Da li se zlo rodi ili zlo postaje?

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čovek je svesno i društveno biće. Svestan je svojih postupaka, svestan je da razlikuje dobro od zla. Iz tog razloga se ne može porediti sa životinjama i borbom za opstanak, jer je svesno onog što čini. Može i da ne bude vođen instiktima. Zapravo može da se odupre nagonima.

Zlo se pominje kroz istoriju, kroz vekove....kada nije postojalo nekih zakona i ustaljenih normi ponašanja. Njegovo duhovno biće znalo ja da razluči dobro od zla.

Moral i etika su zapravo uredile norme ponašanja. Da li je zlo izvedeno iz morala ili je moral nastao na duhovnoj spoznaji dobra i lošeg, diskutabilno je. Svakako su u konotaciji. Samo nekako više reagujemo na pojam zla, nego na pojam morala.

Religija je kroz strah od zla i zlih sila manipulisala čovekom. I to je jedan od razloga što su se ljudi priklonili crkvi. Plašili su se zla, smatrajući da će se tako prikloniti dobru odnosno crkvi.
Ako ne budeš dobar ideš u pakao. Ili, ako ne budeš dobar čovek ne možeš očekivati dobre stvari, a svedoci smo mnogih zločinaca koji su otišli na onaj svet kao i svaki drugi dobar čovek. ''Izvukli'' su se.

Logikom stvari bi trebalo da je svako zlo kažnjivo ne mislim samo kroz zakonodavstvo, već i kroz onu duhovnu satisfakciju gde dobro treba da pobedi zlo. Ono tipa :''E jeste vala bio zao, stiglo ga je njegovo zlo''. To su one situacije kada zakon nije ispravljao zlo već univerzum.

Koliko puta se dešavalo da od loših roditelja ''ispadne'' dobro dete i obrnuto. Generalno, može se reći da okruženje utiče na ponašanje pojedinca, a li s druge strane ni svaka osoba neće prihvatiti sve iz svog okruženja.

Setih se i Mengela koji je vršio eksperimente na ljudima. Imao je iskrivljenu ideologiju, smatrajući da čini dobro za nauku, ne razmišljajući o zlu koje je ostavljao za sobom.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, vinted, pein, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitali su poglavicu plemena u Africi:

"Šta je zlo za vaše pleme?" - upitali su poglavicu
"Kada nas susedno pleme napadne i opljačka." - odgovorio je poglavica
"A šta je dobro?" - upitan je ponovo
"Kad mi to učinimo njima." - odgovorio je poglavica

Sagacity ::
Religija je kroz strah od zla i zlih sila manipulisala čovekom. I to je jedan od razloga što su se ljudi priklonili crkvi. Plašili su se zla, smatrajući da će se tako prikloniti dobru odnosno crkvi.
Ako ne budeš dobar ideš u pakao. Ili, ako ne budeš dobar čovek ne možeš očekivati dobre stvari, a svedoci smo mnogih zločinaca koji su otišli na onaj svet kao i svaki drugi dobar čovek. ''Izvukli'' su se.


Ne bih se složio baš sa tim da je religija prihvatana zbog iz straha od zla.
Koliko ljudi je bilo prisiljeno da prihvati neku drugu religiju u zamenu za život ali su ipak odbijali i gubili glavu.

Dobar broj Srba, tokom osmanske vladavine, nije prihvatao islam zato što se plašio da će ih Alah kazniti već je bilo i drugih razloga, poput nekih životnih stvari: Turčin-Osmanlija ne može da uzme ženu drugom muslimanu, dok hrišćaninu može; manji porezi za muslimane veći za hrišćane; različite privilegije u pogledu sudstva, poslova, lakši razvod među supružnicima, napredovanje u političkoj karijeri, itd...

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U to vreme je Crkva propisivala pravila. To o čemu ti govoriš je zakon tog vremena. A ne vera.

Ja pričam o tome kako se religija utemeljila, šta joj je bila osnova a jedna od osnova je i strah od zla.
Na kraju krajeva tako je nastalo verovanje u ''raj i pakao''...
Naravno, nije ovo tema religijskog karaktera, samo smo se dotakli iste.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, ivance95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitam poruku Ivančeta, pa da se nadovežem odgovorom.

Nisam siguran da je "zlo" baš tvorevina čoveka. Može biti, ali ne mora i da znači; može biti da je kao neki vid negativne energije postojalo i pre čoveka, a da ju je čovek samo prepoznao, tj. prepoznao njenu mansifestaciju u prirodi i društvu.

Po meni, "neprihvatljiv vid razmišljanja i delovanja" je samo to: "neprihvatljiv vid razmišljanja i delovanja". "Zlo" bi bilo sve ono "ispod haube", sve ono transcendentno, mistično, apstraktno koje nema za svrhu neki ishod koji izgrađuje, već koji ruši.

Oko međusobnog ubijanja životinja: ne razmišljam mnogo o tome jer mi je to nedokučivo, ali bilo bi dobro (hipotetički gledano) da smo imali uvid u evoluciju (ako je postojala) od ameba do čoveka ili kreaciju tih bića (ako je i to bio slučaj) ili nešto, pak, treće - zašto je to tako koncipirano i da li je moguće da s tim ima veze i ta "negativna energija" (ako i to uopšte postoji). Da li su svi bili biljojedi, dok usled negativnih sila nisu počele međusobno da se ubijaju. Nemam pojma, glasno razmišljam.

Definisanje zakona, i moral u društvu, ... nema mnogo veze sa ovim mističkim razumevanjem zla.
Ako pretpostavimo da takva sila postoji, ona je uvek tu, kao proces u pozadini, background thread, koji se meša sa realnošću, utiče i na ljude, i na njihove aktivnosti i ljudi se ili tome odupiru (zavisno od prihvaćenih normi) ili povinuju.

Ali kažem, ne razmišljam mnogo o tome, da bih se ja prihvatio analize ovih stvari, moraju se znati odgovori na krucijalna životna pitanja, a kako se ne znaju - ne lomim glavu time. Jer sve što smislim može biti pogrešno. Za mene bi najbolje bilo da čovek može da dokuči rešenje, da se reše nepoznate, promenljive u jednačini života. Ali ne može.

Da li dobro pobeđuje, može se (kao takva kolokvijalna fraza) shvatiti jedino u našoj uskoj realnosti - i to zavisi od nas. I kao delatelja i kao posmatrača. Zavisi od toga ko je i kako upoznao postojanje pozitivnih i negativnih sila.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::U to vreme je Crkva propisivala pravila. To o čemu ti govoriš je zakon tog vremena. A ne vera.

Ja pričam o tome kako se religija utemeljila, šta joj je bila osnova a jedna od osnova je i strah od zla.
Na kraju krajeva tako je nastalo verovanje u ''raj i pakao''...
Naravno, nije ovo tema religijskog karaktera, samo smo se dotakli iste.

Crkva nije propisivala pravila za prelaz na drugu veru jer je koncept da ko pređe na drugu veru direkt ide u pakao kada dođe Sudnji dan. Politička ideologija po sistemu "ko nije sa nama, onda je protiv nas". Ne može biti zakona tj. zakonitosti u istoriji (prošlosti), ne događaju se stvari po šablonu. Npr. u tom periodu na drugom kraju kontinenta, toga nema. Sociologija nastoji da uvede zakonitosti u istoriji čemu se istorijska nauka protivi.

Koncepciju raj i pakao, do nas dolazi iz judaizma, preko njega u hrišćanstvo, a preuzima ga i islam (dženet i džehenem). Pre toga, može se govoriti o podzemnim svetovima (nikako ih ne treba izjednačavati sa paklom u hrišćanstvu kao što neki imaju tendenciju da kažu da je Had pakao). Dok se hrišćanin plaši pakla i raduje raju, npr. stari Egipćani se tokom celog života spremaju za zagrobni život i podzemni svet (neophodna im je "knjiga mrtvih" za to, čija je cena iznosila oko pola godišnjeg prihoda). Pakao je mesto gde duša čeka Sudnji dan. Iz pakla nema lift do raja .

Religija se utemeljuje različito od podneblja do podneblja. Strah od zla, nije jedini, niti presudni faktor. Iskren da budem, prvi put čujem za ovakvo viđenje širenje religije kroz manipulaciju - strah od zla.

Što se tiče toga da li se čovek rađa zao mislim, kao tu još neki, da to zavisi od brojnih faktora:

-odrastanje i detinjstvo sa eventualnim traumama,
-sredina u kojoj se nalazi/stanuje (ne mora da bude mesto rođenja),
-materijalni i društveni status,
-moralne vrednosti koje formira tokom života (koje su relativne),
-genetska predispozicija (ukoliko neko u porodici pati od neke bolesti - npr. šizofrenije, itd)

Posebnu kategoriju bih izdvojio - ambicije.
Mislim da je ovo jedan od presudnih osobina za kvalifikaciju da li je neko zao ili nije. Ukoliko ima velike ambicije tj. visoke ciljeve onda će on ići ka njima, često (ne)birajući sredstva da dođe do njih. Osobina koja za posledicu, vrlo često, ima skidanje noge sa kočnice i dejstvo bez ograničenja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niko nije rekao da je strah od zla bio osnova za religiju, već se pojavljuje kao jedan od činilaca. U oba posta sam tako napisala.
Zanimljivo je da prvi put čuješ da je religija manipulisala između ostalog i strahom. Imaš priličan broj tekstova na tu temu. Čitave analize. Možeš izguglati ako te zanima. Ne bih da proširujem temu u pravcu religije, jer mi to nije cilj.
Inače si rekao odakle dolazi koncepcija ''raj i pakao'', zapravo dobro i zla....Posle je ta koncepcija prilagođavana kako je kome odgovaralo. I zagrobni život koji pominješ je imao svoju konotaciju. Tamo na tom ''drugom svetu'' tek sledi ''veselje'', ali zato moraš ''na ovom svetu da se žrtvuješ'' da bi ti tamo bilo dobro....Uvek je neka manipulacija.

Ljudi se mogu rađati zli i takvi ostati do kraja života. A opet, ima i onih koje su životne okolnosti, želja za lagodnijim životom promenili na loše. Ima i onih koji se preko noći promene. Želja za osvetom, mržnja itd...

Zanima me šta mislite, da li će jedan dobar pre pozitivno da promeni jednog lošeg i obrnuto? Odnosno, čiji je uticaj veći?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Avg 2018 15:45

Ako posmatram smrt kao zlo, u tom slučaju se mogu složiti da je religija nastala kao strah od zla.
Davanje nade ljudima da smrću ne prestaje život je bio osnova za manipulaciju vekovima, možda i duže.
/off

Dopuna: 17 Avg 2018 16:59

Citat:Zanima me šta mislite, da li će jedan dobar pre pozitivno da promeni jednog lošeg i obrnuto? Odnosno, čiji je uticaj veći?
Uticaj je podjednak.
Ljudi od malih nogu kopiraju svoju okolinu, i prilagođavaju svoje ponašanje većini ili najbližima.
Instinkt za preživljavanje, rekao bih.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li se dobar rodi li se dobar postaje?

Al vremena su kad zlo kulminira na različite načine, valjda zato i pitanje da li se zlo rodi ili postaje.
Čovek se ne rađa zao. To postane. A i to zavisi od više faktora i moze se analizirati sa više aspekata.
Čovek nije samo zao kad ubije, čovek je dovoljno i da pomisli loše pa da drugi neko oseti negativnu energiju. Nije hrišćanski i etički biti takav al očito dobro bez zla u životu i obratno ne idu.

Jerotić, naš poznati psihijatar je napisao knjigu: -Dobro i zlo trče zajedno-.
Kad god se dešava nešto dobro dešava se nešto i loše, kao protiv teža.

Postoje osobe koje su psihički bolesne i one recimo nisu svesne da su učinile neko zlo. Da su zdrave ne bi ni učinile.
Postoji i religija kao dogma čija je pozitivna strana moral i etika u vidu bozijih zapovesti /ne ubij, ne laži, ne svedoči lažno, ljubav ka bližnjem ljubav uopšte/.
A postojali su i verski ratovi, i sveštenici su bili i učesnici ratova kroz vekove, postojala je inkvizicija, spaljivanje na lomači.
Postoje i osvajački ratovi, i ostale vrste rata gde se izliva velika količina mržnje, besa gneva, postoje i ljudi zadojeni mržnjom, protiv neke rase, nacije, druge vere, ekstremisti.

A opet sa druge strane neko sebe moze nazvati apsolutinim pacifistom i filantropom, al kako će taj isti čovek da zna kako će se ponašati ako mu porodica i on sam bude u opasnosti i mora da brani svoj ili život svoje porodice. I ubistvo iz samoodbrane je takođe ubistvo.

Ima ljudi koji farisejski kažu za sebe da su dobri, al se iz nekih njegovih postupaka moze zaključiti da baš i nisu.
Može se deseti da čovek koji je zao postane bolji vremenom, al ako se dobar pokvari i postane zao, nije ni bio u osnovi dobar uvek je bio takav. Ili je tu njegovu zloću probudila neka situacija tokom života, obično neka nepravda koja mu je učinjena, manjak ljubavi, il bol koju je doživeo pa se to okrene na neku vrstu osvete ili dešavanje u životu mogu čoveka promeniti kako u pravcu dobra tako i u pravdu zla.
Neki da bi shvatili šta rade i da greše i da su se ogrešili o druge mogu to da shvate kad njih lično zadesi kao neka količina isto takve nepravde ili bola, iz koje bi nešto naučili o sebi svojoj duši, i ispravili nešto kod sebe ili čak i ne...

Da bi čovek znao šta je dobro mora da zna i šta je zlo. Al u pravom smislu i objektivno da sagleda taj pojam.

Ima ljudi koji su karakterno loši pa im se ništa loše ne desi u životu, a ima onih koji su dobri pa su uvek u nekim neprilikama i često pate zbog nečega, to je opet neka vrsta pitanja zašto je to tako...

Danas kod mladih veliku ulogu u agresivnom izražavanju, mržnji, i gajenju zla imaju mediji. Počevši od detinjstva sa crtanim filmovima koji sadrže dozu destrukcije /crtani filmovi novijeg doba/, pa preko filmova i igrica koje propagiraju nasilje. Koje moze dovesti do toga da čovek u tome počne da uživa i na taj način izbacuje negativnu energiju, pa makar i kroz destruktivnu igricu i to je tema za psihoanalizu..

Citat iz Jerotićeve knjige -O tajni-

Deo iz zaključka dela iz knjige: Šta o đavolu iliti o zlu u sebi!
-...Sigurno je da zlo postoji i u toj se se činjenici može uveriti gotovo svaki čovek u toku svoga kraćeg ili dužeg života. Poreklo Zla /Sotone/ nepoznato je i pored privlačnih ili manje ubedljivih hipoteza o tome poreklu, i to od strane značajnih religioznih mislilaca /naročito među mističaraima/, filosofa /osobito ruskih religioznih filosofa/, zatim kod neobičnog persijskog religioznog mislioca Zaratustre, a tu su i hipoteze velikih umetnika pera /stari grčki tragičari, Dostojevski i drugi/.
Jedini cilj ovog mog smelog traktata jeste ukazivanje sebi i drugima na neophodnost prepoznavanja Zla, i to najpre u sebi, sa mogućim /ne znači i tačnim/ objašnjenjem njegovog porekla, ali porekla /uzroka/ opet u svome ličnom životu. Borba sa Zlom u sebi dobija na smislu jedino ako poverujemo, ali i ako znamo da postoji dobro - i u nama i van nas /u Bogu najpre/...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa aspekta evolutivne pspihologije polazi se od pretpostavke da su naša ponašanja ukorenjena duboko u nama. Prema nauci, ljudi su evoulirali sa određenim osobinama ponašanja, koja su se prenosila sa kolena na koleno. Međutim, tokom vremena ova ponašanja se mogu promeniti.

Ni za psihopatske osobine se ne može reći da se genetski prenose, iako su polazna istraživanja posmatrala psihopatske osobine kao genetsko nasleđe. Inače osobine psihopate su:neosetljiva osoba koja iskorišćava druge, sa tupim emocijama, impulsivnim postupcima i nesposobnost da oseti krivicu ili kajanje.

Studija koja je proučavala serijske ubice polazila je od stanovišta da su te osobe uglavnom odrastale u porodicama u kojima su bili zlostavljani ili svedoci zlostavljanja ili od roditelja koji su bili loši uzori. Međutim, poznate serijske ubice kao recimo Ted Bandi, odrasli su u potpuno zdravoj porodici.
Ono što su studije pokazale da uglavnom osobe koje su spremne da ubiju, da nanesu zlo, umeju da prepoznaju dobro od lošeg, ali ne mogu da se odupru činjenju onog što i sami znaju da je loše. Zapravo takve osobe se definišu kao osobe koje imaju ''tupe'' emocije. Jednostavno, nisu naučili da poštuju pravila i norme ponašanja.

Smatram da postoje i ona univerzalna, zla, odnosno postupci za koje će većina doneti isti zaključak, odnosno ako su krajnje negativni većina će ih videti kao takve.

Ne može se posmatrati profil ubice a da se ne uzme uobzir, razlog ubijanja. Na kraju krajeva i vojnik ubija. Ne ubija samo u samoodbrani ubija i braneći neku ideologiju. Njih nikada nećemo posmatrati kao ''one ubice'', već kao ljude koji brane čast ili koji se bore za neko dobro. Ili neprijateljske vojnike, ako su na ''suprotnoj strani'' od naše...

Ako se vratimo u istoriju i setimo nekih kraljvskih prestola, koliko je tek tu krvi palo...braće, sestara, dece...a sve zarad titule. To su bili najbolji dokaza kako ''cilj opravdava sredstvo'', a zapravo su bila veoma zla činjenja, koje niko kao takve nije posmatrao, jer su situacije u kojima ubija brat brata, sestru...bile normalne, bar u to vreme.

Da li će loš pre ''iskvariti'' dobrog ili obrnuto? Smatram da to zavisi od jačine karaktera same osobe. Ali zavisi i od toga da li postoji pritisak okoline. Poneki ljudi nisu imali mogućnost da ne budu loši. Nisu imali nekog izbora, ili da budu loši ili da ih nema.

Nekada davno na jednom drugom mestu razmatrali smo da li postoji razlika u zlu koji može da čini žena i zlu koje može da čini muškarac. Mišljenja su bila podeljenja. Ali interesantna.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Filodendron, mpman, ivance95, Cipelica~, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cesto vidjamo po novinama senzacionalisticke naslove tipa: "Monstrum iz tog i tog grada uradio nezamislive stvari..." Da povecaju citanost naravno ali...
Cesto ti "monstrumi" su samo ocajni ljudi od kojih je oduzeto sve, koji nemaju sta da izgube, ocajni su totalno. ne branim ih, samo treba i to shvatiti.

Takodje, dosta najgorih "monstruma" na svetu su samo razmazena bogata deca.

Ovo je cuvena vecna rasprava poznata kao: "nature vs nurture".

Ne, ne mislim da se iko radja zao, to je apsurdno, u 95% slucajeva to je do kucnog vaspitanja, pa tek onda okolina/drustvo i alkohol i droga i psihicki problemi.
Droga igra ogromnu ulogu isto, pricam naravno o onim agresivnim drogama, ne o marihuani, vec crystal meth, Bath salts, kokain pa cak i LSD.
Recimo, uzmi za primer prosecnog teroristu, ISIS, u pravo vreme i mesto mu das oruzje i drogu, u onako poremecenom stanju uma u kojem vec jeste, dodas te stvari, dosta mu je svega, sav taj bes usmeri gde hoce. I onda koristi boga i religiju kao izgovor za ubijanje bla bla da ne ulazimo dublje u religiju.

I ako pogledamo sve one najpoznatije psihopate, sociopate, serijske ubice, dno dna (Jeffrey Dahmer, Ted Bundy, Richard Ramirez, Charles Manson itd.) kroz istoriju, sta oni sve imaju zajednicko? -->
1) Problemi kod kuce sa roditeljima, zlostavljanje, silovanje, tuca, traume, cale u zatvoru, tuce mu majku cale itd... to je za njih normalno stanje, i naravno da ako kao deca to vide, i provedu dovoljno vremena u takvom okruzenju, postoji dobra sansa da ce i oni biti takvi.
2) Dodaj svemu tome alkohol i drogu... koriscenje jos od ranih godina...
3) Ume da pocne cesto od maltretiranja i ubijanja zivotinja, pa onda prelazak na ljude..

Naravno da kombinacija katastrofalnog stanja u sopstvenoj kuci, alkohola i droge, 99% njih zavrse tako. Zdrav razum i logika ce nam reci to. Ima izuzetaka, narocito ako uklonimo alkohol i drogu iz formule.

Zatim treba da pomenemo i psihicka oboljenja koja uticu na ponasanje, a njih sva sreca ima na milion... I svaka osoba ima bar 1 taj problem u glavi.
OCD, bipolar disorder, schizophrenia, misophonia, Borderline personality disorder, Dissociative identity disorder (A.K.A. multiple personality disorder)...

Nije sve tako crno i belo, i ima puno faktora koji uticu na to kao sto mozemo da vidimo.


Tako da, ako neko krade, prevari ljude, to je manja stvar, nasprem recimo kad neko ubija puno ljudi narocito kad mu se to svidja, e to vec mozemo nazvati zlom mada je to sve:
Poremeceno mentalno i/ili droga ukljucena.

Svi se mi borimo sa nasim demonima, nekada pobede, neki kontrolisu lakse, neki teze, neki uopste.

Sto se tice gena i tako toga, ostavicu za kraj jedan primer koji licno znam:
3 braca zive u istoj kuci, ista majka ih vaspitavala, odrasli zajedno... 2 su ok lika, povucena i tiha, dok treci problematican, teski idiot, tuce se, pusi, sadista, druzi se sa dno dna likovima... 1. godina razlika izmedju dva blizanca i ovog treceg problematicnog. A razlika NEVEROVATNA.
U ovom slucaju bih rekao da ga je drustvo i alkohol pokvarilo. Dok ovu drugu dvojicu nije. Nije zao on, ali ne mozemo reci ni da je dobar i moralan... propalitet grada.
Different circumstances.

Ja se vodim onim cuvenim: Ne diraj me, ne diram te. Uvek pocnem ljubazno i kulturno kod koga moze... Ako me tretiras dobro, i ja cu tebe super. I stvarno me nije briga koje ti je boje koza, u kojoj zemlji zivis, koje si vere, samo ponasanje gledam. Pomognem kome mogu i kad mogu. Imam saosecanja. No, nazalost, to verovatno nije dovoljno da bi se reklo po definiciji "dobar covek"... Nisam svetac, pravio sam greske, ali isto tako znam da nisam ni zao.
Doduse kad se susretnes sa pedofilima i serijskim ubicama, narocito ako je nesto licno, tesko je kontrolisati se, zelis ubiti boga u njima.