Kraj istorije biće kad se desi zadnje današnje dešavanje, jer sve dok bude danas buće i sutra tj nema kraja istorije. Ako se opet misli na istoriju kao predmet biće ga kasnije za neke druge generacije koje budu opstale na ostatcima današnjeg -demokratskog društva-. Ako ništa drugo neka buduća arheologija će proučavati ostatke zemaljske civilizacije koja je živela tu i neslavno završila
Nije demokratija za ljude i sadašnji sistem jer nije skapirala pravu suštinu, jer je još više raslojio društvo, oni koji su glavni nije obavezno i da su dobri, pošteni i pravedni, pametni, edukovani, kreativni i konstrktivni.
Ovo društvo je sada je dovelo do većeg stvaranja birokratije koja isisava jednu državu.
Jer naspram birokratije jedna država treba da ima dobru privredu, poljoprivredu, zanatstvo, turizam. Danas uglavnom je turizam gde se obrće kapital, a vrlo malo je indusrije i poljoprivrede gde se stvara, naročito u zemljama u tranziciji.
A sa druge strane birokratija, koju treba izdržavati koje ima više nego delatnosti i zaposlenih u njima koje stvaraju kapital.
Socijalizam je bio doba fabrika domaćeg kapitala i radničke klase, danas toga skoro i da ne nema i potisnuto je. Ljudi se stide dobrih stvari iz tog vremena. Mislim tu na bivše socijalističke zemlje uglavnom.
Da li će biti krize i da li će biti gore?
Hoće, povremeno se kroz istoriju dešavaju takve stvari. Ekonomska kriza koja je zadesila Ameriku kulminaciju je imala čini mi se 1933. god. Prvi svetski rat nešto ranije, deceniju i nešto od kriize, 1918/20. god, se desila Španska groznica, kad je bilo stotine hiljada mrtvih. Slično se opet dešava.
Al nije nužno da je i finalno odbrojavanje. Sve zavisi koliko je čovečastvno shvatilo iz svega što se dešava. Shvatilo u sociiološkom, ekonomskom, ekološkom smislu itd.
Izbori u većini slučajeva nisu ništa doneli ili rešili. To zavisi od opet od više faktora zašto.
Revolucija za novi početak, a ne početak konačnog istrebljenja, kako izgleda sa ove tačke gledišta, bi trebala da bude revolucija suštinska po pitanju novog drušvenog i ekonomskog uređenja na globalnom novou al boljeg.
A ne u smislu dominacije određenih super sila, ili raznih drugih centara moći ili njihove međusobne borbe oko resursa, geostragegiskog položaja, ekonomske il vojne moći itd. što je na kraju krajeva trenutno tako.
Postoje države koje su uvek i često u nekim krizama pa će preživeti i još jednu...
Onda neće biti kraja istorije.
|