Neznanje će nam doći glave

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sumorne perspektive: Srbija zemlja s najmanje studenata u Evropi

U Srbiji, u odnosu na sve evropske zemlje, najmanje je mladih koji upisuju fakultet. Na ovo neslavno postolje Srbija se popela sa svega oko 10 odsto populacije koja iz generacije nastavlja školovanje. Čak i u zemljama u tranziciji, koje su nekada zaostajale za Srbijom, danas 20 odsto mladih studira. Ovi podaci porazni su za državu i njen dalji razvoj. Otuda stručnjaci upozoravaju: „To je poslednji signal Vladi Srbije da konačno izradi strategiju za visokoškolsko obrazovanje“.

Drastična nesrazmera, a na štetu Srbije, ogleda se kada se aktuelni procenti uporede sa ostatkom Evrope. U Nemačkoj 40 odsto mladih nastavlja školovanje, u Engleskoj i Francuskoj čak 50 odsto odlazi na fakultet, a prednjače SAD sa 55 odsto populacije koja se fakultetski obrazuje.

- Naravno da je opasno za Srbiju što se tako mali broj ljudi obrazuje. Društvo se kreće napred upravo zahvaljujući obrazovanima jer oni su i najkreativniji. Nisu radnici i seljaci ti koji pokreću društvo napred. Ali, brojke kod nas govore i o velikom delu generacije koja je neiskorišćen kapacitet, nerealizovana mogućnost - kaže dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, profesor Vladimir Vodinelić.

Rektor Beogradskog univerziteta profesor Dejan Popović ističe da je nesumnjivo jedan od osnovnih problema srpskog društva to što nema dovoljan broj visokoobrazovanih ljudi.

- To se onda očituje i u neadekvatnoj kulturnoj matrici koja preovlađuje u društvu, u robovanju stereotipima koje je karakteristično za poluobrazovane. Sve se to odražava ne samo na privredni razvoj već ima svoje jasne političke posledice. Povećanje broja viskoobrazovanog stanovništva jeste strateški cilj i samo tako može se otvoriti put ka EU - ističe rektor Popović.

Nema strategije

Odgovor na pitanje zašto tako mali broj mladih nastavlja školovanje, nije samo u nedostatku novca ili privredi koja je oronula. Jedan od osnovnih razloga jeste u razvojnoj politici i metropolizaciji.

- Ako pogledate druge zemlje, univerzitetski centri su i u vrlo malim mestima. I kod nas se pokušalo osamdesetih godina, međutim, većina odeljenja koja su osnovali fakulteti iz velikih gradova vrlo brzo je prestala da postoji. Odgovor na pitanje zašto je to tako, jeste jednostavan. U Nemačkoj, primera radi, isto je da li živite u manjem gradu ili višemilionskom poput Berlina - kaže profesor Vodinelić.
Kod nas, međutim, nije.

- Naša razvojna politika nikada nije bila takva. U Kragujevcu je cela decenija prošla, pozorište je bilo zatvoreno, a kamoli da su nova otvarana. Reč je o razvojnoj politici koja je u Srbiji takva da je sve koncentrisano u nekoliko velikih gradova - kaže ovaj profesor.

Ako je i prekasno da se sada mnogo toga menja jer je neophodno da se reaguje bukvalno na septembarskoj generaciji ove godine, država nije učinila ni ono što je mnogo manji problem. Tako, i pored alarmantnih podataka po kojima gotovo cele generacije u Srbiji ostaju na nivou tehničara, limara, službenika, Srbija nema ni strategiju za visoko obrazovanje. Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji treba da izradi strategiju, još nije izabran. Po najavama, biće formiran na narednoj sednici Skupštine Srbije.

- Ono što nama zaista nedostaje kada je reč o univerzitetu jeste jasna predstava koliko je Srbiji potrebno visokoobrazovanih stručnjaka i kojih profila. Bilo bi lepo i korisno kada bi bilo koja vlast rekla, „u ovoj zemlji za prosperitet je potrebno toliko i toliko pravnika, inženjera“.

Nedostaju i fakulteti

Ali kod nas takve strategije nema i, sve dok je ne bude bilo, ne vrede ni razgovori o tome da li imamo suviše obrazovanih ili ustanova - ističe Vodinelić.

Rektor BU Dejan Popović ide i korak dalje. Opominje da, ako se malom procentu onih koji se danas odlučuju na dalje školovanje, pridoda svega pet, šest odsto populacije koja je sada sa višim obrazovanjem, poslednji je trenutak da se ozbiljno zapitamo gde je Srbija krenula. Kuda se kreće naše društvo i kuda se može kretati sa tako malim postotkom obrazovanih? Nije teško pretpostaviti. Rektor ističe da je „jedan od strateških ciljeva da visokoobrazovanih bude 20 odsto u odnosu na ukupan broj stanovništva. Popović dodaje da Srbiji nedostaju i visokoobrazovne ustanove.

Metalurgija loš primer

On podseća da je Srbija potpisnik Bolonjske konvencije. Otuda, mora se omogućiti školovanje što većem broju ljudi, i to ne samo mladima. Po Bolonjskoj konvenciji, obrazovanje traje čitavog života.

Međutim, i pre nego što se uradi nacionalna strategija, neophodno je i suočenje sa stvarnim potrebama ovog društva i države i racionalizacija visokog obrazovanja.

- Činjenica je i da uprkos malom broju mladih na univerzitetima imamo neke suvišne fakultete koji više ne mogu da obrazuju za upotrebivo zanimanje. Školski primer je metalurgija. Nemate metalurgiju u državi, a fakulteti se ponašaju kao u vreme kada je sve bilo drugačije. Ministarstvo prosvete ali i Vlada ništa ne preduzimaju - zaključuje profesor Vodinelić.

http://www.blic.rs/

Ja bih samo još da dodam da (po mojoj gruboj proceni):
- od tih 10% završi samo 1/2 studije
- 1/5 završi u roku
- 1/5 posle završetka studija rade neki posao koji nema veze sa faks-om (u kafiću ili butiku)
- a ono što je najgore 1/3 ode u inostranstvo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Isto to.. samo na malo drugaciji nacin..
Citat:
U Srbiji samo 10 odsto populacije iz generacije nastavlja školovanje, a u zemljama u tranziciji, koje su nekada zaostajale za Srbijom, danas studira 20 odsto mladih. Stručnjaci upozoravaju da je to poslednji signal Vladi Srbije da izradi strategiju za visokoškolsko obrazovanje, piše Blic.

U Nemačkoj 40 odsto mladih nastavlja školovanje, u Engleskoj i Francuskoj 50 odsto odlazi na fakultet, a prednjače SAD, s 55 odsto. Stručnjaci upozoravaju da se društvo kreće napred zahvaljujući obrazovanima jer su oni i najkreativniji. Brojke u Srbiji govore i o velikom delu generacije koji je neiskorišćen.

Nedovoljan broj visokoobrazovanih ljudi očitava se i u neadekvatnoj kulturnoj matrici, u robovanju stereotipima, što je karakteristično za poluobrazovane. Sve se to odražava ne samo na privredni razvoj, već ima i jasne političke posledice. Jedan od osnovnih razloga zašto mali broj mladih nastavlja školovanje je u razvojnoj politici i metropolizaciji. Jedan od strateških ciljeva je da visokoobrazovanih bude 20 odsto u odnosu na broj stanovnika, a Srbiji nedostaju i visokoobrazovani u sektoru usluga.

Takođe, uprkos malom broju mladih na univerzitetima, Srbija ima neke suvišne fakultete, koji više ne mogu da obrazuju za upotrebivo zanimanje, a dobar primer je metalurgija.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&....._id=192438


Sad but true, ali nesto ne vidim da se poslodavci otimaju bas za skolovan kadar... cak naprotiv, sto manje znas bolje po njih, glupost je u modi™

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja se uopste ne slazem sa ovom tvrdnjom. Verovatno su uzimali samo drzavne fakultete u obzir (sto bih i ja radio). Privatni fakulteti za menadzment nicu kao korov. Vecinu je lakse zavrsiti nego srednju skolu. Bas i znam primere ljudi koji su jedva 3 stepen srednje zavrsili, a onda otisli na menadzment na privatni i oduvali ga.... Jedan od razloga zasto ljudi vise nece da studiraju na drzavnim je taj da drzavni fakulteti i dalje prate komunisticku filozofiju (strebanje, strebanje i samo strebanje...i to stvari koje ti ne trebaju u zivotu), a svako vise voli da mu mamica i tatica kupe lepo diplomu privatnog faksa i on je kralj, a da se pri tom nije ni pomucio.......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da potvrdim statistiku.
Kod nas je od cele generacije 80 tak ljudi fakultet upisalo nas troje (vise skole nisam siguran necu da tvrdim) najverovatnije cemo svo troje i zavrsiti (tako sada deluje ) znaci ocaj
Kad realno pogledas sto bi se neko mucio na drzavnom, profesori te d**aju (na svi, ali kad naletis na nekog moze zivot da ti zagorca) ucis napamet 600-700 strana za svaki predmet i na kraju dobijes diplomu i sta znas sa njom? lose se radi jako lose.
Ja sam na prvoj godini ekonomskog najvise o ekonomiji naucio na ENGLESKOM JEZIKU!!! ne racunam formule dobiti i formule produktivnosti i rentabilnosti vec nesto sto mogu da primenim u radu, nesto sto ce mi koristiti bilo gde da radim. Ali profesorka je bila iz amerike, neki program gde na godinu dana dolazi strani profesor (posle toga je otisla negde u okolne drzave nisam siguran gde). Ali radila je sa nas 25 mogla je raditi normalo i pratiti razvoj svakog pojedinacno.
Sta moze jedan profesor npr principa menadzmenta kad na predavanjima ima 200 ljudi a i to nisu svi koji bi trebalo da budu tu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako god okrenes sivilo...

Mada ostaje ono - rad na sebi.... alternativni nacini ucenja... kinternet itd...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tema je trebala da glasi :
"Neznanje nam je već odavno došlo glave !"
Pozdrav svima!

Molimo se Bogu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od veličine studentske populacije definitivno je mnogo veći problem kvalitet studija kod nas, koji je na veoma niskim granama.
To je problem koji je veoma teško rešiti jer je decenijama vršena negativna selekcija u nastavnom kadru na visokoškolskim ustanovama, te oni koji bi trebali da budu osnovni zamajac promena nemaju dovoljno stručnog i profesionalnog integriteta da bi se nosili sa bilo kakvom reformom.

Igrom slučaja sam u prilici da saradjujem sa ljudima koji kreiraju obrazovnu politiku u zemljama u okruženju ali i u zamljama evropske unije, i tu se primeti veliki zaostatak koji je jako teško nadoknaditi, pogotovo zbog toga što "evropljani" nemaju nameru da nas čekaju, već uveliko spremaju i realizuju mnogobrojne reforme obrazovnog sistema na svim nivoima.

Nema tu mnogo sreće...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

teacher ::Od veličine studentske populacije definitivno je mnogo veći problem kvalitet studija kod nas, koji je na veoma niskim granama.
To je problem koji je veoma teško rešiti jer je decenijama vršena negativna selekcija u nastavnom kadru na visokoškolskim ustanovama, te oni koji bi trebali da budu osnovni zamajac promena nemaju dovoljno stručnog i profesionalnog integriteta da bi se nosili sa bilo kakvom reformom.
..

Bas tako. Kad vidim ko sve predaje i koje predmete... dodje mi da iz inata trazim da ne polozim, jer necu sutra da mi stoji potpis u indeksu nekog SLOSERA, samoproklamovanog strucnjaka iz neke IT oblasti koji ne zna vola da ubode.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PRIVATNI FAKULTETI CE RIJESITI SVE!

Oni ce selektovati samo najbolji kadar!
Jer to im je u interesu!

POTRONA i neznalice ce uvijek biti medju nastavnim kadrom!
Ali sve manje i manje!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

srxon ::PRIVATNI FAKULTETI CE RIJESITI SVE!



hoce.. al' za jedno 10 godina tek.. mozda.