|
upravo čitam mirinu autobiografiju, voli me više od svega na svijetu, koja je objavljena posthumno.
dobila sam je na poklon i prvo sam je zaista osudila po koricama i naslovu. međutim, počela sam da je čitam i onda su korice otišle u drugi plan.
znala sam da je mira živela u americi, dosta je pisano o njoj nakon njene smrti. ali to svakako nije isto kao i čitati priču iz njenog ugla.
nisam znala ni da je napisala autobiografiju, ni da je bila i autor kolumni u feral tribjunu. svakako ima talenta za pisanje. veoma je jasna i direktna, a govori o veoma složenim odnosima i sudbinama. ali tako da nisi opterećen odnosom mi i oni. tokom stranica se smenjuju biografske činjenice sa njenim zaključcima iz perspektive doba u kojem piše.
do sada sam stigla tek do dela u kojem opisuje početke školovanja, ali se nisam pokajala (iako je delo poprilično obimno). smatram da je zaslužila da pročitam celu njenu ispovest, bez dužih pauza.
u svakom slučaju, sa mirom tek počinjem svoju invaziju na autobiografski žanr. toliko je kvalitetnih ljudi...
|
