Legenda srpskog glumišta Dragan Gaga Nikolić preminuo je danas u 72. godini života posle duge borbe s teškom bolešću, potvrđeno je "Blicu".
Nikolić je preminuo je jutros u bolnici u Beogradu. Datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljen.
Dragan Nikolić je operisan u februaru 2015. godine na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centra. U maju mu se stanje pogoršalo i primljen je u Klinički centar u teškom stanju, ali su lekari uspeli da mu spasu život.
Od tada je, uz manje prekide, bio na stalnom bolničkom lečenju.
Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu.
U 50 godina dugoj karijeri Dragan Nikolić ostvario je blizu 180 uloga na filmu i televiziji, a najviše su mu „ležali” likovi manupa-šmekera.
Debitovao je kao vojni policajac 1964. u filmu „Pravo stanje stvari” Vladana Slijepčevića, a poslednji put pred kamerama se pojavio prošle godine u „Montevideo, vidimo se”, tumačeći predsednika Fife Žila Rimea.
Svojom jedinstvenom glumačkom igrom, prividno bez napora, sa velikom sugestivnošću i neponovljivim duhovnim šarmom udahnuo je život kultnim antiherojima među kojima su Džimi Barka, legendarni Flojd, neodoljivo simpatični Prle, šarmer Popaj, divlji Vlah-Alija, gradski vitez Urke...
Nikolić je glumac bez koga se, posle više od stotinu briljantno odigranih uloga, u kojima je pokazao da u njegovom izražajnom registru ima mesta i za neznane nacionalne junake, romantične zavodnike sa građanskim ili polugrađanskim pedigreom, likove sa sumnjivog vrha i nesumnjivog društvenog dna, ne može ni zamisliti domaća filmska i pozorišna umetnost, saopštio je danas Atelje 212.
Pre nekoliko godina, u ranim jutarnjim časovima, na nekom kiosku na Bulevaru oslobođenja u blizini Železničke stanice u Novom sadu kupovao sam štampu. Dok sam je pakovao u ranac, sa moje leve strane pojavio se čovek koji je gotovo skočio preko mene uz povik: ''Pa, ja ne mogu da verujem... Ja moram da pozdravim...'' i snažno počeo da cima i trese ruku čoveka koji je stajao sa moje desne strane i kojeg do tog trenutka nisam ni primetio. Bio je to on - Prle, Flojd, Popaj, kako već ko želi ili misli... Tih i nenametljiv, sušta suprotnost onog što sam mogao da vidim u bioskopu ili na TV...
Kad se oslobodio onog daveža, pogledi nam se sretoše, ja se nasmeših i rekoh samo ''dobar dan''. Uzvratio je na isti način, nadam se srećan što ga i ja nisam isto onako ugnjavio...
Један од мојих омиљених глумаца напустио је овај свет. Отишао је на много боље и лепше место од овог нашег. Отишао је на позив нашег Оца, да му увесељава његове анђеле.
Био си и остао један од највећих (нећу рећи српских, иако си био Србин) већ ћу рећи југословенских глумаца, на овим просторима.