Čovjek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa da nije sam sebi neprijatelj ne bi bio ni drugom.......Lična destrukcija uglavnom vodi u kolektivnu...

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Čovek je čoveku večiti i jedini neprijatelj.....i tako će i biti sve dok je mržnje, zavisti, pohlepe, sujete..ljubomore, gordosti...koja je u čoveku i medju ljudima... Natrix

- Ko živi prema vođstvu razuma, trudi se, koliko može, da mržnju, gnev, preziranje itd. drugoga prema sebi naknadi ljubavlju ili plemenitošću.
- Radost je čovekov prelaz od manjega većem savršenstvu.
- Žalost je čovekov prelaz od većega manjem savršenstvu.
- Ljubav je radost, praćena idejom spoljnog uzroka.
- Mržnja je žalost, praćena idejom spoljnog uzroka.
- Naklonost je radost, praćena idejom jedne stvari, koja je slučajno uzrok radosti.
- Odvratnost je žalost, praćena idejom jedne stvari, koja je slučajno uzrok žalosti.
- Ismevanje je radost, proizašla otuda što mi predstavljamo sebi da se nešto što preziremo nalazi u stvari koju mrzimo.
- Zavist je mržnja, ukoliko čoveka tako ispunjava da se on žalosti zbog sreće drugoga, a, naprotiv, da se raduje zlu drugoga.
- Milosrđe je ljubav, ukoliko tako ispunjava čoveka da se on raduje dobru drugoga, a, naprotiv, da se žalosti zbog zla drugoga.
- Oholost je imati iz ljubavi prema sebi bolje mišljenje o sebi nego što je pravo.
- Precenjivanje (poštovanje) je imati o nekome iz ljubavi bolje mišljenje nego što je pravo.
- Potcenjivanje (preziranje) je imati o nekome iz mržnje gore mišljenje nego što je pravo.
- Gnev je žudnja kojom smo iz mržnje podstaknuti da učinimo zlo onome koga mrzimo.

Mržnja se uzajamnom mržnjom povećava, a, naprotiv, može biti uništena ljubavlju... Mržnja, koja ljubavlju biva potpuno pobeđena, prelazi u ljubav, i ljubav je zbog toga veća nego da mržnja nije prethodila... (Jasno je) da su ljudi, po prirodi, skloni mržnji i zavisti, čemu dorpinosi i samo vaspitanje. Jer roditelji obično podstiču decu na vrlinu samo žaokom časti i zavisti.

(Baruh de Spinoza; ETIKA; 3. O poreklu i prirodi afekata)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tuzor:
Obožavam način na koji razmišljaš.....
Apsolutno se slažem sa tobom i sa Spinozom.
To si mogao da post-aviš u mom blogu ....Ljubav i mržnja....tu bi idealno legle ove misli...ja sam to isto upakovala na malo drugačiji način...

Ljubav i mržnja oduvek su u čoveku kao i ostali antagonizmi, nekad je mržnja okrenuta ka sebi nekad od sebe. Mržnja je podjednako jako osećanje kao i ljubav, iza mržnje krije se nesigurnost, strah....
Čovek da bi spoznao dobro-ljubav, mora spoznati zlo-mržnju.....Sedam smrtnih grehova, postoje da bi se potrudili da se popravimo da nas opominju, deset božijih zapovesti nam je dato, da težimo njima iako se nikada nećemo popraviti toliko, da ispoštujemo svih deset...onda bi bili ravni Bogu...Nema čoveka koji na svojim ledjima ne nosi teret nekog greha niti čoveka koji se nije ogrešio bar o jednu Božiju zapovest...


Sloboda je data čoveku da bira...i on svesno ili nesvesno bira svoj put...

Dopuna: 29 Nov 2007 14:50

Moram da spomenem jednu anegdotu u vezi nečega što sam rekla davno.. iako nema neke veze sa prethodnim postovima.Bilo je to još pre više od 25 godina kad sam još bila osnovac...Kad sam na času biologije dok smo pričali o Darvinovoj teoriji porekla vrsta i čoveka..ja rekla da se ne slažem da je čovek nastao od majmuna, jer da je nastao od majmuna zašto onda za te sve hiljade godina u medju vremenu ni jedan majmun nije bar počeo da evoluira u čoveka...Prvo što sam dobila lošu ocenu a i drugi su mi se smejali na tu izjavu....Danas...25 i više godina kasnije...na času biologije se priča da su Adam i Eva nastali genetskim inžinjeringom iliti su plod eksperimenta neke vanzemaljske superiornije civilizacije... Ako ništa drugo pomerili smo se sa neke mrtve tačke, bar malo misao je evoluirala u odnosu na onu konvencionalnu, tradicionalnu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Natrix,

Izvini, ali moram da ti dobronamerno skrenem paznju da misao niposto ne 'evoluira' tako sto se jedna ozbiljna naucna teorija, kao sto je teorija evolucije, za koju postoji okean naucnih dokaza--zamenjuje potpuno neosnovanim lupetanjima.

Teorija evolucije je "mrtva tacka" samo za one koji je ne razumeju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poštujem tvoje mišljenje, ali u potrazi za smislom ko će se još zadovoljiti teorije da je čovek nastao od majmuna,mada svaka čast Darvinu njegova teorija ima i pozitivnih strana, ja sam onomad rekla da je čovek metafizičke prirode i kosmičkog porekla i to je dovoljno i nemogu da se zdovoljim samo Darvinovom teorijom naravno da ljudi neosnovano lupetaju i nekad to pelazi neke granice...ali nekad se desi da ono što je danas naučna fantastika za par decenija će biti stvarnost...Osobe koje su konvencionalni tip ličnosti i realni tip ličnosti zadovoljiće se osnovnim teorijama o čoveku i stvarnosti a oni koji su u duši i istraživači i umetnici uvek će tražiti neki drugi smisao postojanaja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teorija evolucije uopste ne tvrdi da je covek nastao od majmuna.

(Dakle bila si potpuno u pravu na tom casu biologije--mada time nisi napala teoriju evolucije.)

Teorija evolucije ukazuje da mi sa majmunima samo imamo zajednicke pretke--kao uostalom i sa kengurima samo sto su ovi potonji malko stariji.


Slazem se potpuno sa tobom u vezi sa traganjem za smislom--ali treba da rascistimo u startu da li tragamo za prijatnim ili istinitim odgovorima, jer jedno ne podrazumeva uvek i drugo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetirian: "Slazem se potpuno sa tobom u vezi sa traganjem za smislom--ali treba da rascistimo u startu da li tragamo za prijatnim ili istinitim odgovorima, jer jedno ne podrazumeva uvek i drugo. "

Prijatnim odgvorima...kakvi su to ,možda si mislio na "pritajene" il sl..ili subjektivnim odgovorima koji samo nama gode.

Misao je produkt mišljenja kao osnovne funkcije psihe. Mišljenje u prevodu znači saznanje, stvaranje, pojmova sudova, zaključaka..da misao ne evoluira onda se čovek ne bi pomakao sa nivoa prvobitnog oblika svesti....ili čak i prvobitne zajednice....
Mada mislim da sam shvatila da u stvari nisi mislio na to nego da misao ne evoluira kad se pričaju gluposti tipa granična područja nauke, kvazi nauka itd..ili već kako da objasnim..

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian :: ... ali treba da rascistimo u startu da li tragamo za prijatnim ili istinitim odgovorima, jer jedno ne podrazumeva uvek i drugo.

Pozdrav, Leopardvegetarian! Poodavno se nismo čitali.
Ukoliko je čovek spremniji da se žesti u diskusiji, utoliko više pokazuje da o predmetu razgovora malo zna, odnosno da nije utvrđen u svojim stavovima. Govorim to i iz ličnog iskustva: kad god sam ulazio u vode koje nisam dovoljno poznavao, batrgao sam se u strahu od davljenja, odnosno - da se ne obelodani moje nepoznavanje. No, postoji i drugačija opasnost: kad postoje "okeani dokaza" koji potvrđuju neku postavku, obično se zapitam: gde je taj jedan, osnovni, bespogovorni dokaz, kome ne treba silesija drugih, izvedenih i međuzavisnih?

Natrix je iznela svoj stav, da je čovek biće metafizičke prirode i kosmičkog porekla. Što se tiče, pak, evolucije - tu i ona, a pretpostavljam i ti, veći upliv dozvoljavate osećanju, nego mišljenju. Pri tome ne mislim na "sentiment", "emocije" koje znaju poneti čoveka visoko, pa ga dobrano bupnuti dole - mislim na ono osećanje s kojim se čovek rađa, i koje čini njegovu suštinu.

O stvarima, koje čoveka tište poodavno, Solovjov je rekao sledeće: "Po svojoj prirodi mi želimo da živimo večno, ali nam zakon zemaljske prirode ne daje večni život, već nam ostavlja samo želju. Po razumu i savesti mi tražimo pravičnost, ali zakon čovečijeg razuma i glas savesti, razobličavajući našu nepravednost, ne daju nam snage da ostvarimo pravednost i ne čine nas dostojnim besmrtnosti". Citat je s početka njegovog dela Duhovne osnove života. Dalje Solovjov razvija misao o grehu i smrti, o nagonima i potrebama (animalnim, intelektualnim i potrebama srca), da bi izrekao: Mi, pre svega, moramo da živimo, zatim, da saznajemo život i, na kraju, da popravljamo život.

Očekujući dalju razmenu mišljenja, i radujući se što ima učesnika raspoloženih da daju doprinos univerzalnim temama, suprotno očekivanju nekih da će se ugasiti forum posvećen filozofiji, sačuvaću dalje citate za drugu priliku, čime želim da potvrdim i utvrdim svoje stavove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor,
Prihvatam kritiku, svaka kritika je dobronamerna...moguće da moj stav nije isključivo plod mišljenja, već osećnaja ili nekog instikta intuicije koja nije ispravna....

Ja se zahvaljujem što ima ljudi koji vole da filosofiraju čak sam se i iznenadila, privatno poznajem samo nekoliko sličnih mikrokosmosa sa kojima mogu da raspravljam o nekim temama koje nisu svakodnevne....
(na kraju jedino u filosofiji postoji sloboda ideja, mišljenja, i sve je: Tako je i nije)
.........................................................

Ne postoji konačna destinacija čoveka, on je nepredvidiv i kovač je svoje sreće!

Čovek je prvo palata, pa tvrdjava pa hram! Isidora Sekulić

Čovek neprestano vodi sveti rat u samom sebi!

Čisti se najpre u sebi pa se onda manifestuj! Isidora Sekuluć

Čovek je biće fantazija ali i MISAONO biće biće IDEJA!

Dobro drvo dobre plodove radja, a rdjavo uvek rdjave!

Revnosan čovek celog života preobražava sebe, a fanatičan druge.

SVI LJUDI VIDE STVAR SKORO PODJEDNAKO, SAMO NEOBIČNE LIČNOSTI IMAJU SVOJA MIŠLJENJA!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh, Natrix, kada bi svaka kritika bila dobronamerna... To bi svedočilo da želimo da doprinesemo međusobnom uzdizanju i ostvarivanju. Tvoj citat Isidore Sekulić je tome usmeren. Svaki čovek ima potrebu za manifestovanjem sebe, ali tu potrebu treba da dovede u vezu sa iskonskom potrebom da pronađe sebe, usput se čisteći od svih taloga koji natapaju njegovu dušu i odvraćaju ga od samospoznaje.

Nije bilo kritike ničijeg stava u mom obraćanju. Čak ni kritike zbog posezanja za rečima koje nas udaljuju jedne od drugih (naravno, ne odnosi se na tebe). Tragalačko zadovoljstvo se može osetiti samo ako je cilj istina, i to ne zavisi od prijatnosti mogućih odgovora. Istina i sloboda znaju da zabole, ali samo zato što čoveka ne možemo smatrati savršenim bićem. Zapravo, usavršavamo se kroz samospoznaju, i kako usavršavanje teče, sve će nas manje boleti istina, i sve više ćemo uživati u slobodi, za koju smo se sami izborili.