offline
- crossover
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2004
- Poruke: 3050
- Gde živiš: Holandija
|
Japan: Prilagođavanje Novom Sistemu Izbora
1993. godine, posle dugog niza godine dominacije, raspala se Liberalno Demokratska Partija (LDP), a na izborima koji su sledili izgubila je kontrolu nad predstavničkim domom Japanske Dijete. Jedna od dostignuća nove koalicije, koja se formirala umesto nje, jeste reformisanje izbornog sistema, koja je dugo vremena važila za izvor korupcije i za osnovu vladanja LDP.
Sa novim izbornim sistemom (SNTV) je izabrano 511 članova za Kuću Predstavnika (niža kuća) iz 129 okruga, i svaki okrug je dobio do 6 mesta. Ovaj sistem se koristi od 1947. godine i rezultirao je prepoznatljivim odnosom prema izborima velikih stranaka, prvenstveno LDP. Sa ovim sistemom, svaka stranka koja se nadala dovoljnom broju mesta da bi bila u većini ili u značajnoj manjini morala je da ima više kandidata u skoro svakom okrugu. Da bi njihova predstavništva bila što veća, stranke su morale da smisle kako da osiguraju minimalni broj glasova za izbor, umesto da se svaki kandidat trudi za sebe. Kandidat koji je dobio veći deo glasova nego što mu treba je mogao da šteti svojim kolegama sa manjim brojem glasova: glasovi "višak" kandidata A su mogli da budu dovoljne da spreče kandidata B iz iste stranke da dobije mesto. LDP je ovaj problem rešavao kroz individualnu politiku koja je ciljala na određene slojeve birača i omogućavala im je "prasetinu" i druge pogodnosti. Kao prva pobednička partija pod novim sistemom, LDP je kontrolisala korist vladavine, čime je raznim opozicionim strankama otežavala vođenje efektivne borbe. Očekivano, ovaj sistem je bio povoljan za korupciju. Takođe, s obzirom na ličnu i individualnu prirodu, odabiru političke pripadnosti i debatama o značajnim političkim problemima nije davao poseban značaj.
Do početka '90-ih gnev ljudi prema sistemu je doveo do velikog pritiska oko reformi. Nemogućnost LDP da donesu zakon o reformama je ubrzao razdvajanje unutar stranke, čime je opozicija (uključujući i bivše članove LDP) dobila na snazi 1993. godine. Koncept dvopartijskog sistema nalik onome što je bilo važeće u Americi i često smenjivanje vladajućih stranaka postajala je sve popularnija među političarima, naučnicima i medijima, što je bitno doprinelo rešenju problema Japanskog političkog sistema. Kao rezultat toga, mnogi su tražili sistem sa jednočlanim okruzima. Međutim, članovi manjih stranaka u novoj vladi su se protivili ovome, jer su se plašili da bi ih to potisnulo iz sistema. Rezultat je bio kompromis čime se stvorio dvoslojni sistem koji je i dan danas u upotrebi.
Reformisani izborni sistem je Paralelni sistem koji se sastoji od dva sloja - jednočlani okruzi List PR i FPTP. Svaki birač glasa jednom u svakom sloju. Kod prvih izbora u ovom sistemu, koji su se održali 1966.godine, bilo je 200 mesta u PR sloju na 11 regionalnih okruga, pri čemu je svaki od njih dobio između sedam u 33 mesta, dok se drugi sloj odnosio na 300 jednočlanih okruga. Zbog pokušaja racionalizacije, Dijeta je smanjila broj PR mesta na 180 pre nego što su se održali drugi izbori 2000. godine. 11 PR okruga sada imaju između šest i 29 mesta. U Paralelnom sistemu ne postoji mehanizam za kompenzaciju, koji bi korigovao ukupan broj mesta osvojenih od strane svake stranke da bi se jasnije prikazala proporcija osvojeih glasova. Dominantnost mesta jednočlanih okruga nad PR mestima je takođe značila da veće stranke imaju prednost u osvajanju mesta jednočlanih okruga. Dva sloja Japanskog izbornog sistema su, međutim, i u drugom, nesvakidašnjem odnosu. Zakoni izbora Japana omogućavaju kandidatima dvojnu kandidaturu - na PR listi i za mesto jednočlanih okruga.
Dok PR lista suštinski ima zatvorene liste, postoji i određena mogućnost za uticanje na rangiranje kandidata na listi od strane birača. Stranke mogu da imaju liste na kojima se neki ili svi kandidati koji su nominovani i za listu stranke i za jednočlane okruge rangiraju jednako. Kada se oni koji su pobedili za jednočlane okruge izuzmu iz obzira, formira se finalno rangiranje gubitnika jednočlanih okruga na PR listi tako što se upoređuje kako se oni kotiraju u odnosu na pobednika u tom okrugu.
Ovakav princip ima brojne prednosti za stranke. Prvo, omogućuje im se abdikacija rangiranja kandidata, što je relativno težak politički zadatak. Drugo, pospešuje kandidate koji su jednako rangirani na PR listama da organizuju što bolje kampanje da bi dobili glasove u svojim okruzima. Dok stranke i te kako iskorišćavaju jednako rangiranje, takođe zadržavaju i pravo da daju jake rangove nekim kandidatima. Ovo je takođe korisno, jer se jače ili "sigurnije" rangiranje na PR listi može iskoristiti kao argument za ubeđivanje kandidata da učestvuje u jednočlanom okrugu gde ima male šanse za pobedu.
Prvi probni sistem je nastao 1996. godine, a rezultati su bili uglavnom razočaravajući. U periodu posle proglašavanja novog izbornog sistema LDP je povratio svoju moć, a opozicione stranke su pretrpele brojna restrukturiranja. Ovaj nedostatak stabiliteta je doveo do istrajnosti prethodnih modela, pobedi LDP i malom napretku ka željenom dvopartijskom sistemu. Donekle komplikovana priroda sistema je takođe dovela do nezadovoljnosti izbornog tela, najviše zbog fenomena "oživljavanja" kandidata jednočlanih okruga koji su izgubili u PR sloju. Rezultati su bili naročito neintuitivni u slučajevima gde su kandidati sa prvog i trećeg (i nekad sa četvrtog) mesta jednočlanog okruga dobili mesta, dok je drugoplasirani kandidat (najčešće iz najjače opozicione partije) ostao uskraćen za mesto. Takođe nije bilo jasno da se pojavilo značajno umanjenje korupcije i novčane politike.
Do drugih izbora pod novim sistemom 2000. godine smanjio se broj kandidata koji su se borili za mesto u jednočlanim okruzima. Međutim, približavanje ka dvopartijskom sistemu je sporo napredovalo, jer je ne-komunistička opozicija i dalje bila raštrkana, a centralistička stranka Komeito prešla je na drugu stranu i pridružila se koaliciji koju je vodio LDP.
Treći test novog sistema desio se novembra 2003. godine. Mala Liberalna Partija spojila se sa dominantnom opozicijom, sa Demokratskom Partijom u septembru. Nova stranka (koja je zadržala ime Demokratska Partija) dobila je čak 40 mesta na izborima kada su po prvi put korišćeni manifesti stranaka. Preostale opozicione stranke izgubile su skoro sva svoja mesta. Sa strane vlade, LDP i manja koaliciona stranka su takođe izgubili mesta, što je dovelo do spajanja te manje stranke sa LDP-om. Kako je najveći deo mesta pripao dvema vodećim strankama, jedina preostala stranka od značaja bila je Komeito. LDP je ostao u koaliciji sa Komeito-m, delimično zbog toga što im je trebala njihova podrška u gornjem domu, ali i zato što je podrška dobro organizovanog Komeito-a velikim delom uticala na pobede mnogih kandidata za jednočlane okruge.
Rezultati izbori zakona iz 2003. podržali su ideju da posledice reformi izbornog sistema ne stupe na snagu odmah, ali i na činjenicu da je potrebno vreme da se ustaljene navike i procesi promene. Ovakvi ishodi takođe nagoveštavaju da sistem sa mešovitim članovima možda e može da dovede do kompletne konsolidacije u dvopartijski sistem nalik Američkom, jer je prisustvo PR sloja omogućavala i postojanje trećih stranaka.
--------------------------------
Pregledaj ceo tekst i ispravi eventualne greške, jer ja nisam upućen u ovakvu terminologiju uopšte. Najbitniji detalj na koji bih ti skrenuo pažnju jeste nešto što se zove Japanese Diet - pojma nemam šta to znači, pa sam stavio bukvalan prevod.
|