Konfučije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Konfučije ili Konfucije (tradicionalno: 28. 9. 551. – 4. 3. 479. pre nove ere) kineski filozof i socijalni reformator čija su učenja bila i ostala veoma značajna širom Istočne Azije. Bio je jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji. Najznačajniji je njegov etički sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celog feudalnog perioda. Sa razvojem feudalizma tokom Han dinastije u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju učvršćivanja carske vlasti.


Etika

Konfučijanska etika je strogo racionalna, jasna i beskompromisna u pogledu razlike legaliteta i moraliteta radnje. Direktna je preteča Kantovog kategoričkog imperativa i sadrži istu maksimu u svom temelju. Zasniva se na tri koncepta: rituala, ispravnosti i čovekoljublja.

Konfučijanski hram u Pekingu.Po Konfučiju, suština svakog čoveka je čovekoljublje odnosno žen. Ono je materijalna suština čovekovih dužnosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti ili preko altruizma, obzirnosti. Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima.

Aksiom savesnosti prema drugima glasi: Ako želiš sebe da uzdigneš, uzdigni druge. Aksiom altruizma glasi: Ne čini drugome ono što ne želiš sebi. Ova dva načela su u Kini poznata kao načelo primenjivanja aršina, gde čovek koristi sebe kao jedino merilo za regulisanje vlastitog ponašanja.

Najbolji je i najmoralniji čovek onaj koji dela iz čovekoljublja, na temelju ispravnosti. Moralno ispravan (po Kantu: moralan) postupak je onaj koji je učinjen zbog čiste moralnosti i dužnosti, kao jedinog motiva. Svaki drugi postupak, koji je učinjen iz koristi može vrednosno biti određen kao dobar ili kao loš ali nije u suštini moralan (po Kantu: postupak u skladu sa dužnošću, ali ne radi nje same naziva se legalnim). Konfučije je rekao: Plemeniti čovek razume ispravnost, mali čovek razume korist.

Rituali su materijalni izraz, odnosno pojavni vid čovekoljublja. Iako se njegova manifestacija ograničava ritualima, čovekoljublje ne odbacuje rituale, već traži odgovarajući način da se iskaže.


Politika

Konfučijeva politička misao temelji se na njegovoj etici i ideji o društvenim odnosima.

Konfučije je društvene odnose sveo na pet glavnih, pod koje se mogu podvesti svi drugi: odnos vladara i podanika, oca i sina, muža i žene, starijeg i mlađeg brata i odnos između prijatelja. Prva četiri odnosa karakterišu pravednost i dobronamernost u upravljanju, iskrenost i ispravnost u ponašanju; odnos među prijateljima treba da karakteriše međusobno unapređivanje u vrlini. Stoga je veoma važan uticaj i primer vladara.

U skladu sa ovim, reinterpretiran je i odnos prema mandatu Neba, odnosno poreklu i suštini carske vlasti. Konfučije je podržavao ideju carskog apsolutizma, ali je uveo i razna formalna ograničenja vladarevoj samovolji. Između ostalog, smatrao je da u okviru poštovanja nadređenog, podređeni ima obavezu da ga posavetuje, ukoliko ovaj ne dela pravilno.

Konfučijev učenik Mencije je iz ove misli izveo svoju političku teoriju prema kojoj vladar koji se ne ponaša kako priliči njegovom položaju može da izgubi mandat Neba i bude zbačen sa prestola. Na taj način je opravdano ubistvo tiranina i pružen je formalni legitimitet smeni dinastija.

U drugom veku pre nove ere, učenjak i državnik Dung Džung-šu iz države Ćin institucionalizovao je konfučijanizam kao državnu ideologiju i ustanovio sistem državnih ispita za buduće činovnike. Ovo stanje se, uz izvesne izmene, zadržalo do proglašenja republike 1911. godine, a konfučijanizam je, kao integralni deo kineske misli, inkorporiran u savremeni socijalizam sa kineskim karakteristikama.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Konfu%C4%8Dije

---



http://www.greatdreams.com/masters/Confucius.htm

---

http://plato.stanford.edu/entries/confucius/

---

http://www.friesian.com/confuci.htm

---

http://www.konfucije.users.cg.rs/konfucije.htm

---

Tri puta vode do mudrosti:
razmišljanje: ono je najplemenitije;
odgoj: on je najlakši;
iskustvo: ono je najneugodnije.

(Konfucije)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella,

Raduje me tema koju si izabrala. K'ung Tzu, odnosno čovek čije je prezime bilo K'ung a ime Č'iju, rodio se u državi Lu. Poreklom iz kraljevske kuće Šang, dinastije koja je prethodila dinastiji Ču, Konfučije je u mladosti bio siromašan, ali je ušao u državnu službu Lua, i do pedesete godine postigao visok zvanični položaj. No, kasnije je bio prisiljen da podnese ostavku i ode u izgnanstvo. Trinaest godina putovao je po raznim državama, pokušavajući da ostvari svoj ideal političke i društvene reforme. Nakon putešestvija bez rezultata, vratio se u Lu kao starac i umro 479.g.pre n.e.

Prema predanju, Učitelj Cu (mada i sama reč Tzu znači učitelj) imao je nekoliko hiljada učenika, od kojih su nekoliko desetina postali slavni mislioci i učenjaci. Najverovatnije da se njegove ideje najbolje mogu upoznati kroz Lun Yu ("Konfučijansko štivo"-zbirka izreka koju je sastavio nei od njegovih učenika). Međutim, već u pogledu autorstva Liu Yi ("Šest klasičnih dela") postoje velika razmimoilaženja između dve tradicionalne škole, tako da jedna tvrdi da je Konfučije autor svih dela, a druga da je on bio pisac Prolećnih i jesenjih anala, dok se u drugim delima (Knjiga promena, Knjiga oda, Knjiga o istoriji, Rituali ili obredi i Muzika) javlja kao komentator, reformator i urednik. Savremena kineska istoriografija, pak, je mišljenja da Konfučije nije bio ni autor, ni komentator, ni urednik nijednog od ovih dela, nalazeći osnov u tome, što se u samom Konfučijanskom štivu navodi da on nije nameravao da ma šta napiše za buduća pokolenja (može se povući paralela sa Sokratom).

Tačno je da je Konfučije naglašavao čovekoljublje i ispravnost. Ispravnost je ono što u izvesnoj situaciji "treba" učiniti (kategorički imperativ); pojedinac mora da čini izvesne stvari, koje treba činiti radi samih stvari (pošto je moralno ispravno da se one čine); ali, ako se te "ispravne" stvari čine iz nemoralnih pobuda, postupci više nisu ispravni. "Viši čovek shvata yi (ispravnost); sitan čovek shvata li (ćar)".
Čovekoljublje (jen) jeste ljubav prema drugima, kao materijalna suština čovekovih dužnosti. Konfučije u Štivu reč "jen" upotrebljava i da označi spoj svih čovekovih vrlina.

Preporučujem knjigu Istorija kineske filozofije autora Fung Ju-Lana (imam Nolitovo izdanje iz 1977. godine).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posjedujem kopiju njegovih Analekata koju citam bar jednom godisnje. Njegovo shvatanje morala i etike je toliko pitko i pristupacno obicnom covjeku da je stvarno za svaku pohvalu. Ne znam da li se sam pridrzavao svojih nacela, ali je svakako znao da probudi zelju u covjeku da postupa onako kako on "uci" da bi bio dobar primjer drugima. Kad ga citam, ponekad se zapitam "Kako se ja toga nisam sjetila?".

Mnogo hvala na preporuci. Vec je citam.

---

Put od hiljadu milja pocinje jednim korakom.

(Konfucije)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svakako da ga postujem kao mislioca ali je svakako njegovo delo utopija i kao takva neprimenljiva za globalne tokove....
ja svakako se pre opredeljujem za lao cea i za njegovu izolovanost od politike i okretanju prirodi sto je svakako put ka samospoznaji.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tagore,
Tvoje je pravo da se opredeliš za "Starog učitelja", bez obzira na nejasnoće u pogledu pitanja knjige koja se po njemu zove Lao-tzu, kasnije poznate kao Tao Te Ching.
Prava zbrka nastaje dovođenjem u sumnju da je knjiga Lao-tzu prvo filosofsko delo u istoriji Kine, pošto moderna nauka nastanak ove knjige postavlja znatno nakon Konfučija. Takođe, u sumnju se dovodi i tradicionalno shvatanje da je njen autor Lao Ce, mada se prihvata kao sigurno da knjiga sadrži i njegove misli i izreke. Ako je knjiga Lao-tzu nastala znatno posle Konfučijevog vremena (bez obzira koliko u njoj ima Lao Ceovih misli), onda ona predstavlja odgovor na konfučijanstvo, koji se dugo spremao i utvrđivao. Opet, ako je Lao-tzu prvo filosofsko delo, onda je konfučijanstvo, čovečnost i ostale vrline koje ono ističe odgovor na taoističku metafiziku. Koncept Tao (taoističkog Puta) se zasniva na onom što se ne može imenovati, to je ime koje nije ime, dok kroz njega istovremeno nastaje sve što se može imenovati. Sve nastaje kroz Tao, a Tao nikad ne prestaje da postoji, što objašnjava izreka: “Sve stvari u svetu nastaju iz Bića (Yu), a Biće nastaje iz Nebića (Wu)”. Biće je samo jedno, i iz njega nastaju sve stvari, dok je Nebiće ono što se ne može imenovati, Tao. Nepromenljivo (večno, trajno) je ono što je uvek tako, ono što se može smatrati pravilom, pošto zakoni koji upravljaju menjanjem stvari nisu promenljivi. Jedan od tih zakona glasi: “Kad stvar dosegne jednu krajnost, ona se onda kreće u suprotnom pravcu”, odnosno preokretanjem svojih ekstremnih svojstava ide ka vlastitoj suprotnosti, a to nam Lao Ce kaže ovako: “Preokretanje je kretanje Tao-a”.
no, pošto je tema Konfučije, evo nekoliko njegovih misli:

- Možeš ubiti generala u jednoj armiji, ali ne možeš ubiti ambiciju u običnom čoveku.

- Priroda nam je dala po dva oka i po dva uha a samo jedan jezik, da bismo mogli više da gledamo i slušamo a manje da govorimo, jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.

- Kako sam srećan! Kad god pogrešim, mogu biti siguran da će to ljudi otkriti.

- Biti nepriznat, a zbog toga ne biti žalostan, može samo mudar čovek.

- Kad vidiš tip igre jednog naroda, znaš mu karakter.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taoizam je religija (koja je zapocela kao filozofija a ucenja pomenutih dviju kontradiktujku jedna drugoj) dok je Konfučionizam filozofija (kojeg neki ljudi shvataju kao religiju mada se u njegovom ucenju ne spominje smrt, pakao i/ili raj, ili bogovi), nacin zivota. U stvari ... ko moze sa sigurnoscu da zna kako je sve zapocelo i koji su bili prvi i osnovni principi jednog i drugog? Hiljade godina su prosle, prevodile se knjige onako kako je ko shvatao i znao, sigurno je se nesto izgubilo.
Ne bih nikako dvije trpala u isti kos, samo zato sto poticu iz iste zemlje (?) ili je to ono - tek da se spomene posto smo na njihovom tlu.
Meni ne smeta ni jedno, ali samo da naglasimo (da se zna).
I Konfucije je ljubitelj prirode. On smatra da covjek moze da dostigne duhovnu ravnotezu samo onda kada je uspostavi izmedju samoga sebe i prirode.
Morao je neko da se bavi i pitanjem politike. Ni ja je ne volim i nikako ne zelim da se petljam u nju, ali iskreno - samo zato sto ja (recimo sada) ignorisem neki politicki problem, to ga nece naciniti manjim ili pomoci da nestane. Iskreno govoreci, mozda bi politika bila drugacija kada bi je vodili obicni ljudi, jer su njihovi ciljevi drugaciji od onih velikih politicara koji nekad lazu i sami sebe.

---

Ako je priroda snaznija od obrazovanja, covjek ostaje priprost.
Ako je obrazovanje snaznije od prirode, covjek postaje dobar cinovnik.
Ako izmedju prirode i obrazovanja postoji ravnoteza, pojavljuje se mudrac.

(Konfucije)

---

"S petnaest godina prionuo sam na učenje; s tideset sam išao čvrstim korakom po putu vrline; sa četrdeset nisam imao više sumnje; sa pedeset poznavao sam zakone neba; u šezdesetoj sam razumijevao sve što je moje uho čulo; u sedamdesetoj, slijedeći želje srca, nisam prekršio nijedno pravilo."

Utjecaj Konfucija i njegovog učenja na kinesku civilizaciju je tako velik da se ona slobodno može nazvati konfucijanskom. Nasuprot meditativnom Lao Ceu i taoističkoj filozofiji koja smatra da "stvaralačka snaga ulazi u svijet kroz vrata ništavila", Konfucije otvara drugu orijentaciju iskonskih misaonih mogućnosti, orijentaciju pozitivne djelatnosti i zdravog razuma izgrađenog na pouci historijskog iskustva.

Njegov ideal je čovjek plemenitog karaktera koji svoje dužnosti obavlja nesebično i predano na dobrobit zajednice. Plemenit čovjek nije savršen mudrac, ali se od običnog čovjeka razlikuje po tome što je neumoran u svom učenju i nastojanju da oplemeni svoju vlastitu prirodu.

http://www.mvinfo.hr/najnovije-knjige-opsirnije.php?ppar=2882

P.S. A ja volim utopije. One i cine sav moj svijet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da li to znaci ella i da si ti utopija sopstvenog ega ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella, u pravu si! Teško moze sa sigurnoscu da se zna kako je sve zapocelo, i koji su bili prvi i osnovni principi jednog i drugog. Gde su borbe i razmimoilaženja, makar i u mišljenju, tu se može svašta očekivati (podmetanja, nipodaštavanje, falsifikovanje). Ostaje nam da veru poklonimo nekim izvorima, za koje imamo kakvo-takvo uporište.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skoro smo ucili o taoizmu i konfucijanizmu . Vrlo interesantno.

" Ako bi se vrlina vozila u kocijama a muzika bila njen kocijas, bila bi to Velicanstvena harmonija".

Konfucije smatra da muzikom mozemo dotaknuti savrsenstvo kao i da ona oblikuje covekov karakter. Takodje, moze imati uticaja i na funkcionisanje drzave u celini.

Pored dela "Anali proleca i jeseni" i "Konfucijanskog stiva"(koje su objavili njegovi ucenici), poznato je i njegovo delo "O muzici".