''Rajanova kći''. Mislim da sam o tom filmu pisao, no ponoviću , ukratko: na fonu političke i verske netrpeljivosti, u malom, usamljenom naselju na obali Irske smešten je britanski garnizon . Njih stanovnici, naravno, doživljavaju kao okupatore. Komanduje im major koji je povučen s fronta (reč je o Prvom svetskom ratu), hramlje i frustriran je, ali još može da posluži - makar u pozadini. Stanovništvo je neprijateljski raspoloženo, ali korektno, a pri tom se bave švercom, crnom berzom i - zaštitom , odnosno skrivanjem lokalnih vođa IRE. Svi su, reklo bi se, netrpeljivi i podozrivi...osim Rosi Rajan (Sara Majls, nagrađena oskarom), kćeri lokalnog mehandžije, udate za seoskog učitelja, zrelog i već u poznim srednjim godinama (jedna od najblistavijih rola Roberta Mičama). Mimo svih pravila, zakona , normi, običaja i očekivanja, razvija se dramatična ljubav koju prvi primećuje lokalno strašilo, henikepirani Majkl (Džon Mils, oskar za epizodnu ulogu, bez pogovora, nadmoćno) . Ubrzo to primećuje i muž, zatim i lokalni sveštenik, a zatim i celo selo...U smenjivanju dramatičnih akcija u kojima major mora da juri, hapsi i zatvara, zatim fantastičnih pejzaža i neverovatno uverljive pejzažne fotografije, istovremeno se odvijaju drame: ljudska, bračna i društvena. Ogorčeno stanovništvo želi da linčuje Rosi, a od toga je spasavaju njen muž (!) i sveštenik, koga vrlo uverljivo igra Trevor Hauard.
Žao mi je što moje reči nisu toliko slikovite kao kadrovi i sekvence ovoga filma koji treba obavezno više puta pogledati.
Higlights filma?
Scene ljubavi na plaži i njen noćni sastanak na brdu sa majorom. U odbljesku munje, iza prozora u kući vidi se muž koji sve to posmatra. Naravno, i sve sekvence na strmoj, kamenitoj obali i more u svoj svojoj lepoti.
Život, u prirodnoj veličini i spoznaji, kao najuverljiviji scenarista i dokaz da ljubav ne priznaje nikakve prepreke.
|