Čovjek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obojica uvek dajete interesantna mišljenja iz kojih se nešto može naučiti!

U svakom slučaju opet i ja i Leopard svak na svoj način rekli smo da Bog postoji, ja sam rekla da Bog može biti i zaštita i oslonac, i sila i nepoznato i ljubav kao Agape, a Leopard je rekao da je Bog imaginarni prijatelj, pa i to je tačno..uostalom što bi neko uzimao tudju ideju o postojanju Boga kad može imati lično svoju.
Glupo je da se problemi medju ljudima javljaju usled pogrešnih predstava, tačnije:
Kako znamo da li je neka predstava tačna ili pogrešna o Bogu kad ni za jednu predstavu o Bogu nemamo neki dokaz... koji je smisao sukoba onda....
Na kraju i da se sve dokaže bilo bi strašno dosadno...
Mislim da je vrlo bitna kreativnost u donošenju bilo koje teorije, ideje,....čovek koji je kreativan je imaginativan, intuitivan, duhovno bogat....Da je više ljudi koji su konstruktivni a ne destruktivni i koji su kreativni, ovaj svet bi živeo nekim drugačijim smislom..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor,

Statisticki gledano, rec "bog" nema blage veze sa onim o cemu ti, Spinoza ili Einstein (ne mozes da kazes da sam te strpao u lose drustvo ) govorite.

Naime, na svaku TAKVU upotrebu reci "bog"--imamo na stotine miliona reci "bog" upotrebljenih u svrhu isticanja necije spremnosti da slepo veruje u dobrog nebeskog ciku sa belom bradom.

Iz 'higijenskih razloga' zato najljubaznije apelujem da razmislis o koriscenju neke druge reci, da ne bismo koriscenjem reci "bog" u krajnje nesvakidasnjem smislu dolivali ulje na vatru svakidasnjih zabluda o postojanju licnog boga.

Seti se samo koliko su verski krugovi pokusavali da profitiraju na Einstein-ovim arbitrarnim upotrebama reci "bog" (npr ono njegovo cuveno "Bog se ne igra kockicama.") kao dokazom da je tako veliki naucni um eto u njihovim redovima.

Einstein je srecom na vreme shvatio u kakvo se kolo nehotice uhvatio metaforickom upotrebom reci "bog" i od tada je potpuno nedvosmisleno insistirao da on sa tim njihovim bogom nema ama bas nista.

Dakle, ako ti je rec "bog" bas toliko prirasla za srce jer se Spinoza eto tako postavlja prema beskrajnoj i vecnoj sustini--a ono bar stavi neki disclaimer velikim crvenim slovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian ::@Tuzor,
...

Naime, na svaku TAKVU upotrebu reci "bog"--imamo na stotine miliona reci "bog" upotrebljenih u svrhu isticanja necije spremnosti da slepo veruje u dobrog nebeskog ciku sa belom bradom.

Leopardvegetarian,

Pre svega, da zahvalim na društvu kojem si me pridružio, tj. koje si mi pridružio. Reč "Bog" zaista se upotrebljava u šarenolikom značenju, ne samo statistički gledano. Ipak, postavlja se logično pitanje: Zašto tebi toliko smeta ta reč? Zar samo zato što se pogrešnom upotrebom i pozivanjem na nju "izlizala" i izgubila osnovni smisao? Upravo sam govorio (pisao) o ljudskim predstavama, koje su u osnovi pogrešne zato što ljudi sve procenjuju i sude prema sebi. Otuda i ta slika "nebeskog čike sa belom bradom".

Leopardvegetarian ::Iz 'higijenskih razloga' zato najljubaznije apelujem da razmislis o koriscenju neke druge reci, da ne bismo koriscenjem reci "bog" u krajnje nesvakidasnjem smislu dolivali ulje na vatru svakidasnjih zabluda o postojanju licnog boga.

Higijenski razlozi su vazda osnovani, ali preterano insistiranje na "čistunstvu" i "sterilizaciji" nužno vodi u drugu krajnost: slabljenje imunološkog sistema. Zar zato što se neka reč pogrešno koristi, treba da je izbacimo iz svog rečnika? Zar zbog toga što je ljudsko predstavljanje svega što nas okružuje nepouzdano i, u krajnjoj liniji, netačno, treba ljudima da odreknemo da Boga zamišljaju/crtaju/opisuju/prikazuju onako, kako je najpodesnije za naša čula i umne sposobnosti, u celini posmatrano?

Stičem utisak da iz vlastitog osećanja krajnje netrpeljivosti prema Bogu (kao reči, i kao "uobičajenom" pojmu), izvlačiš pravo da drugima spočitavaš "priraslost za srce" tog pojma, pa još preporučuješ upotrebu nekakvog disclaimer-a, i to crvene boje (na radost?).

Ako ti već tako odgovara, uzmi da, kad pominjem Boga u kontekstu Spinozinog učenja, mislim istovremeno i na Prirodu. Ali, da li si svestan u koliko se značenja može upotrebiti reč "priroda"? I šta ćemo onda? Tražiti još pogodniju reč, i koristiti je sve dok se ne "izliže"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema niko ličnog Boga nego ličnu predstavu o njemu to nije valjda isto...?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

molba - da se vratimo/vratite na temu toga sta je covek, da ne bude offtopic (znam da prica o coveku podrazumeva da se stigne i do price o bogu, kao sto se ovde desilo, ali prica oko boga moze da odvede u razne nezeljene pravce).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor,

Polako samo. Cini se da se na neki nacin vracamo na nas stari spor.

Cak i da prihvatimo da Spinozin argument podrzava nestvorenu osnovu postojanja--tvrditi na osnovu toga da se tu radi o 'nekome' je ishitren zakljucak, jer ne postoji nista u premisama sto obavezuje na to.

Nadam se da se sa tim slazemo.

Vidis, u budizmu takodje postoji pojam nestvorene osnove postojanja--ili beskrajne i vecne sustine, ako preferiras. Radi se o necemu sto Buda naziva 'nibbana' (ili nirvana) i koji ne predstavlja nikakvo ontolosko bice-- vec iskljucivo to sto jeste: nestvorena osnova postojanja.

To nije nesto sto ima telo, niti ima osecanja, niti ima percepciju, niti ima volju, niti ima svest.

Radi se o nepromenjivom bezvremenskom monolizmu i tvrditi da se radi o 'nekome' je nategnuto cak i sa pesnickog aspekta.

Ideja o nestvorenoj osnovi postojanja nije nikakav revolucionarni koncept, vec nesto za sta se na istoku znalo hiljadama godina pre Spinoze.

Razlika je u tome sto se u zapadnjackoj verziji (tj., u plagijatu ) tu sada dodaje jedan ogroman "leap of faith" na taj inace lucidni argument-- sto ukazuje na postojecu spremnost da se cinjenice savijaju prema prethodno formulisanoj dogmi: da bog postoji kao ontolosko bice.

Zato sam te i zamolio da budes pazljiv--jer ovo je filozofski forum gde ljudi mogu lako iz tvojih nadahnutih pisanija da steknu utisak da je ideja o 'bogu kao nekome' zasnovana na necem validnijem od puke zelje da to tako bude.

Tuzor ::Ako ti već tako odgovara, uzmi da, kad pominjem Boga u kontekstu Spinozinog učenja, mislim istovremeno i na Prirodu. Ali, da li si svestan u koliko se značenja može upotrebiti reč "priroda"? I šta ćemo onda? Tražiti još pogodniju reč, i koristiti je sve dok se ne "izliže"?

Ovo se u formalnoj debati zove irelevantan primer.

Rec 'bog' i rec 'priroda' su par svetlosnih vekova daleko jedna od druge sto se tice sposobnosti evokacije nesporazuma, zabluda, sporova, svadja, sukoba, mrznje, netrpeljivosti.....

Moja upozorenja ne poticu od "iz vlastitog osećanja krajnje netrpeljivosti prema Bogu", vec iz osnovane slutnje da cemo poceti da mesamo ovde filozofiju sa veronaukom.


@Natrix,

'licni bog' u ovom slucaju: 'bog-kao-licnost'




@Ljubicasta,

Hvala na upozorenju da se drzimo teme.

Nikad na odmet.

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KRITERIJUMI ZRELE LIČNOSTI
po savremenom američkom psihologu, Abrahamu Maslovu:

1. Religiozno osećanje u čoveku u koje spadaju pitanja: odakle smo, kuda idemo, zašto živimo...

2. Socijalno osećanje kao vid osećanja kao sposobnost čoveka za ljubav, koja nije nametljiva (koja nije nezrela, koja nije opterećenja ljubomorom, zavišću...)

3. Uspešno opažanje stvarnosti...stvarnost posmatrati ne suviše subjektivno..

4.Prihvatanje sebe i drugih: druge možemo prihvatiti jedino ako sebe poznajemo i prihvatimo..Upoznavanju sebe, medjutim nikada nema kraja. Ako bi neko rekao da poznaje sebe morfao bi reći i sledeće: Znam šta mogu, znam šta treba, i znam šta ne mogu da radim. Bila bi ovo dobra definicija zrele ličnosti..Zabluda o poznavanju predstavlja neku vrstu čovekove oholosti i pripada čoveku kao takvom, time se slabi čovek brani od doživotnog nepoznavanja samog sebe..Neki psiholozi misle da čovek nosi u sebi tri lika: onaj koji stvarno ima, onaj koji misli da ima i i onaj koji drugi misle da ima. Sva tri lika ili karaktera stojie u stalnoj medjusobnoj igri.

5. Spontanost: spontan može biti samo jednostavan, prirodan čovek bez obzira na stepen obrazovanja.

6. Usresredjivanje na problem, znači sposobnost za koncentraciju, pažnju, kao i sposobnost bavljenaj jednim problemom i pored svih smetnji.

7. Nezavisnost od kulture i sredine , treba shvatiti uslovno....potrebno je razlikovati idole dana i civilizacije koje ona nosi u sebi od od stvarnih vrednosti koje nosimo.....(u nezavisnost spada i čovekova potreba za identitetom)

8. Demografska strukrtura karaktera: Čovek je zreo onda kada ima poštovanja prema ljudima iste ai i različite etničke, i religiozne pripadnosti, prema bilo kojoj individui. Što više poznajemo sebe...u izgledu smo da poznajemo i da tolerišemo i druge.

9. Smisao za humor: ..Samo ljudi koji sebe dobro pozanju , imaju uvid u sebe, poseduju zdrav humor, često humor na svoj račun. Nezreloj ličnosti nedostaje humor.....

10. Kreativnost. Kriterijum koji se najteže postiže ali kreativnost je najlpši činilac zrele ličnosti.
Svaki čovek nosi u sebi kreativnost, što znači stavljane svog pečata na ono što govor, radi, misli.

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

“A human being is a part of the whole called by us universe, a part limited in time and space. He experiences himself, his thoughts and feeling as something separated from the rest, a kind of optical delusion of his consciousness. This delusion is a kind of prison for us, restricting us to our personal desires and to affection for a few persons nearest to us. Our task must be to free ourselves from this prison by widening our circle of compassion to embrace all living creatures and the whole of nature in its beauty.” —Albert Einstein

dodajem i slobodan prevod, da ne bi bilo iskljucivo na engleskom:

"Ljudsko bice je deo celine koju zovemo univerzum, deo koji je ogranicen vremenom i prostorom. Covek ima iskustvo sebe, svojih misli i osecanja kao neceg odvojenog od ostalog, sto je vrsta opticke varke njegove svesti. Ova varka je vrsta zatvora za nas, ogranicava nas na licne zelje i na naklonost prema nekoliko osoba koje su nam najblize. Nas zadatak mora biti da se oslobodimo ovog zatvora time sto cemo prosiriti svoj krug saosecanja koji ce obuhvatiti sva ziva bica i citavu prirodu u svojoj lepoti."

moj mali danasnji doprinos temi, vrlo se slazem sa navedenim

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian,

Nemam nameru da produbljujem nekakav spor, pošto smatram da nismo ni u kakvom sporu, a samim tim ne mogu prihvatiti da "naš spor" traje toliko dugo vremena, da bismo ga prozvali "starim". Ako navodim stavove (po meni) umnih ljudi, najčešće kroz citate iz dela, to činim zato što sam osetio duhovnu punoću prilikom upoznavanja sa njihovim ličnostima preko njihovih dela, i što sam iščitavanjem bio podstaknut na dublje razmišljanje i sagledavanje. To ne znači i apsolutno prihvatanje svega što su te ličnosti napisale i zastupale. U suprotnom, bio bih idolopoklonik i fanatični vernik.

Leopardvegetarian ::Vidis, u budizmu takodje postoji pojam nestvorene osnove postojanja--ili beskrajne i vecne sustine, ako preferiras. Radi se o necemu sto Buda naziva 'nibbana' (ili nirvana) i koji ne predstavlja nikakvo ontolosko bice-- vec iskljucivo to sto jeste: nestvorena osnova postojanja.

Vidim. Nirvana je, ako sam ponešto shvatio i naučio, stanje duševnog mira, odnosno apsolutno blaženstvo. Međutim, ona je smisao i cilj za one, Budi i budizmu posvećene, dakle za vernike. Ako grešim - oprosti mi, i ispravi me. To učenje podrazumeva "rast" mudrosti i "odumiranje" volje za postojanjem. Takođe, u željama i strastima vidi izvor čovekovih patnji. Podsetio bih te na to da sam ranije naveo kako se glavni junak romana "Sidarta" odnosi prema tom učenju-priznaje mu "mnogo toga" što, bez sumnje, poseduje, ali da ipak "ne sadrži tajnu... šta je sam Uzvišeni doživeo, on jedini među stotinama hiljada". To je razlog što glavni junak romana, iako shvata svu dubinu i vrednost navedenog učenja, odlučuje da ide svojim putem, jer hoće da nađe "svoju" tajnu i vlastiti doživljaj, makar i bio svestan svih divota prolaženja "osmostrukim plemenitim putem". Naveo sam taj deo romana, zato što i sam osećam da svako ima svoj lični put samospoznaje, na koji način se i potvrđuje da je sloboda imanentna čoveku.

Leopardvegetarian ::Ideja o nestvorenoj osnovi postojanja nije nikakav revolucionarni koncept, vec nesto za sta se na istoku znalo hiljadama godina pre Spinoze.

Sve i da je tako - ostajemo u svetu ideja, u kojem "revolucionarnost" koncepata može proizilaziti samo iz našeg neznanja i neobaveštenosti. Upravo u tom "revolucionarnom" smislu, recimo, može se navesti da je Spinozina teorija afekata originalna i dosledno izvedena (sa osnovama u duhu, volji i nagonima). Ali, to što poštujem njegovu misao, što sam odabrao avatar "pod" kojim se pojavljujem, ne znači da se "poistovećujem" sa njim, da sam "okoreli spinozista" ili-već-šta. Znam da ti negiraš postojanje sopstva i ličnosti, ipak - prihvati da u meni ima nešto od satiričnog duha. Ovo nije naredbodavno - izbor prepuštam tvojoj slobodnoj volji (sem ukoliko si dostigao takav stepen, da si shvatio da nemaš ni volju).

Leopardvegetarian ::Zato sam te i zamolio da budes pazljiv--jer ovo je filozofski forum gde ljudi mogu lako iz tvojih nadahnutih pisanija da steknu utisak da je ideja o 'bogu kao nekome' zasnovana na necem validnijem od puke zelje da to tako bude.

Evo, biću pažljiv što više mogu. Hvala što u mojim pisanijama vidiš opredmećeno nadahnuće. I sam se često pitam: otkuda mi dolazi? Nadahnuće i stvaralaštvo (ne moje lično, nego uopšte) oduvek su me fascinirali. U svojoj neukosti, spreman sam da "posegnem" i za Bogom, "raspoloženim" za darivanje, pre nego za "evolucionističkim mešanjem gena". Spreman sam da prihvatim da čuda postoje. Kud ćeš veća čuda od nas, ljudi? Godi mi nekako (verovatno iz razloga sebičnosti) da sebe posmatram i saznajem "kao slobodnog stvaraoca koji je iznad smrti i nužnosti" ali i "kao roba greha, koji je u vlasti smrtonosne bujice vremena" (kako reče Berđajev, i to hiljadama godina posle istočnih mudraca, ali ko mu je kriv). Moj nepopravljivi egoizam tera me da se oduševljavam mišlju da je "i najmanji akt čoveka stvaralački, zato što on stvara ono čega pre njega nije bilo na svetu", i da je ličnost kategorija duha a ne prirode, te da nije potčinjena prirodi i društvu, što je odvaja od pojma individuuma. (Pokušavam nezgrapno da poslušam savet Ljubičaste, u smislu vraćanja temi). Tvrdoglavo ističem da mi se sviđa slobodan dah koji izbija iz ovih reči: "Ličnost uopšte nije deo društva, naprotiv, društvo je deo ličnosti, samo socijalna njena strana. Ličnost nije ni deo sveta nego je svet deo ličnosti. Čovek je mikrokosmos. Ličnost je celovita; one ne može biti deo. Duhovni svet uopšte nije moguće misliti kao deo hijerarhijskog kosmičkog sistema" (Berđajev).

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor,

Tuzor :: Nemam nameru da produbljujem nekakav spor, pošto smatram da nismo ni u kakvom sporu, a samim tim ne mogu prihvatiti da "naš spor" traje toliko dugo vremena, da bismo ga prozvali "starim".

Od silnog nesporenja se sporimo da li smo u sporu ili ne.


Tuzor ::Vidim. Nirvana je, ako sam ponešto shvatio i naučio, stanje duševnog mira, odnosno apsolutno blaženstvo. Međutim, ona je smisao i cilj za one, Budi i budizmu posvećene, dakle za vernike. Ako grešim - oprosti mi, i ispravi me. To učenje podrazumeva "rast" mudrosti i "odumiranje" volje za postojanjem. Takođe, u željama i strastima vidi izvor čovekovih patnji. Podsetio bih te na to da sam ranije naveo kako se glavni junak romana "Sidarta" odnosi prema tom učenju-priznaje mu "mnogo toga" što, bez sumnje, poseduje, ali da ipak "ne sadrži tajnu... šta je sam Uzvišeni doživeo, on jedini među stotinama hiljada". To je razlog što glavni junak romana, iako shvata svu dubinu i vrednost navedenog učenja, odlučuje da ide svojim putem, jer hoće da nađe "svoju" tajnu i vlastiti doživljaj, makar i bio svestan svih divota prolaženja "osmostrukim plemenitim putem". Naveo sam taj deo romana, zato što i sam osećam da svako ima svoj lični put samospoznaje, na koji način se i potvrđuje da je sloboda imanentna čoveku.


Svet je prolazan, nezadovoljavajuci i bezlican.

To je prilicno univerzalna istina, zar ne?

Svako moze da ima svoj licni put--tu ste ti i Hese potpuno u pravu--ali samo u vidu individualnog nacina PORICANJA te univerzalne istine.

Ego predstavlja stil tog poricanja.

Unutrasnji mir nazalost nije moguce ostvariti dokle god traje takvo poricanje jer se bez uvida u pravu prirodu sveta neminovno grcevito hvatamo za njega.

Budino ucenje ukazuje da je daleko najbezbolniji put ipak put prihvatanja univerzalne istine, a ne jurenje za novim i novim nacinima njenog poricanja.

Dakle to niposto nije put vere.

Vera je tipican primer poricanja i iako je u stanju da vernicima ponekad donese prolazna olaksanja--ona nije u stanju da pobedi strah do kraja i unutrasnji mir ostaje izvan domasaja, dokle god poricanje traje.