|
Миодраг Петровић „Чкаља“ (Крушевац, 1. април 1924 — Београд, 20. октобар 2003) је био српски глумац и један од најбољих комичара на територији бивше Југославије.
Биографија
Миодраг Петровић је рођен 1. априла 1924. године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине - Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1. априла, на дан шале. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом - у драмској секцији.
У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ. Након рата и демобилизације уписује студије ветерине у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.
Године 1946. постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд - „Сервисна станица“, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“ (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“ (касније је снимљена и ТВ верзија).
Од 1976. године имао је статус слободног уметника.
Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама "Сервисна станица" (1959), "Љубав на сеоски начин" (1970), "Камионџије" (1972), "Врућ ветар" (1980) и "Камионџије 2" (1983), као и у филмовима "Орлови рано лете" (1966), "Бог је умро узалуд" (1969), "Паја и Јаре" (1973), "Авантуре Боривоја Шурдиловића" (1980) и "Камионџије опет возе" (1984).
Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем.
Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини...
Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац и редитељ.
Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи демократских снага. Умро је 20. октобра 2003. године у Београду.
У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005. године подигнут му је споменик. Некадашња улица Миланка Кушића, на Звездари у Београду, од новембра 2006. године зове се по Миодрагу Петровићу Чкаљи.
Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0.....1%99%D0%B0
|
