Čovjek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako bi ste slikovito odgovorili na pitanje: ko(sta) je covjek? Moze i neki dobar citat od poznatih ili tako nesto...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Covek je onaj izdvojeni deo sveta koji moze to da ospori.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

covek je integralni deo slagalice zivota i to ne moze da ospori...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Covek je duhovno (oduhovljeno) telo, i telesna dusa, pri cemu "ljudski duh ne moze biti apsolutno unisten sa telom, nego od njega ostaje nesto sto je vecno" (citat pod navodnicima: B. de Spinoza; Etika, 5. - O moci razuma, ili o ljudskoj slobodi)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U coveku ne postoji nikakvo nezavisno sopstvo pa samim tim ni dusa.

Ne postoji nikakav 'duh u masini'. To je samo iluzija.

No smrt ipak nije anihilacija.

Da bi se nesto anihiliralo mora najpre postojati kao takvo.

Ljudsko bice ne postoji kao takvo--to je samo koncept.

Dakle, ultimativna istina nije ni u eternalizmu ni u nihilizmu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz chega je taj "koncept" izveden? Ili je, mozda, rech o konceptu koji postoji kao koncept? Nemoj da "anihilirash" sostvo, mada te mozda opravdava to, sto izmedju kolebanja duse i sumnje postoji samo razlika u stepenu.

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, pokusacu da pojasnim ovo glediste koje je verujem tesko pojmljivo sa stanovista zapadne filozofske misli.

Hajde da to onda malko rasvetlimo.

Dakle, da bi bilo dostojno istinskog postojanja svako pravo sopstvo mora biti nezavisno od ostatka sveta, sto je nesto sto zahteva sama sustina identiteta.

Prostim recima: da bi nesto zaista bilo to sto jeste ne sme se pretvoriti u nesto sto nije--dakle ne sme se menjati.

Tu se verujem slazemo.

Da bi ljudsko bice posedovalo istinsko sopstvo treba znaci da postoji nezavisni i nepromenjivi primalac iskustva. Treba da postoji "ja" kao konstanta. Treba da postoji duh u masini.

Sta je to sto bi u ljudskom bicu moglo da igra tu ulogu?

Nista.

Hajde da se ne lazemo vise.

Ljudsko bice je, bas kao i svi pripadnici ostalih zivotinjskih vrsta, nastalo postepenim evolutivnim procesom. Sve od cega se sastoji ljudsko bice je nastalo uzrocno posledicnim procesima te je stoga zavisno i promenjivo u skladu sa tim istim procesima.

Svet cini neprekidni tok prirode i ljudsko bice se tu po pitanju nepostojanja bilo kakve nepromenjivosti na kojoj bi neko pravo sopstvo moglo da pociva-- potpuno utapa.

Sve tece pa tako mora i taj neko koji bi to eventualno opazao i stoga se zapravo nista nikom ne desava.

Nema nikog......cak ni Dekarta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedina konstanta u ljudskom bicu, ono sto je u njemu istinsko "sopstvo", jeste ljubav prema Bogu, za koju je, opet, potrebna sloboda. Dusa ne nastaje evolutivnim procesom, a zbog cega je potrebno da nastanjuje telo i sluzi se culima radi saznanja, da i sama trpi promene, mogu jedino objasniti time da je i to nuzno, na ovom evolutivnom stepenu, pri cemu "evolutivno" sagledavam najpre u duhovnom, a zatim u fizickom smislu. Nezavisni i nepromenljivi primalac iskustva ne postoji, jer svako iskustvo nuzno menja svog primaoca. Time sto se neko menja, ne znaci da ne poseduje "sopstvo", vec da to "sopstvo" dobija, ili gubi na kvalitetu.

Po jednoj postavci koja mi je bliska, dokaz da je nesto moralo da se desi upravo tako kako se desilo, jeste to sto se desilo. Na tasovima "za" i "protiv" hiljade su i hiljade cinilaca i uzroka (mozda i bezbroj!), ali na tasu "za" preteze okolnost da se nesto desilo. U svetlu uzrocno-posledicnih odnosa o kojima govoris, u svetlu zavisnosti i promenljivosti, na ovaj nacin bi bilo determinisano zasto se nesto menja upravo tako, kako se menja. Hese, kao pristalica istocnjacke tj. azijske "misli", govori o tome kako je Zapad okrenut tome da odrzi zabludu o licnosti i postojanju "ega", dok su se Indusi hiljadu godina trudili da razotkriju zabludu, a budisticki jogiji su, po njemu, izumeli tehniku razotkrivanja te zablude. Ali, i sam Hese je pisao da coveka prema duhu, prema Bogu, goni unutrasnja predodredjenost. Otkuda ta "unutrasnja predodredjenost"?

Sloboda zna da zaboli, ali je bolja i najbolnija sloboda od najbezbriznijeg i najlagodnijeg ropstva. Sloboda je i u shvatanju da smo mnogo cime determinisani, ograniceni, kratkoveki, ali daleko vise u tome da, i pored svih limita, prepreka i bolnih udaraca po dusi i telu, pokusamo da se priblizimo Onome po cijem smo "liku" stvoreni, i time opravdamo ljubav Tvorca, koju je pokazao prema nama (i sebi, dakako). Jakost duha, i pitomost duse-pa neka se svi sistemi ruse!

Mi, kako kaze Berdjajev, moramo da zivimo, zatim, da saznajemo zivot i, na kraju, da popravljamo zivot.

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Artistotelova definicija covjeka glasi da je on "razumna zivotinja".

Covjek je bio-psiho-socijalno bice. Rece neko.

Petrarka je govorio da definicija covjeka podrazumijeva napore koje on stalno mora da cini da bi bio covek. Cim potreba za naporima nestane, on postaje sita zivotinja i vise mu nista nije potrebno.

Covjeku nije potrebna definicija jer on postoji (ovdje i sada), za sada. Komplikovan koliko jeste, covjek je bolji da ne zna sta je u stvari, jer to moze (i najvjerovatnije bi) iskoristio protiv drugog covjeka.
Covjek je samoubica svoga roda.

Covjek je bice koje moze da odgovara na ovakva pitanja.

Covjek je bice koje osjeca. U stvari ima sposobnos osjecanja, ali to ne znaci da uvjek koristi taj "dar".

Covjek je konkretna i slozena imenica koja se sluzi glagolima da bi (pre)zivio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sloboda je data coveku ali on izabra zenu za sadruga i umanji svo znacenje reci....