Film iz 1989. godine koji sam ja pogledala tek juče. Radnja filma smeštena je oko 1950. godine u Welton akademiji za dečake. Pojavljuje se novi profesor engleskog jezika gospodin Kiting. On je po mnogo čemu drugačiji od ostalih profesora, njegova predavanja sadrže lekcije o životu i on pokušava da od njih napravi ljude koji će sami misliti a ne ljude koji će biti isprogramirani da rade onako kako piše u knjigama. Neil, jedan od glavnih likova u filmu otkriva stari godišnjak u kom pored Kitingovog imena stoji: Dead Poets Society. Kada od profesora saznaju da je to bila u stvari grupa dečaka koji su čitali poeziju i uživali u njoj, dečaci odluče da ponovo obnove ovo društvo....
Dalje o filmu ne bih, ko nije pogledao (ako ima takvih), neka pogleda, neće se pokajati.
Lični utisak: Bila sam izrevoltirana nepravdom koja se odigrala na kraju filma. I da sam bila na Todovom mestu, verovatno bih isto postupila.
Шта да ти кажем, а да се не поновим? Ученицима треће године културолошког смера задавао сам , кроз обавезни део праксе, гледање овога филма и његову анализу.
Те генерација затекла је ратна збиља, плате од десет марака, и ужасно тешки услови студирања. Ипак, многи су успели. Искрено се надам да су томе допринеле и поруке овога филма.
ПС
Једно од тих одељења испратило ме је са последњег часа тако што су се попели на клупе. Истина жива. Нисам смео да се окренем. Изашао сам што сам брже могао...