|
|
Poslao: 04 Maj 2007 10:32
|
offline
- Leggy
- The King
- Pridružio: 18 Dec 2003
- Poruke: 7953
- Gde živiš: Graceland
|
Leopardvegetarian ::Mi smo posledica bezbroj slucajnosti koje su se potrefile tokom filogeneze kao korisne za replikaciju gena.
Ovo je moj argument za tezu da smo sami u Univerzumu...
Previse je slucajno da se ponovi opet...
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2007 10:37
|
offline
- Stane
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2004
- Poruke: 3590
- Gde živiš: Niš
|
Well retko se viđa neko ko zaista shvata teoriju evolucije... Ono što ljudi često propuštaju je sledeće. Evolucija je prilagođavanje organizama. Prilagođavanje na uslove okoline. E kvaka je da se ti uslovi konstantno menjaju. Tj. dok su organizmi zauzeti prilagođavanjem na nešto, pravila igre se izmene, i dinosaurusi izumru...
Mnogi svhataju odrednice kao što su "dobro" i "loše" kao apstraktne apsolutne stvari, stanovište potopuno religijsko i potpuno promašeno. Bilo šta, npr. konkretna adaptacija, može biti dobra ili loša samo u kontekstu date situacije. Ako se spoljni faktori promene ono što je u prethodnoj iteraciji bilo korisno sada postaje promašeno.
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2007 14:20
|
offline
- Leopardvegetarian
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Okt 2006
- Poruke: 640
- Gde živiš: Tajland, zapadna obala
|
@Tamtitam,
Spalili bi me i dan danas.
Citat:Ovo ima strasno mnogo smisla, ali nema puta do opsteg prihvatanja u jednom coveko-centricnom sistemu gde cak i Bog izgleda kao covek a ne kao ... sta ja znam, koala, ameba ili ehhhh ...virus ili gen.
U pravu si--prica je iskljucivo za one sa malo prasine u ocima.
@Leggy,
Tacno. Kada bi se evolucija premotala na pocetak i opet pustila sva je prilika da nas danas ne bi bilo ovakvih kakvi smo--ako bi nas uopste bilo.
@Stane,
Citat:Evolucija je prilagođavanje organizama.
Hmmmmm.
Kako se to prilagodjavanje zaista desava?
Da li npr zecevi skontaju da treba da se boje lisica?
Naravno da ne.
U populaciji ugrozenih zeceva se desi slucajna mutacija gena. Pojavi se gen koji pojacava strah. Doticni zeka srecni dobitnik tog gena ima ogromnu prednost i sva je prilika da ce tako zasticen imati vise sanse da siri svoj genetski materijal od svojih hrabrijih dugouhih drugara.
Da li se to zec prilagodio?
Ne bukvalno. Desila se slucajna mutacija replikujuceg molekula koja je omogucila da se odredjeni soj tih molekula favorizuje. Potraznja je iskljucivo na tom nivou.
Ne lezi vraze, desi se tad slucajna mutacija gena lisice (a tek sto nisu skapale od gladi cudeci se cudom kako to zecevi odjedared beze tako efikasno) koji dovede do toga da lija ne ide ka zecevima kud i njene gladne sapatnice--vec konstantno prilazi zekama uz vetar.
Da li se lisica prilagodila? Da li je to ona sama skontala? Liznula prst i rekla "Aha!"?
Ne, desila se slucajna mutacija gena koja je odredjenu liju navela da zecevima prilazi uz vetar i tako poveca sanse da prezivi sto pak favorizuje njen genetski materijal u odnosu na genetski materijal ostalih lisica koje prilaze zekama haoticno.
No, hajde da uzmemo da u prethodnom primeru zecevi imaju sposobnost kritickog rasudjivanja.
Neki zeka u jednom evolutivnom momentu skonta da nije zdravo biti hrabar kad su lije okolo i svesno se da u panicni beg.
Da li se taj zeka prilagodio?
Naizgled jeste, pa zar nije sam skontao sta i kako.
Medjutim postavlja se sada pitanje odakle tom zeki um da to skonta i prilagodi se. Pa dobio ga je na lutriji od gena! U jednom momentu je u borbi gena pobedio gen koji daje svojoj ljusturi sposobnost nezavisnog rasudjivanja.
Dakle evolucija ipak nije prilagodjavanje organizama u bukvalnom smislu--organizmi su uslovno receno samo ljusture gena koje se menjaju onako kako to replikaciji gena najbolje odgovara. (Tacnije menjaju se haoticno u svim pravcima--no selekcija odredjuje sta se prenosi dalje.)
Evolucija je dakle borba izmedju gena i eventualno ispostovani interesi organizma su samo 'manipulacije' da se postigne rezultat koji koristi genima.
Ceo proces se dakle odvija na nivou molekularne lutrije koja nije nista drugo do praistorijska infekcija univerzuma replikujucim molekulima koji se medjusobno trkaju u naoruzanju.
And the God said "Let me open this attachment."
Citat:Mnogi svhataju odrednice kao što su "dobro" i "loše" kao apstraktne apsolutne stvari, stanovište potopuno religijsko i potpuno promašeno. Bilo šta, npr. konkretna adaptacija, može biti dobra ili loša samo u kontekstu date situacije. Ako se spoljni faktori promene ono što je u prethodnoj iteraciji bilo korisno sada postaje promašeno.
Kome korisno i kome promaseno?
Mnoge mutacije i promene okoline su promasaj i za gen i za organizam.
Neke mutacije i promene okoline su promasaj za gen ali mogu biti dobre za organizam--i obrnuto.
Fair play? Nope.
Ono sto evolucija smatra za promasaj je iskljucivo ono sto skodi genima.
S druge strane nesagledivo mnogo nepotrebne patnje se prenosi sa generacije na generaciju i nadati se da ce to neko od gore jednog dana da selektira je naivno.
Nemilosrdnog tvorca ko god to bio (idejni tvorac bioloskog pra-trojanca) dakle ne interesuje da li nam je dobro-- nego da li smo dobri kao sredstvo.
@All,
I kuda dalje iz tog bolnog saznanja?
Nauka nudi najnoviju generaciju antidepresiva
Religije nude da se to lepo gurne pod tepih
Filozofija ne nudi nista
Mudri cika Gotama pak nudi unutrasnji mir.
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2007 01:42
|
offline
- Stane
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2004
- Poruke: 3590
- Gde živiš: Niš
|
Lepo rekoh, retko se viđa da je neko razume kako treba. Nisi me izgledarazumo, hteo am da pohvalim prethodno izlaganje :-)
Imamo ovde s vremena na vreme likove koji pokušavaju da pobiju postojanje revolucije. Kad se seldeći pojavi zamoliću te za pomoć. Ja sam sklon da ih psujem :-) A ti imaš deblje živce.
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2007 02:07
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Stane ::Well retko se viđa neko ko zaista shvata teoriju evolucije... Ono što ljudi često propuštaju je sledeće. Evolucija je prilagođavanje organizama. Prilagođavanje na uslove okoline. E kvaka je da se ti uslovi konstantno menjaju. Tj. dok su organizmi zauzeti prilagođavanjem na nešto, pravila igre se izmene, i dinosaurusi izumru....
I ja sam to ovako nekako gledala, slicno kao i Stane ...
Na Leopardovo poredjenje zeca i lisice, prilagodi se zec koji postane brzi. To jest prezivi. Kod zivotinja vlada "najjaci samo opstaju". Znaci brzi zec ce da prezivi i da svojim prezivljavanjem pomogne reprodikciji jos brzih zeceva. Sto ce reci da ce vremenom zecevi biti brzi i brzi (jer ko nam garatuje da nisu bili spori kao kornjace na pocetku evolucije?)
No, sta jos htjedoh da napisem ovako pospana ....
Ah da, posto je evolucija razvikat iz prostog u slozeno, sta nam Leopard sada "divani" ovdje je to da smo stigli na vrhunac razvoja i da sada pomocu Budarvinizma prelazimo iz tog naseg slozenog u malo prostije ali mnogo mirnije stanje. Ili bi bar trebali. Mislim ... pruza nam se sansa.
Jel' tako?
Leopardvegetarian ::@All,
I kuda dalje iz tog bolnog saznanja?
Nauka nudi najnoviju generaciju antidepresiva
Religije nude da se to lepo gurne pod tepih
Filozofija ne nudi nista
Znas kako se kaze - "Religije su kao svitci (svjetle baje), da bi svjetlile potreban je mrak" - mislim da je Sopenhauer
A ni Buda ne bi dosao dokle je dosao da nije bilo evolucije i razvoja mozga i uma, a naravno ni duse.
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2007 12:06
|
offline
- Stane
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2004
- Poruke: 3590
- Gde živiš: Niš
|
Ne prilagođava se konkretni zec, već zečija vrsta uopšte, kroz selekciju gena tokom puno generacija.
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2007 13:12
|
offline
- Leopardvegetarian
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Okt 2006
- Poruke: 640
- Gde živiš: Tajland, zapadna obala
|
@Stane,
Ma to ja na silu pokusavam da se kao ne slozim nesto tu sa tobom ne bismo li mozda zapoceli kakvu zanimljivu diskusiju.
Sa prilicno malo ljudi zaista volim i da se slazem i da se ne slazem--ti si svakako jedan od njih.
A sto se tice tih povremenih kreacionisticki inspirisanih likova na forumu--e sa njima ni ja ne volim da se ne slazem--ali jos mnogo vise ne volim da se sa njima slazem--zato javljaj kad se zakuva.
@Ella,
Ne kazem da je evolucija losa, bas kao sto ne kazem ni da je dobra. Stane je to lepo rekao--ne treba da lepimo etikete van pazljivo definisanog konteksta.
Sa aspekta perpetuacije zivog sveta na duze staze evolucija je ne dobra nego neophodna. Sa aspekta interesa osecajnog bica da ne pati--ta ista evolucija je golema djavolja rabota.
Citat:Ah da, posto je evolucija razvikat iz prostog u slozeno, sta nam Leopard sada "divani" ovdje je to da smo stigli na vrhunac razvoja i da sada pomocu Budarvinizma prelazimo iz tog naseg slozenog u malo prostije ali mnogo mirnije stanje. Ili bi bar trebali. Mislim ... pruza nam se sansa.
Jel' tako?
Pa naravno.
@All, (malo upozorenje: opet ima da vas davucnem )
Nije mi namera bila da budem ovde misionar Budinog ucenja. No zeleo sam da ukazem na veoma interesantne podudarnosti izmedju njegovog >2500 god starog Dhamma ucenja i moderne teorije evolucije sto sam u sali nazvao Budarvinizam.
Npr po Budinom ucenju prekidanje patnje se postize 'zaustavljanjem ponovnog rodjenja'.
To se obicno tumaci na dva nacina:
Religiozna skola smatra da je Buda pod tim podrazumevao reinkarnaciju.
Kontemplativna skola smatra da je Buda pod tim podrazumevao rodjenje licnosti, tj., sopstva.
No sta se to zaista ponovo radja pod kapom nebeskom? Pa replikujuci molekuli--genetski materijal.
Buda naravno nije imao na raspolaganju mikroskop da npr vidi deobu hromozoma u celiji--ali kao krajnje nesvakidasnjem posmatracu stvarnosti na raspolaganju su mu bili indirektni dokazi evolucione prisile na svakom koraku. Dakle napornim kontemplativnim vezbama Buda je svakako mogao da postigne nivo opazanja koji bez obzira na sva tehnoloska ogranicenja tog vremena omogucava da se 'stvari vide takvim kakve one jesu'.
Buda npr u svom ucenju emocije tretira kao 'uslovljene automatizme' sto se jako zanimljivo podudara sa najnovijim paradigmama u psihijatriji gde se na emocije sve vise i vise gleda sa evolucionisticke tacke gledista.
Uslovljene automatizme? Uslovljene cime?
Budizam tradicionalno drzi da su emocije uslovljene 'drzanjem' i da je oslobodjenje u 'pustanju'.
Drzanje za sta? Pa za evolucionu prisilu, naravno.
Oslobodjenje od cega? Pa od genetski nametnutih obrazaca postojanja koji se ne podudaraju sa principalnim interesom osecajnog organizma-- da ne pati.
Npr danasnja psihijatrija sve vise uvidja da je poreklo tuge upravo u akutnom gubitku reproduktivnih potencijala. Gen nas je kroz evoluciju dakle beskrajno mucio tugom i zaloscu svaki put kada bi nastupio gubitak naseg reproduktivnog potencijala u bilo kom obliku. Tuga se evolucionisticki tumaci kao genetski uslovljen mehanizam zastite protiv ponavljanja slicnih gubitaka koji je imao povoljnih ucinaka na produzenje genetske loze.
Znamo recimo da tuga nije kulturno uslovljena i identicna je u sustini (kao i ostale emocije) za sve pripadnike vrste Homo sapiens. (npr studije o transkulturalnom podudarnoscu facijalne ekspresije)
Poreklo straha je mnogo lakse razumeti sa evolucione tacke gledista--ali princip je isti.
Stvorena je dakle tokom evolucije 'institucija patnje' kao neminovna za dalji produzetak genetske loze.
Zato prva plemenita istina po Budi i glasi: postoji patnja
Buda jasno uvidja neminovnost postojanja patnje dokle god evolucija kao integral zivota traje--tj dokle god se javljaju ponovna rodjenja kako to Buda kaze.
Patnja je raskorak izmedju interesa gena i interesa osecajne jedinke. Posto se samo interes gena uvazava na evolucionom nivou--taj raskorak interesa je neminovan--dakle patnje mora biti.
Druga plemenita istina se odnosi na poreklo patnje.
Budino objasnjenje je tu veoma interesantno: poreklo patnje je u neznanju i sledstvenoj volji da se bude--sto podrazumeva drzanje za razlicite aspekte fenomena zivota i iluzije da to sluzi organizmu.
Neznanju cega? Pa evolutivne uslovljenosti naseg postojanja. Neznanju da smo dobrano namagarceni da verujemo da smo stvoreni zarad nas samih. Neznanju da smo samo obicno sredstvo....vozilo--a ne vozac.
Volji da se bude sta? Pa volji da se bude sta god bilo--da se postoji--no jedino postojanje koje nam se nudi je indirektno--tj., ili si sredstvo ili se loza gasi, a gen je programiran da te na najsurovije nacine natera da prihvatis da budes sredstvo.
Gen nam zapoveda dakle da show must go on.
Buda istice da je nase pravo da se ne odazovemo na taj lazljivi zov.
Neko ce sad tu pitati da li Buda to propoveda samoubistvo.
Niposto.
Buda se u sustini na najpazljiviji moguci nacin bavi upravo autenticnim interesom same osecajne jedinke. Samoubistvo je gruba negacija tih interesa.
Treca plemenita istina se odnosi na ukidanje patnje.
Budino objasnjenje zivota je da je on u sustini prolazan (anicca), bezlican (anatta) i nezadovoljavajuc (dukkha).
Zvuci neprihvatljivo za zapadnjacko uho, zar ne?
Pa ne ako se stvar gleda sa evolucionisticke tacke.
Zivot je sa evolucionisticke tacke nista do prolazni fenomen (anicca) kojim se produzava bezlicna molekularna genetska loza (anatta) uz neminovnu patnju zivog osecajnog bica (dukkha).
Interesantne slicnosti, zar ne.
Moguce je da Buda u svom ucenju ukazuje da je prakticni izlaz iz patnje (dakle bez kraha evolucije) u funkcionalnom koriscenju interesa gena umesto u robovanju njegovim manipulacijama.
Cetvrta plemenita istina se odnosi na put koji vodi do ukidanja patnje.
Kao sto se medicina ne zasniva na potpomaganju evoluciji vec na ublazavanju individualne patnje bolesnika cak i ako to "skodi" evoluciji--tako i Buda ukazuje da evolucija nije obaveza i da je pravo osecajnog bica da skrene sa puta interesa genetskog materijala na put ublazenja sopstvene patnje.
Buda je dakle u deontoloskom smislu preteca lekara.
Buda pri tom jasno naglasava da su uobicajena zastranjivanja sa puta optimalne reprodukcije (npr prekomerno odavanje culnim uzicima i ostali egocentrizmi) nista do odraz degeneracije same evolutivne prisile za reprodukcijom i stoga izdvaja savrseni unutrasnji mir (u Pali originalu: nibbana, ili nirvana na Sanskritu) kao jedinu manifestaciju ljudskog postojanja koja nije uslovljena (tom evolutivnom prisilom).
Vrednost Budinog ucenja je neosporna ne zato sto ce pomocu njega ogroman broj osecajnih bica potpuno zbaciti breme patnje i dostici transcendentalno stanje koje se zove nibbana--vec pre svega zato sto se teznjom ka tom cilju u svakidasnjoj ravni vodi izuzetno harmonican i srecan zivot--a bez omamljenosti ili iluzija.
Svakome ko proucava Dhamma ucenje je jasno da Buda ne prisiljava nikog na taj put i ukazuje nam da treba da u svakom slucaju zivimo cestito i bez grize savesti idemo nizvodno (tj., evolutivno) ako je to najbolje sto umemo--ali nam ukazuje da su vrata prema unutrasnjem miru tu za one kojima je dosta sve te besmislene buke i galame.
I to nam je sve porucio taj mudri cika Gotama kada se npr Aristotelov cukun deda nije jos ni rodio! Ma bruka i sramota.
|
|
|
|
|