offline
- ivance95
- AMF pripravnik
- Pridružio: 04 Jul 2011
- Poruke: 5424
|
Zlo kao pojam je tvorevina čoveka, i to ne jedne kulture, nego više različitih, i kao takvo nemoguće za definisati. Nemoguće je precizno definisati zlo (ni prosto a ni komplikovano), tako da svi budu zadovoljni. Ali recimo da je ustaljeno poimanje zla to što si ti navela "neprihvatljiv vid razmišljanja i delovanja". Kao i moral. Ali šta nije prihvatljivo?
Da odmah na početku kažem, ne opravdavam nikog, nije mi cilj da opravdam ubice, razbojnike, pričam više o društveno neprihvatljivom delovanju i razmišljanju. To mogu da budu recimo blud, ili prežderavanje? Možda će neko reći da to nije fer, ali ne želim da ulazim u tu vrstu filozofije. Zlo je uzeto kao uslovni pojam, pričam o svemu što može da bude neprihvatljivo.
U Bibliji se zlo predstavlja na jedan način, u Kur'an-u se kaže da dobro ustvari predstavlja postojanje, a zlo nepostojanje. Čovek poseduje znanje, ali ne može posedovati neznanje, itd. To su preuzeli od starih Grka.
Veliki problem sa definicijom zla je relativnost same definicije. Ako pogledamo kako priroda funkcioniše, sasvim je normalno da životinje love, ubijaju i jedu jedna drugu, da kradu hranu iz gnezda itd., to zovemo "instinkt za preživljavanjem", a ne zlo (ne mislim na žal kad se prisustvuje takvoj sceni). Zmija poseduje otrov, i sama po sebi ne može da bude zlo, ali da li je zlo ako ujede i ubije čoveka? A obrnuto?
Malo ću se baviti zlom, malo moralom, neću pričati o odvojenim kategorijama pošto se one po mom mišljenju prepliću...
Ako se ogradimo od religije, i prihvatimo teoriju evolucije, ako čovek ukrade hranu od drugog čoveka kako bi preživeo, da li je to zlo, ili instinkt? Ili prostije, čovek ukrade ptici jaje iz gnezda, da li je to instikt ili zlo? Ili je čovek toliko superiorniji da za njega ne važe pravila prirode i preživljavanja... Naravno, to bi opravdalo mnoga krivična dela, ali dvostruki aršini postoje, neko ih je smislio, nemam ništa lično protiv zakona, ali ako je situacija takva, zašto čovek ne može sam sebi da odredi delovanje i razmišljanje, bez da ga neko naziva zlim i nemoralnim? Mora da postoji sloboda. Ako svi (skoro) slože da je zlo ubiti, dobro, treba to prihvatiti kao nešto univerzalno, naravno da će biti neko ko će odstupati, ali manjina uvek postoji.
Da parafraziram Kanta: "Deluj tako da tvoje delovanje može postati opšti zakon"
Problem sa ovom tvrdnjom, iako nema ničeg suštinski lošeg u njoj, je u tome što Kant zanemaruje to ko je stvorio zakone, krivične i moralne. Da li je društvo? Ne baš. Pre vladari. Iz zakona su proistekli pojmovi dobra i zla, morala i nemorala.
Hamurabi kao zakonodavac tvrdi da su mu bogovi naložili da vlada narodom po zakonu koji su oni njemu poslali. Ako izuzmemo to da su mu se bogovi javili u snu, zakon je doneo jedan čovek, gde je tu opšte dobro? Ako idemo dalje kroz istoriju, videćemo da su zakone donosili vladari, carevi, kadije (Kadija te tuži - kadija ti sudi, veoma bitna izreka) itd. Svako u svojoj državi, i svaki različit na svoj način. Normalno, morali su da imaju neke sličnosti, nešto što je postalo univerzalno neprihvatljivo i univerzalno dobro. Naravno ovo se ne odnosi samo na zakone, već i na moralne norme.
Paralelno sa vladarima se protezalo i delovanje religija, gde je svaka imala svoje moralne norme, a u mnogim državama i zakonske (Francuska, gde je kardinal bio ispred cara). Moralno delovanje se takođe menjalo kroz društvo, pa je nekad bilo poželjno i normalno da se ljudi venčavaju najbližim srodnicima, da preminulu sestru u braku zameni druga itd. To je postojalo do 19. veka (Habzburgovci), naravno kasnije je utvrđeno da su problematični potomci iz takvih veza (zdravstveno) i to proglašeno kao nemoralno. Orgije su bile najnormalnija stvar u Egiptu, Rimu, način uživanja vladara...I dalje je u nekim zemljama moralni zakon mnogo opušteniji po tom pitanju.
Na kraju dođe i kapitalizam i demokratija kao prva pratilja, i toliko ljudskih prava da te zaboli glava. Mada kažu da je postojala još od Antičke Grčke.
Ma da. 
Srenuh dobro sa teme, ali ne da bih pričao o nekoh anarhiji, diktaturi ili ne znam ni ja čemu, već da bih hronološki (u kratkim crtama) prošao kroz godine razvoja društva, morala, pojma dobrog, lošeg itd. Zla...
Kao što se da primetiti ne postoji način da se definiše zlo, dve susedne države mogu da imaju različite zakone, različito razumevanje "moralnog" ponašanja... Kant nam u principu savetuje da delujemo onako kako vetar duva, nikako uz vetar. Ali to da li vetar dolazi sa istoka ili zapada zavisi od mesta u kom se nalazite. Dakle, sve je relativno, ne postoji jedinstvena istina. Za univerzalno zlo se smatra ubistvo, mada i to je upitno pod kojim uslovima (policajac, samoodbrana itd?), ali većina ostalih stvari je relativna.
Na kraju se ipak kritalisalo dosta stvari o tome šta je krivično delo, samo se to manje ili više primenjuje u nekim državama, u zavisnosti da li zakonodavna i izvršna vlast dobro sarađuju. Zlo kao odstupanje od normalnog ponašanja i dalje ima različite definicije, i tako će i ostati... To je osobina društva. Poenta tog možda nepovezanog pisanija je da zlo ne može da se definiše jednoznačno.
Evo i ja čitam i nisam siguran šta sam sve hteo da kažem.
U svakom slučaju, nema definicije zla u opštem slučaju.
Odgovor na naslov. Da li se "zao" čovek rađa? Smatram da je to glupost, ali o tome u nekom drugom postu...
------------------------------------
Niče je imao potpuno drugačiju ideju o dobrom čoveku od čoveka kakav je tad postojao, a i još uvek postoji. Ideja je poslužila za uplitanje moralnih načela drugih (npr. Hitlera), i zbog toga nije popularna, ali je razmišljanje zdravo. Po njegovom mišljenju čovek mora da ima varnicu u očima, volju da uspe. Tu varnicu gasi lažni moral.
Čovek ne mora da bude zao ako prođe na ulici pored prosijaka i ne udeli mu milostinju, drugi ga zbog toga razapnu. Delovanje u smeru društvenog dobra ne samo da usporava razvoj čoveka kao jedinke, već dolazi i do dekadencije.
To je deo filozofije Ničea.
Citat: Da li zaista dobro uvek pobeđuje?
Ne volim tu izreku... Volim to da tumačim na ovaj način. Ako ja sam sebi definišem cilj (koji je za mene dobar) koji želim da postignem, neminovno je postizanje tog cilja ako istrajem protiv prepreka (zlobe). Ali vrlo je moguće da ću na tom putu učiniti nešto što će neko drugi smatrati zlim. 
Komplikovano, znam.
U svakom slučaju, gledanjem iz fotelje, dobro ne pobeđuje, pobeđuje se delanjem. 
Ne ide mi baš najbolje pisanje ovako dugih postova, ne zamerite...
|
