offline
- N1k0l4
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 06 Sep 2005
- Poruke: 3800
- Gde živiš: Beograd
|
Imamo 260.000 studenata, a, ipak, smo jedna od evropskih zemalja sa najmanjim procentom visokoobrazovanih. Prosek studiranja skoro osam godina
PODATAK da čak 40 odsto studenata u Srbiji nikada ne diplomira zvuči deprimirajuće. Ali, još tužnije deluje istina da se taj i slični podaci „izvlače iz fioka“ samo kada studenti započnu proteste.
Ovogodišnju bitku studenti beogradskih fakulteta su dobili. Ali, šta će biti sledeće godine, kada tema školarina opet dođe na red? I da li bilo koji štrajk može da popravi dramatičnu činjenicu da je Srbija jedna od evropskih zemalja sa najmanjim procentom visokoobrazovanih!
A i oni koji završe fakultete teško mogu da nađu posao. Mnogi, između ostalog, zato i ne žure sa diplomiranjem, pa je prosečno trajanje studija 7,69 godina. Do diplome najbrže dolaze studenti Fakulteta bezbednosti, dok najviše vremena treba akademcima sa Fizičkog fakulteta. Ovo pokazuje poslednja analiza prolaznosti studenata Univerziteta u Beogradu koji studiraju po starim programima.
Iako im je za završetak četvorogodišnjih studija potrebno oko devet godina, fizičari imaju najveću prosečnu ocenu - 8,68. Njihove kolege sa Fakulteta bezbednosti ne mogu da se pohvale dobrim uspehom, pošto im je prosečna ocena - 7,09 najslabija. Ali diplomiraju za pet godina. Studije na Šumarskom fakultetu prosečno traju 8,92 godine, a budući veterinari, umesto 6,5, studiraju celu deceniju!
Dobro „prolazno vreme“ imaju filolozi, učitelji, pravnici, ekonomisti, „saobraćajci“ i stomatolozi.
Za „bolonjce“ još nema zvaničnih podataka. Ipak, prolaznost akademaca koji studiraju po novim pravilima je oko 55 odsto, ali sa prenetim ispitima, dok tek petina položi sve u roku.
Ostatak na:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....a-indeksa#
Zaista porazavajuc tekst.
Vise stvari mi je zapalo za oko ovde.
Prvo:
Poslednji pasus koji sam podebljao. Da li se "bolonjci" mogu tako nazvati? Na vecini fakulteta nije nista promenjeno, ili su sabili dva predmeta u jedan i izbacili mozda 30% gradiva, i sad se ocekuje da se sve polozi (da se skupi tih 60 bodova) a ranije to nije bilo tako lako. I sad odjednom, svi su "bolonjci" sad to treba da bude lakse.
Drugo, ovo sto su rekli da tek petina polozi u roku. To je SUPER podatak  . Kod mene je samo nas 10% ( nesto malo manje od 10%) zavrsilo trecu godinu u roku. Upisalo nas je izmedju 90 i 100 prvu godinu, a nas 9 smo ocistili sve u trecoj. Takodje, znam da na gradjevini nije nista bolja situacija. Isto na trecoj godini.
Trece, napisali su negde u tekstu kako problem prave nekoliko profesora na fakultetima kod kojih je prolaznost 3% na ispitu.
Zbog cega se ne preispita rad tih profesora? U cemu je problem? Zbog cega se ovakvi tekstovi uopste pisu ako ce ostati samo na tekstu?
Nenormalno mi je da kod mene na primer na jednom predmetu za uslov za izlazak na ispit trebao si da osvojis 1/3 predispitnih bodova. Od 60 bodova trebalo ti je 20. Znate koliko je ljudi to uspelo? 25 od 75. Tacno jedna trecina. Od tih 25 na kraju je polozilo nas 15ak ispit. Ja mislim da tu nije samo problem do studenata...
Koja je meni korist od toga sto mi dodje profesor i cita sa slajda materijal? Jel ja ne znam da citam?
Ne kazem da su studenti cvecke, i da im je mnogo otezano i bolonjom i svime, smatram [ po pricama starijih] da je ranije bilo mnogo teze i da su ucenici/studenti po skolama/fakultetima imali manja prava nego danas. Danas je i u osnovnim i srednjim skolama kriterijum mnogo opao. Ali postoje neke stvari koje nisu samo do studenta. Studente mozes motivisati tako sto ces im placati skolarinu a ako ne poloze u roku ili sa nekoliko godina zakasnjenja[tipa jednu] vracaj pare... Kao neka vrsta ugovora, pa ne bi ni njima onda bilo svejedno...
I na sve to, potrebna su radna mesta. Tacno je da ima ogroman broj visokoobrazovanih koji ne mogu da nadju posao, ili nemaju vezu, ili u ovoj zemlji nema takvog posla....
|
