otežava slobodan protok robe, što je bila osnovna ideja sporazuma.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 22 Nov 2007 1:01

"ŠLJIVOVICA POSTALA BREND SRBIJE"

Vučje -- Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević tvrdi da je Srbija uspela da zaštiti šljivovicu kao svoj geografski brend.

On je potvrdio da je zvanično zaštićena domaća rakija po recepturi iz sela Šljivovice, koje se nalazi na tromeđi Mokre Gore, Tare i Zlatibora. "Šljivovica je prvi zaštićeni srpski brend i niko u svetu više neće moći da koristi ovaj naziv’", izjavio je Milosavljević za B92 tokom posete kombinatu "Porečje" u Vučju.

On je najavio da Srbija nastavlja sa brendiranjem vina Bermet, leskovačkog roštiljskog mesa i domaćeg ajvara, ali da taj proces tehnički traje dugo.

"Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede do sada je za ovu namenu imalo na raspolaganju oko 40 miliona dinara, što nije velika suma za ovako ozbiljan p osao", ocenio je ministar poljoprivrede.

Milosavljević očekuje da će 2008. godina biti poslednja godina tokom koje Srbija neće imati pristup fondovima za poljoprivredu Evropske unije.

"Nadam se da ćemo uskoro potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što će nam omogućiti da koristimo više od 200 miliona evra evropskog novca za razvoj poljoprivrede", rekao je ministar Milosavljević.

Izvor: B92

Dopuna: 10 Dec 2007 23:50

Danas kovanica s likom Dositeja

Narodna banka Srbije danas će pustiti u opticaj kovanicu od 20 dinara s likom prosvetitelja Dositeja Obradovića. Kovanica je napravljena povodom 200. godišnjice dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju i biće izrađena u ograničenom tiražu od milion komada. Biće paralelno u opticaju s kovanim novcem od 20 dinara s motivom hrama Svetog Save i kovanicom s likom Nikole Tesle.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 17 Dec 2007 8:48

Prosečna plata nedovoljna za prosečnu potrošačku korpu

Kupovna moć građana u oktobru je neznatno smanjena u odnosu na prethodni mesec. Mesečna neto zarada bila je dovoljna za pokriće minimalne, ali ne i prosečne potrošačke korpe, pokazalo je istraživanje Ministarstva trgovine. Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,02 prosečne neto zarade, koja je iznosila 28.720 dinara, a za pokriće minimalne korpe - 0,65 zarade. Prosečna potrošačka korpa za oktobar bila je 29.389,7 dinara, a minimalna 18.659,7 dinara. Smanjenje kupovne moći uslovljeno je povećanjem cena voća i prerađevina od voća, mleka i prerađevina od mleka, mada ne treba zanemariti i minimalna poskupljenja neprehrambenih proizvoda i usluga, kao i povećanje cena daljinskog grejanja. U odnosu na prethodni mesec, prosečna potrošačka korpa je poskupela za 0,2 odsto, a minimalna je pojeftinila za 1,3 odsto.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 21 Dec 2007 0:16

NIS: JEFTINIJE GORIVO

Beograd -- Gorivo na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) od danas je jeftinije za dva dinara, sopštila je nacionala naftna kompanija.

Litar motornog benzina (MB) i bezolovnog motornog benzina (BMB) od 95 oktana, umesto za 92,6 dinara od danas se prodaje po ceni od 90,6 dinara, dok se dizel D-2 prodaje za 77,3 dinara po litru. Nova cena evrodizela je 84,5 dinara po litru, dok se eko 3 dizel prodaje za 80,6 dinara.

Kako naglašavaju u NIS-u, ovo je vanredna korekcija cena uoči predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika, u znak zahvalnosti potrošačima na poverenju koje su ukazali nacionalnoj naftnoj kompaniji u 2007. godini.

Izvor:Beta
B92

Dopuna: 21 Dec 2007 0:23

Nemačka nam otpisuje dug

Srbija i Nemačka dogovorile reprogramiranje duga od 18,5 miliona evra
Srbija i Nemačka dogovorile su reprogramiranje duga od 18,5 miliona evra, koji će, umesto da budu vraćeni u nemački budžet, biti iskorišćeni za razvojne projekte u domenu zaštite životne sredine i smanjenja energetske potrošnje, saopštili su potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ambasador Nemačke Volfram Mas.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je rekao da je dug Nemackoj deo duga Srbije prema Pariskom klubu poverilaca, a Nemačka je jedina zemlja koja je do sada odlučila da se odrekne neplaćenog duga u zamenu za konkretnu pomoć Srbiji. Đelić je kazao da su predloženi projekti za sada gasifikacija Pančeva, upotreba energije vetra i čišćenje bačkog kanala. Prema njegovim rečima, do kraja juna sledeće godine biće potpisan ugovor kako bi počela primena tih projekata, a Vlada Srbije će dodatno finansirati te projekte. Đelić je podsetio da je Nemačka već odobrila Srbiji pre dve godine 25 miliona evra, koji su upotrebljeni za poboljšavanje stanja centralnog grejanja u šest gradova u Srbiji - Kraljevu, Pirotu, Somboru, Kragujevcu, Nišu i Zrenjaninu. Srbija će od ovoga imati dvostruku korist - s jedne strane, umanjenje svog dužničkog tereta, a, s druge strane, poboljšanje zaštite životne sredine, rekao je ambasador Mas i dodao da u Srbiji postoji veliki potencijal za uštedu energije i da je cilj nemačke pomoći da se poveća efikasnost u energetskom sektoru.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Dec 2007 21:00

Promet u 2007. preko 2 milijarde EUR

Zaključno sa 24. decembrom na Beogradskoj berzi je ostvaren obim prometa od preko 160,6 milijardi dinara, odnosno preko 2 milijarde EUR. U odnosu na 2006. godinu, ovo predstavlja uvećanje obima prometa za 60%, dok je broj transakcija uvećan za 110%. Prosečna veličina transakcije u 2007. godini iznosila je 539,5 hiljada dinara, što je za oko 24% manje u odnosu na 2006. godinu.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 26 Dec 2007 23:29

Počeo da radi vladin Savet za mala i srednja preduzeća

Beograd - Malim i srednjim preduzećima u idućoj godini biće obezbeđeno više subvencija i kredita, najavio je juče predsednik Saveta Vlade Srbije za mala i srednja preduzeća Vladimir Ilić. Savet je osnovan u avgustu prošle godine, a u novembru ove godine Vlada je odlučila da to bude stalno radno telo. Ilić je na jučerašnjoj konstitutivnoj sednici Saveta rekao da su administrativne barijere kočnica razvoja sektora malih i srednjih preduzeća, što će od iduće godine biti rešavano "giljotinom propisa". U Srbiji trenutno posluje oko 268.000 malih i srednjih preduzeća, koja čine 99,7 odsto ukupne privrede i u kojima radi dve trećine zaposlenih. Udeo tog sektora u bruto društvenom dohotku je 60 odsto, u izvozu 40 a u uvozu 60 odsto. Ilić je istakao da se rast zaposlenosti najlakše može obezbediti stvaranjem povoljnijih uslova za rad malih i srednjih preduzeća. Srbija, prema rečima člana Saveta Igora Brkanovića, primenjuje preporuke Evropske unije koje se odnose na mala i srednja preduzeća i uskoro će biti usvojena strategija razvoja tog sektora.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 02 Jan 2008 4:41

NAJNIŽI IZNOS 200, NAJVIŠI 5000 RSD

Beograd -- Limit na čeku povećan od danas - pojedinačni ček za plaćanje roba i usluga neće moći da glasi ispod 200 dinara.

Maksimalni iznos povećan je sa 3.000 na 5.000 dinara. Maksimalni iznos pojedinačnog čeka za isplatu gotovine kod drugih banaka i pošta može iznositi do 3.000 dinara.

Dnevna isplata sa dinarskih i deviznih štednih knjižica po viđenju kod drugih banaka bez provere pokrića ograničena je na 4.000 dinara.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 23 Mar 2008 2:20

BESPLATNO SEME SUNCOKRETA

Vrbas -- Fabrike ulja "Vital" iz Vrbasa i "Sunce" iz Sombora nude proizvođačima besplatno seme suncokreta za ovogodišnju setvu.

Ovu informaciju potvrdila je Tanjugu Silvana Stanković, menadžer za odnose sa javnošću kompanije "Invej", u čijem sastavu posluju ove dve uljare. Proizvođačima se, takođe, garantuje otkup celokupnog roda suncokreta po tržišnoj ceni u septembru tekuće godine, s tim da cena neće biti niža od 350 evra po toni ove uljarice, dodala je ona.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 07 Apr 2008 15:39

Citat:Počeo sa radom biznis inkubator u Kruševcu

Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Predrag Bubalo označio je sinoć u Kruševcu, simboličnim otključavanjem vrata, početak rada biznis inkubator centra, čija je gradnja počela u martu 2006. godine.

Bubalo, koji je u vreme početka gradnje ovog inkubatora obavljao funkciju ministra privrede, istakao je tom prilikom da je ovaj događaj potvrda ispravnosti tadašnje odluke Ministarstva privrede da sredstva dobijena iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) investira u gradnju 48 industrijskih zona i 14 biznis inkubator centara.

On je korisnicima biznis inkubatora uručio ključeve prostorija i poželeo im da što pre prerastu taj objekat i da u novoizgrađenoj industrijskoj zoni, takođe finansiranoj delom iz sredstava NIP-a, otvore svoje velike proizvodne hale.

Predsednik opštine Kruševac Dragan Azdejković naveo je da je nakon infrastrukturnog uređenja industrijske zone za šest meseci investitorima prodato 10 od 11 raspoloživih parcela, i najavio da će Kruševac nastaviti da uređuje prostor za nove investitore uz pomoć NIP-a.

Zgrada biznis inkubatora u Kruševcu ocenjena je kao najveća grinfild investicija te vrste u Srbiji, u koju je iz sredstava NIP-a, MEGA programa i opštinskog budžeta investirano približno milion evra.

U ovaj objekat, od 1.400 kvadrata poslovnog prostora, smešteno je osam novoosnovanih proizvodnih i sedam uslužnih firmi, kojima će, pored povlašćene cene proizvodnog i kancelarijskog prostora, u narednih nekoliko godina biti omogućeno i besplatno korišćenje konferencijskih sala, kuhinje, trpezarije i info-pulta, kao i konsultantska i edukativna pomoć.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 07 Maj 2008 0:23

Nove mere NBS-a o iznošenju deviza

Beograd -- Iznos deviza koji građani Srbije mogu da iznesu iz zemlje od 1. juna 2008. povećaće se na 10.000 evra, saopštila je Narodna banka Srbije.

Nerezidenti će isti iznos moći da unesu u Srbiju bez obaveze da ga prijave carinskom organu. Sada taj limit iznosi 5.000 evra ili protivvrednost različitih valuta uključujući i dinare.

Povećanjem pomenutog iznosa na 10.000 evra NBS će uskladiti svoj propis sa Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kojem je predviđen isti iznos koji pojedinci mogu slobodno prenositi u inostranstvo, odnosno iz inostranstva, saopštava NBS.

Reč je o matičnom zakonu za ovu oblast, čiji je predlog upućen u Skupštinu Republike Srbije na usvajanje, pa će usklađivanje regulative unutar zemlje olakšati i njegovu buduću primenu, zaključuje se u saopštenju Narodne banke.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]