Mogućnost "verskog" rata između nauke i religije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misaoni eksperimenti su glavni sadržaj onoga što nazivamo "stvaralaštvo". Kada bismo žižu usmerili na te eksperimente i sâmo nastajanje jedne teorije/jednog dela/jednog istinitog osvedočavanja, bili bismo zadivljeni pred neograničenošću i osetili bismo dodir večnosti. Spoznali bismo da Logos leži kako u UMu, tako i u UMetnosti. Početak nastajanja spoznaje bilo koje vrste uzvišeniji je od svih posledičnih rezultata, odnosno ishodišta spoznajnog procesa. Zato smatram i da je nadahnuće Darvinovo suštinski vrednije od krajnjeg rezultata - njegovog dela i teorije nastale na osnovu njegovog dela.

Nauka je, sa svoje strane, pokušala da objasni "hemiju" koja se dešava u mozgu tokom čina stvaranja, kao i tokom čina molitve (pripadnika različitih religija). Svakako da treba znati za lučenje i promene nivoa serotonina, ali niti u jednom molekulu hormona ili bilo koje hemijske supstance ne nalazi se uzročnik nečije vere/religije/duhovnosti/obdarenosti. Mozak je veza materijalnog i nematerijalnog, fizičkog i duhovnog. Ipak, on ostaje u neraskidivoj vezi sa čulima i procesima obrade čulnih predstava. Upravo na vrednovanju čulnih predstava ima više dodirnih tačaka nauke i religije. Sve poznate religije ukazivale su na varljivost ljudskih čula (ovde se nećemo upuštati u vezu sa moralom, već samo posmatramo odnos čulnih predstava i istinitosti, odnosno stvarne datosti). Nauka je potvrdila ograničenost u opsegu i obradi čulnih senzacija. Svi "osećajno znamo" da postoji i nešto više od toga.

Sve religije, bez izuzetka, upućene su na otkrivanje i spoznaju Smisla. Mislioci različitih vremena i usmerenja nalazili su da se u Volji za Smislom krije osnovni pokretač svega što čovek preduzima. Da za trenutak apstrahujemo postojanje antropocentrizma u svemu što čovek preduzima - jasno je da Ideja Smisla (odnosno Ideja o Smislu) nije proizvod nečije zablude koja je vekovima svesno pothranjivana. Svet ideja i prapočela jeste Božanski svet. Kada takve ideje prođu kroz fizičko-hemijsko-biološko-psihološko-elektronsko-misleći proces ljudskog mozga, one mogu zadržati svoju adekvatnost, ili biti neadekvatno obrađene. Adekvatno su obrađene samo tamo gde postoji saglasje racionalnog i intuitivnog.

Religija je odgovor ljudskog roda na primećenu pretnju vladavine haosa i besmisla. Ali, svuda su se javila iskrivljavanja, "bačenost u svet", truležno propadanje i mehanizmi zastrašivanja. Zato su se pojedinačne religije sve više udaljavale od izvornog pojma Vere. I zato na odnosu Vere i Religije možemo da sagledamo vezu između Večnosti i Istorije.

Ako se zadatak nauke shvati kao konačni obračun sa religijom, stvarno se bojim ishoda takve (uzaludne i besmislene) borbe.

Malo, vrlo malo je izvora koji upućuju na odnos Logosa i gena. Logos nije samo Reč, i nije samo Znanje. Genske modifikacije i prilagođavanja nisu dokaz "mislenosti" gena i njihove "sebičnosti", već odgovor pred pretnjama fizičkog i svakovrsnog nestanka. Pokušaj očuvanja dodira večnosti u razbijenom vremenu. Ali, u tom stremljenju za očuvanjem u fizičkom svetu postoji opasnost od gubitka veze sa duhovnim svetom. Ako se "arhe-gen" uništi, ili izmeni do stepena "gubljenja identiteta", gube se i Smisao i Suština. Jer, neće više biti reči o prilagođavanju i opstanku, nego o zatiranju.

Danas su brojne nauke "sebične" i samodovoljne. Ne postoji celina naučnog saznanja. Danas su eshatologija, ontologija i metafizika u međusobnom nesaglasju. "Danas" je već napola progutano od jezovite budućnosti, pošto se osiono i bahato podsmeva prošlosti. Pošto se neminovno i bespogovorno osipa u prošlost svakog trenutka, "danas" se očajnički hvata za svaki budući trenutak, ne osećajući da biva žvakano i gutano od tog "budućeg". U principu: "Sve, ovde i sada" nalazi se ta izvitoperena ideja Smisla i Postojanja. Simbolički, apokaliptične slike Sodome i Gomore, kao i Potopa, govore nam šta biva u slučaju prihvatanja načela: "Sve, ovde i sada".

P.s. E, baš sam ovde "nabacao" mnogo toga, možda i nepovezano. Ali, tako mi je došlo. Još da sam mogao da pratim nivo serotonina u vlastitom mozgu, tekst bi bio verovatno celovitiji, u naučnom smislu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Sep 2009 13:14

Ниси ''набацао''. Систематичност је очигледна до те мере да онемогућава ''форумашење'' (хе, хе!).
Али, чисто због опстанка теме: Шта рећи за аха моменат? Нисам склон да поверујем да је то само хемијска реакција у мозгу, и не мислим да је у питању усклађеност ирационалног и интуитивног.
У интуитивном се деси, у рационалном се реализује. Важно је да се деси; ако се не деси, нема шта да се реализује, прежвакава се већ познато. Наравно, мислим на стваралаштво.

Додатак: Е, ово се зове ''набацано''. Боље би црнотравски дунђери истесали греду за шаловање, него што ја написах ово што написах.

Dopuna: 13 Sep 2009 13:15

Свака част Црнотравцима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi ::Шта рећи за аха моменат? Нисам склон да поверујем да је то само хемијска реакција у мозгу, и не мислим да је у питању усклађеност ирационалног и интуитивног.
Eх, "аха моменат"... Као надахнуће, просветљење, додир Божанског, луцидни и моментални осећај целовитости, јединства и свепрожимања. Ко га је макар једном осетио, осећа испуњеност и кратку утољеност основне жеђи. Писао сам о ономе чему непосредно претходи тај "аха моменат", понајвише подстакнут текстом који је написала Тамтитам. Томове и томове могли бисмо да посветимо "аха моменту", да објединимо Достојевског, Хегела, Ничеа, Спинозу, Конфучија, Суходолског, Јунга, Пушкина, Фрома, Хегела, све књиге баштине, Адлера, Лао Цеа, све то "нафилујемо" научним сазнањима на пољу неурологије, генетике и хемијских реакција у мозгу - не бисмо досегли ни делић оне величанствености која се осети у том тренутку, нити би наше обједињено објашњење било испуњено целовитом спознајом. И што је још важније: један једини Хелдерлинов стих би и даље остао свеобухватнији, јаснији и узвишенији од наших томова.

TiSi ::У интуитивном се деси, у рационалном се реализује. Важно је да се деси; ако се не деси, нема шта да се реализује, прежвакава се већ познато. Наравно, мислим на стваралаштво.
Сјајно речено/написано. Додао бих: Дешава се зато што већ постоји, па се "аха моменат" у суштини своди на препознавање Божанског дела себе и осветљено осећање јединства са Целином.

У вези твоје раније поруке, нисам сигуран да је сврховито научно бављење преегзистенцијом и есхатологијом. Уважавање свакако, и формирање свести да постоји нешто више и постојаније од науке (како се наука не би исувише узохолила и "монополисала" живот), али сама примена научних метода у овим областима не може дати (очекиване) резултате. Са друге стране, и религија треба да уважи и призна потврђена научна достигнућа. А да ли постоји могућност да "наука" врати свој изворни смисао, као целокупно знање прожето смислом - то је већ друго питање. Бојим се да ће и даље остати без правог одговора.

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@tuzore, nikako ne mogu da se slozim da je nauka ta koja mora da ide u rat prot religije i da je upravo to njen zadatak. Nauka je zasnovana na naucnim metodama. Cak i ako moze da se primeni misaoni eksperiment i da se um poigra i na tom polju, kako uopste moze da se bilo kojom naucnom metodom dokaze da Zubna Vila ili Spajdermen ne postoje? Tu i jeste snaga religije- u pomeranju iza granica "dokazljivosti". Jeste da ni religija ne poseduje naucne dokaze, ali ... niko se zbog toga nesto preterano ni ne uzbudjuje... jer neucni dokazi ne znace religiji ono sto dokazi znace nauci.
Ciji zadatak je onda da se obracuna sa religijom? Ko ce ga znati. Zar nije najbolje da svako misli svojom glavom i odmeri svoje razloge za i protiv?
Znaci malo vise posla za taj Logos koji spominjes a malo manje za gene koji ce da idu svojim putem, nadajmo se onim koji ce i nama, njihovim nosiocima da odgovara


@TiSi, casa moze u isto vreme da bude i prazna i puna, ta dva stanja ne iskljucuju jedno drugo i zavise od ugla gledanja posmatraca sa strane- a ne od kvantumizacije casinog stanja. Mackin zivot je subjektivno stanje macke gde zivot iskljucuje smrt i obratno i ne sme da zavisi od stanja posmatraca sa strane. Stanja case koja bi odgovarala nasoj macki u kuci su prazna i puna casa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamtitam ::@tuzore, nikako ne mogu da se slozim da je nauka ta koja mora da ide u rat prot religije i da je upravo to njen zadatak. Nauka je zasnovana na naucnim metodama.
Tu se, dakle, slažemo u potpunosti.

Tamtitam ::Cak i ako moze da se primeni misaoni eksperiment i da se um poigra i na tom polju, kako uopste moze da se bilo kojom naucnom metodom dokaze da Zubna Vila ili Spajdermen ne postoje? Tu i jeste snaga religije- u pomeranju iza granica "dokazljivosti". Jeste da ni religija ne poseduje naucne dokaze, ali ... niko se zbog toga nesto preterano ni ne uzbudjuje... jer neucni dokazi ne znace religiji ono sto dokazi znace nauci.
Ovo me već podseća na razmenu misli sa (poodavno odsutnim) Leopardvegetarianom. S tim što je on polazio od nepostojanja. Sve mi se čini da ste bili u prilici da čitate istu literaturu (Zubna Vila, Spajdermen, čika sa belom bradom, ružičasti slon, drekavac, brkata kornjača...). Ako se nešto pomera "iza granica dokazljivosti", znači da su te granice unapred date i poznate, a to ovde nije slučaj. Svi problemi se otklanjaju ako se shvati da pored materijalog sveta postoji i svet duhovni, sa različitim odnosima, vrednostima i dokazima. Mogu li ta dva sveta da (ponovo) budu jedan? Teško, ako se polazi od pogrešne pretpostavke da nauka vremenom otkida parče po parče od carstva mračnog neznanja i pogrešnih predstava zvanog "religija", a oduzeto nadomešta svojom fanatičnom verom u naučnu istinu i svrhu naučnih dokaza. Tada bismo već govorili o nekakvoj "naučno-tehnološkoj religiji".

Tamtitam ::Ciji zadatak je onda da se obracuna sa religijom? Ko ce ga znati. Zar nije najbolje da svako misli svojom glavom i odmeri svoje razloge za i protiv?
Znaci malo vise posla za taj Logos koji spominjes a malo manje za gene koji ce da idu svojim putem, nadajmo se onim koji ce i nama, njihovim nosiocima da odgovara
Ne bih se upuštao u razne teorije zavera, i u to šta je čiji zadatak. O konfliktnom modelu odnosa religije i nauke bilo je reči u otvarajućoj poruci ove teme. Jasno je da svako treba da misli svojom glavom, pri čemu ne treba da postane egocentričan, sebičan i samodovoljan. Logos je već svesadržajan, samo nama ostaje da se u to osvedočimo i sebe obogatimo njime. Lakše ćemo onda da "podnesemo" i što smo obični nosioci gena (u materijalnom smislu).

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor :: Sve mi se čini da ste bili u prilici da čitate istu literaturu (Zubna Vila, Spajdermen, čika sa belom bradom, ružičasti slon, drekavac, brkata kornjača...)


Recimo da su svi do sada koristili "ciku sa belom bradom". Nije nikakva tajna da kod Dawkinsa mozemo naci i "Tea Pot" boga i ruzicastu/brkatu kornjacu kao metafore. No, ton ove recenice me tera da dodam jos nesto: da li bi bilo lepo uzvratiti istom merom i pri svakom pominjanju boga od strane religioznih ljudi pokusati ih staviti sve pod isti kos govoreci "Vidim da ste svi vi bili u prilici da citate istu Bibliju/da slusate iste propovedi/idete u iste crkve...". Zahtevamo li i od religioznih ljudi da budu super originalni u svojim idejama boga i da svako smisli svog sopstvenog ili se podrazumeva da "su citali iste knjige"?


tuzor :: Ako se nešto pomera "iza granica dokazljivosti", znači da su te granice unapred date i poznate, a to ovde nije slučaj.


Naravno da se znaju granice "dokazljivosti". One su zive i pomeraju se kako nauka napreduje.

tuzor ::
Svi problemi se otklanjaju ako se shvati da pored materijalog sveta postoji i svet duhovni, sa različitim odnosima, vrednostima i dokazima.


Evo nas kod te granice. "Sa razlicitim odnosima" - mozda. "Vrednostima" - recimo. "Dokazima"- molim?
Opet smo dosli do mrtve tacke. Tvrdi se nesto sto ne moze da se dokaze, ali sa jednim prevelikim stepenom slobode koji dozvoljava previse slobodnih tumacenja i proizvoljnosti.

tuzor ::Ako se zadatak nauke shvati kao konačni obračun sa religijom, stvarno se bojim ishoda takve (uzaludne i besmislene) borbe.

tuzor ::
Ne bih se upuštao u razne teorije zavera, i u to šta je čiji zadatak.


sad si me malo zbunio...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Sep 2009 10:42

Do mrtve tačke se dolazi samo ako se sa jedne strane slepo pridržava kritike religije iz vremena prosvetiteljstva, a sa druge - ukoliko se na nauku gleda kao na (ne)prirodnog neprijatelja i "zluradi omekšivač čvrstine vere". Religija, a posebno vera, nisu nastale sa pisanim izvorima i propovedima.

Dopuna: 20 Sep 2009 8:04

▓ ▓ ▓ ▓ ▓

Eduard Šire (1841-1929), francuski filosof, pesnik, književnik, publicista i muzički kritičar, kojeg je zanimala i oblast antropologije, u knjizi "Veliki posvećenici" naročitu pažnju je posvetio inicijalnom nadahnuću velikih mislilaca u ljudskoj istoriji, koji su se javljali kao osnivači religija i začetnici filosofskih mišljenja i pokreta. Ti veliki "pokretači duha" ostavili su ljudskom rodu u nasleđe mnogo toga što ga bliži suštini. Među njima su: Krišna, Buda, Zoroastar, Hermes, Orfej, Mojsije, Pitagora, Sokrat, Isus...

U pomenutoj knjizi, autor ističe snagu ranog hrišćanstva kao velike "moralne sile", kao i intelektualnu snagu nauke, čiji je eksperimentalni vid utemeljen u XVI veku. Što se Evrope tiče, sa jedne strane je reč o posebnoj "uzvišenosti i nadogradnji duše", a sa druge - o oslobođenju čoveka i ostvarenju slobode razuma. Najtragičniji sukob nauke i religije nastaje upravo na tlu Evrope, a Eduard Šire tu posebno apostrofira ulogu Crkve.

Citat:Ali tada se Crkva, koja nije mogla da dokaže svoju osnovnu dogmu u suočenju s prigovorima nauke, tu zatvorila kao u kuću bez prozora i počela da suprotstavlja nauku i razum, da to nameće kao apsolutnu zapovest koja se ne može sporiti.

Nauka, opijena svojim otkrićima u sferi fizičkog sveta nastavila je da apstrahuje svet psihičkog i intelektualnog - ona je postala agnostička što se tiče metode i materijalistička u pogledu principa i svog konačnog cilja.

Taj konflikt, u početku i potreban i koristan jer je uspostavljao prava Nauke i Razuma, postajao je polako uzrokom nemoći i posustalosti. Religija nudi odgovor srcu, odakle i njena večna magija, Nauka odgovara potrebama razuma duha odakle i potiče njena nepobediva sila. Ali odavno se te dve moći uzajamno ne razumeju.

Religija bez dokaza i nauka bez nade stoje nasuprot jedna drugoj, među sobom su suočene, bacaju jedna drugoj izazov, ali nijedna ne može da pobedi.

Odatle vodi poreklo duboka suprotnost, pritajeni rat, ne samo između Države i Crkve, nego i u Nauci samoj, kao i u krilu svih crkava sve do same svesti svake osobe koja ume da misli. Jer ma ko bili, ma kojoj filosofskoj, estetičkoj ili društvenoj školi pripadali u sebi nosimo ta dva suprotstavljena sveta koji su, spolja gledano, nepomirljivi i koji se rađaju iz dve neiskorenjive čovekove potrebe - za naukom i za verom.

Takva situacija koja traje više stotina godina svakako nije pogodovala razvoju ljudskih sposobnosti jer ih je suprotstavljala jedne drugima. Nauka se bavi samo fizičkim, materijalnim svetom, moralistička filosofija je izgubila moć da upravlja inteligencijom, religija u izvesnoj meri još vlada masama ali ne i društvenim vrhovima.
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/11/09/srpski/F02110802.shtml

Autor osnovano zapaža i razliku u vezi sagledavanja istine prema ovom "konfliktnom" modelu, navodeći znanje Istoka i stare Grčke. Na neke momente ukazano je i na ovom forumu, u okviru različitih tema (posebno u dve teme posvećene delima Bele Hamvaša). To "integralno" znanje, u pogledu suštine, odnosi prevagu nad "rascepkanim" i međusobno suprotstavljenim znanjima kojima nedostaje celina. Ako se istina shvati kao već postojeća u duhu, i "otkrivljiva" u svom fizičkom delu (fizičkom svetu) korišćenjem razuma i širenjem naučnih saznanja, onda prestaje razlog sukobljavanja i pravljenja demarkacione linije razdvajanja.

Iz navedenog članka posvećenog odnosu nauke i religije citiraću i deo u kome se sagledava Šireov stav o značaju velikih ljudi (mudraca, mislilaca, teozofa i pokretača duha):

Citat:Za njih je duša bila jedina božanska realnost i ključ univerzuma. Koncentrišući svoju volju na centar, razvijajući svoje latentne sposobnosti, oni su dosezali do živog ognjišta koje su nazivali Bogom čija svetlost omogućuje razumevanje ljudi i svih bića. Za njih je ono što mi nazivamo Progresom, dakle istorija sveta i ljudi, bilo evolucija, u prostoru i vremenu, onog glavnog Uzroka i konačnog Cilja.

Mislite li možda da su ti teozofi bili nemoćni sanjari ili fakiri koji čuče na svojim stubovima? Grešite, jer svet nije upoznao veće ljude akcije u najplodnijem i najopsežnijem smislu reči. Oni se zovu - Krišna, Buda, Zoroastar, Hermes, Mojsije, Pitagora, Isus, oni su bili moćni pokretači duha, snažni buditelji duša, spasonosni organizatori društva.

Izmirenje Nauke i Religije čiji dualizam podriva osnove naše civilizacije, a to je ono što najavljuje još teže katastrofe, može se ostvariti samo kroz novu sintetičku kontemplaciju vidljivog i nevidljivog sveta, uz pomoć intelektualne Intuicije i psihičke Vidovitosti.

Jer, ako se velike religije Indije, Egipta, Grčke i Judeje posmatraju samo spolja onda se zapaža samo nesaglasnost, predrasuda, haos. Ali, kada se istraže simboli i prouče tajne, na osnovu učenja osnivača i proroka zablista harmonija.

Dopuna: 24 Sep 2009 23:08

▓ ▓ ▓ ▓ ▓

Бела Хамваш је у делу Патам основано приметио да, за разлику од спознаје која потиче из баштине да је знање уједно и ослобођење човеково, у Европи преовладава став да је знање моћ. Тај став се рефлектује свуда - у односу на бића, на силе земље, у физици, хемији, психологији, у друштву, држави, религији. Основа става да је знање моћ лежи у власти, односно властољубљу. Све треба подјармити, потчинити и победити. Зато, и ни због чега другог, врше се истраживања, мерења, рачунања, откривања, упознавања и дознавања. Ради стављања свега постојећег под човекову власт. Али, том тежњом за подјармљивањем обухваћен је и сам човек; сво знање које се о човеку стиче служи за стављање тог истог човека под власт, под јарам.

Citat:Почетком новог доба псеудо-Црква се срушила, привидно јединство се исцепкало на национализме, почели су да владају кондотјери и деспоти појединих народа, у државама су се појавили авантуристи. Кренула су открића у физици и географији и у хемији и у медицини, и појавили су се теоријски авантуристи, независне и самовољне филозофије, пословни авантуристи почев од италијанских градова преко Франкфурта до Лондона и Америке, милијардерски авантуризам, политичке авантуре од Борџија и Кромвела до Наполеона и модерних диктатора. Резултат сваког открића и проналаска и достигнућа, и сваког корака начињеног у знању био је да је власт ојачала и постала искључивија.

. . .

На почетку новог доба потрес је био опаснији. Средњовековни систем лажи толико је дубоко ранио човечанство да је оно могло помишљати у свом очајном бесу само на изградњу једног савршено нерелигиозног света и света који је одлучно за уживање живота. Са овога гледишта Декартова концепција је заправо резултат трауме, и све оно што су следећи векови мислили, настало је из ове трауме. У последња четири столећа значење сваке савремене теорије није зависило од тога да ли је била истина или није, него од тога колико је радикално и у којој мери давала гласа анимозитету потхрањиваном против средњовековног клерикализма. Целокупна нововековна физика и астрономија биле су заправо освета Библији. Потпуно независно од тога да ли су теорије одговарале стварности, или нису одговарале, дејство такозване науке зависило је од тога колико је успевала да компромитује слику света клерикализма. Касније у случају једног Канта, или Дарвина, или Хегела, или Фројда, једва да је и преостајало нешто друго до церекава злурадост која је успевала да раскринка средњи век, а и социјализам није ништа друго до мрзешљиво пљување на порекло, односно на хришћанство, а ни материјализам није ништа друго до освета средњовековном спиритуализму. Хипотеза о пореклу од мајмуна није ништа друго до гримаса на мисао о божанском пореклу, и без тога се уопште и не може разумети, и у тој хипотези није важно да је она факат, него да вређа. Целокупно мишљење новог века одређује што је оно анти-религија и анти-клерикализам и анти-хришћанство. Животни поредак одређује то што одбацује сваку духовну дисциплину, и што се брутално ужива у животу. Целокупну науку одређује то што је она анти-баштина (Genon).

Dopuna: 26 Sep 2009 9:48

▓ ▓ ▓ ▓ ▓


Već je pomenuto da su brojna istraživanja, kao i težnje za nametanjem svog "pogleda na svet", skoncentrisana na područje SAD. Tamo su efekti "rata" najzapaženiji, i medijski prilično propraćeni. Osim "kreacionista" i "evolucionista", sve više su zastupljeni i pobornici teorije "inteligentnog dizajna". U nekim američkim školama ova teorija je uvršćena kroz školsko gradivo.

Da li je teorija inteligentnog dizajna savremeni nastavak učenja antičkih filosofa, ili je reč o svojevrsnom "premetnuću" kreacionističih gledišta? Da vidimo kako "Vikipedija" definiše ovaj pojam:
Citat:Inteligentnim dizajnom se naziva tvrdnja da je za „određene osobine svemira i živih bića najbolje objašnjene inteligentan uzrok, a ne neusmereni proces kao (što je) prirodna selekcija". To je savremeni oblik tradicionalnog teleološkog argumenta za postojanje Boga koji izbegava da odredi prirodu i identitet stvaraoca/dizajnera. Pobornici inteligentnog dizajna tvrde da je on naučna teorija i nastoje da fundamentalno redefinišu nauku tako da za svoje temelje uzme ove postavke.

Inteligentni dizajn je proizašao iz reakcije na presudu Vrhovnog suda SAD 1987. vezanu za podelu crkve i države. Prva značajna upotreba termina je bila u srednjoškolskom udžbeniku iz biologije „O pandama i ljudima“ iz 1989. godine. Sledeće godine mala grupa pobornika osnovala je Institut Diskaveri (eng. Discovery Institute) i započela lobiranje za uvođenje inteligentnog dizajna u program javnih škola. Pokret za inteligentni dizajn počeo je postajati vidljiviji 90-ih , doživevši kulminaciju u slučaju Dover 2005. godine.

Inteligentni dizajn je prikazan kao alternativa konvencionalnim objašnjenjima za razvoj života. U opoziciji je prema konvencionalnim biološkim naukama koje se oslanjaju na naučne metode da objasne život kroz vidljive procese kao što su mutacija i prirodna selekcija.

Namera inteligentnog dizajna je da istraži da li postojeći empirijski dokazi pokazuju da je život na Zemlji nastao kao posledica inteligentnog uzročnika. Viljem A. Demski (William A. Dembski), jedan od vodećih predstavnika inteligentnog dizajna, tvrdi da je fundamentalna osnova inteligentnog dizajna da „postoje prirodni sistemi koji ne mogu biti adekvatno objašnjeni kroz nevođene prirodne sile i stoga pokazuju činjenice koje bi u bilo kojim drugim okolnostima bile pridodate inteligenciji“.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Inteligentni_dizajn

U tom smislu, zanimljiv je intervju, objavljen u listu "Špigl" sa "filosofom evolucije" Danijelom Denetom (Daniel Dennet), profesorom filosofije u Masačusetsu. O njemu i njegovoj misli ukratko se možete upoznati ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Daniel_Dennett

Iz navedenog izvora izvlačim deo koji nam osvetljava Denetov uticaj, odnosno ulogu u dugoj i mučnoj raspravi o nekim aspektima evolucije:
Citat:Dennett sees evolution by natural selection as an algorithmic process (though he spells out that algorithms as simple as long division often incorporate a significant degree of randomness). This idea is in conflict with the evolutionary philosophy of paleontologist Stephen Jay Gould, who preferred to stress the "pluralism" of evolution (i.e. its dependence on many crucial factors, of which natural selection is only one).

Dennett's views on evolution are identified as being strongly adaptationist, in line with his theory of the intentional stance, and the evolutionary views of biologist Richard Dawkins. In Darwin's Dangerous Idea, Dennett showed himself even more willing than Dawkins to defend adaptationism in print, devoting an entire chapter to a criticism of the ideas of Gould. This stems from Gould's long-running public debate with E. O. Wilson and other evolutionary biologists over human sociobiology and its descendant evolutionary psychology, which Gould and Richard Lewontin opposed, but which Dennett advocated, together with Dawkins and Steven Pinker. Strong disagreements have been launched against Dennett from Gould and his supporters, who allege that Dennett overstated his claims and misrepresented Gould's to reinforce what Gould describes as Dennett's "Darwinian fundamentalism".

Dennett's theories have had a significant influence on the work of evolutionary psychologist Geoffrey Miller. He has also written about and advocated the notion of memetics as a philosophically useful tool, most recently in his "Brains, Computers, and Minds," a three part presentation through Harvard's MBB 2009 Distinguished Lecture Series.

Denet teoriju evolucije naziva "najmučnijim naučnim otkrićem u poslednjih nekoliko stotina godina", i u njoj očigledno vidi najveće dostignuće ljudskog roda u pogledu misli i razuma. Govoreći o viševekovnoj zabludi, da je uvek i svuda potrebna velika i komplikovana stvar da bi se napravila manja (tj. manje složena stvar), Denet sagledava ideju o kreatoru "koji je izvrsniji od stvari koje stvara" kao duboko ukorenjenu intuitivnu ideju (nastalu sa početkom stvaranja kamenih oruđa pre nekih 2 miliona godina). Ovaj mislilac priznaje razložnost i površinsku ubedljivost stava da (primera radi) slika ne stvara slikara, već obrnuto, ali baš u darvinizmu vidi veličanstveno raspršivanje te "unazađujuće" zablude, odnosno dugovekog teološkog argumenta:

Citat:...(Drevni teološki argument) koji Darvin potpuno opovrgava sa svojom teorijom prirodnog odabira. I on pokazuje, dovraga, ne samo da možete dobiti dizajn od ne-dizajniranih stvari, nego možete čak da dobijete i evoluciju dizajnera od tog ne-dizajna. Na kraju dobijete autore i pesnike i umetnike i inžinjere i druge dizajnere raznih stvari, druge tvorce -- vrlo skorašnje plodove drveta života. A to dovodi u pitanje osećaj ljudi da život ima smisla.
. . .
Kao višećelijskom, pokretnom obliku života, potreban vam je um zato što treba da vidite gde se krećete. Morate da imate nervni sistem, koji može brzo da izdvoji informacije koje dobija iz sveta i da ih obradi i brzo upotrebi za usmeravanje ponašanja. Osnovna problematika svih životinja je da pronađu ono što im je potrebno i da izbegnu ono što bi moglo da im naudi i da to urade brže od svojih protivnika. Darvin je shvatio ovaj zakon i razumeo da se ovakav razvoj dešava hiljadama milona godina kreirajući zauvek i sve više androidne umove.
. . .
Ljudi su otkrili jezik -- eksplozivno ubrzanje moći uma. Zato sada možete ne samo da učite na osnovu sopstvenog iskustva, već možete da učite saznavajući na osnovu tuđih iskustava. Od ljudi koje nikada niste sreli. Od predaka koji su odavno umrli. I sama ljudska kultura postaje duboko ukorenjena evoluciona sila. To je ono što nam pruža epistemološki horizont i to onaj koji je daleko, daleko veći od [saznajnih horizonata] bilo koje druge vrste. Mi smo jedina vrsta koja zna ko smo, koja zna da smo evoluirali. Naše pesme, umetnost, knjige i religijska verovanja su sva krajnji produkt evolucionih algoritama. Nekima je to uzbudljivo, za druge je deprimirajuće.

Sve što je nauka kasnije otkrila o DNK kodu, potvrđuje, po Denetu, osnovne Darvinove postavke. Tako su i mišljenje i duša proizvod ukupnog rada "molekula, enzima i proteina" , kao i "sićušnih robota", pošto je i sam ljudski mozak, u suštini, samo tkivo. Čarobnosti Darvinove teorije najviše doprinosi njena krajnja jednostavnost, koja je ujedno i pogodno tle za mogućnost njenog karikiranja i izvrtanja. Denet gorljivo ustvrđuje sva ta "preokretanja", nalazeći da je teorija primenjiva u svim oblastima našeg života, pa tako i u domenu društvenih nauka.
Citat:Ja bih Darvinu dao zlatnu medalju za najbolju ideju koju je iko ikada imao. Ona ujedinjuje svet značenja i svrhe i ciljeve i slobodu sa svetom nauke, sa svetom fizičkih nauka. Mislim, mi govorimo o velikom jazu između društvenih nauka i prirodnih nauka. Šta premošćuje taj jaz? Darvin -- tako što nam pokazuje kako svrha i dizajn, značenje, mogu da se proisteknu iz bezsvrhovitosti, iz čisto fizičke materije.

U ostalom delu intervjua možete se upoznati sa Denetovim gledištima o Ničeovim idejama, umanjivanju značaja Boga protekom vremena, ulozi i svojevrsnom "evolucionizmu" religije (odnosno religija), moralu i fenomenu inteligentnog dizajna...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Voleo bih da upoznam čoveka koji je izmislio boga. Iskreno. Ili je bio pragmatični pra-političar ili rođeni genije kad se setio da ljudima ponudi nešto što niko nije još video i da pri tom zatraži da u to veruju; a jedini dokaz mogu dobiti kad umru...ako budu dovoljno verovali. Ingeniozno. Da je taj danas živ, bio bi verovatno super-uspešni direktor marketinga neke velike multinacionalne korporacije koja svoje pogone ima na svim kontinentima (kao i sve religije, uostalom )...No, najlakše bih prihvatio mogućnost da je u pitanju neki dokoni filosof koji je hteo da na ovakav način napakosti niščima duhom stavljajući ih pred dilemu - ima li ili nema boga.

Sirius,sta bi rekao da moze da vas cuje veliki francuski pesnik i esejista CARLES BAUDELAIRE :-Bog je jedino bice kojem,da bi vladao,nije cak potrebno ni da postoji."
Izvinjavam se unapred pravoslavnim teistima za buducu misao koju cu citirati kao mudrost J.Heywooda :"Sto blize crkvi to dalje od boga."
Boga da li ima,to sami bog zna...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta bi rekao? Veliki Bodler je imao pravo na pesničku slobodu koju je u ovom citatu obilato iskoristio. Kao slobodouman čovek, siguran sam da mi ne bi osporio pravo na ateizam. Niko ne voli kada ga neko kanonima tera da veruje u nešto u šta nije ubeđen.

Kad je o toj vrsti slobode (komocije) reč, podsetio bih na jedan izvanredni aforizam koji je svojevremeno u časopisu ''To jest'' obavio Voja Despotov (nisam siguran čije je autorstvo, stoga to i ne pominjem).

''Bog je mrtav'' - Niče.
''Niče je mrtav'' - Bog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Okt 2009 7:56

Са радошћу читам ове духовите пасаже и "гарнирунге", поготово оне са сатиричном примесом.
Зато не могу да одолим, него ћу да придружим два афоризма Великог Станислава (Јежи Леца):

Сви богови су били бесмртни.

Отисци Божјег прста никад нису идентични.

Dopuna: 02 Okt 2009 17:31

Чисто ради упоређења са ставовима "философа еволуције" Данијела Денета, навешћу овде и доказе којима бивши председник њујоршке Академије наука Абрахам Креси Морисон (Abraham Cressy Morrison) "уверава неверне" да Бог постоји. Напомињем да је Морисон од стране врлих "еволуциониста" о(зло)глашен за "креационисту".

Citat:Лично сам набројао седам околности, које опредељују моју веру у Бога. И то су:

Прво: Савршено сведен математички закон доказује, да је васељена саздана Највишим Разумом.
Замислите да баците у врећу десет новчића. Новчићи, по поретку њихове вредности, су од једног цента до десет. Затим протресете врећу. Сада покушајте да извучете новчанице једну за другом по поретку њихове вредности, с тим да сваку новчаницу поново стављате назад и поново протресете врећу. Математика каже, да у вашем поступку постоји једна шанса од десет за то, да први пут извучете новчаницу од једног цента. Да би извукли једноцентовку, а одмах после ње двоцентовку, ваше шансе су један од сто. Да би извукли узастопце на тај начин три новчанице - имате једну шансу од хиљаду итд. За то, да извучете свих десет новчаница по задатом поретку, ви имате једну шансу од десет милијарди.
Тако нам сами математички докази говоре о томе, да је за појаву и развитак живота на земљи неопходан такав невероватан број узајамних односа и узајамних веза, да без разумног усмеравања, просто по случају, они никако нису могли да се појаве.
Брзина окретања земље износи хиљаду миља на сат. Ако би се земља окретала брзином од сто миља на сат, наши дани и ноћи постали би десет пута дужи. У току дугог дана сунце би сагорело све живо, у току дуге ноћи све живо би измрзло.
Затим - температура сунца износи 12.000 степени по Фаренхајту. Земља је удаљена од сунца тачно толико, колико је неопходно, да би нас тај "вечни огањ" на потребан начин загревао, ни више, ни мање! Ако би сунце давало упола мање топлоте, ми би се замрзли. Ако би давало дупло више - ми би поумирали од врућине.
Угао земље износи 23°. Одатле потичу годишња доба. Ако би угао земље био другачији, испарења од окена би покретала целе континенте нагомиланог леда напред и назад, на југ и на север. Ако би месец, уместо његове садашње дистанце био удаљен од нас 50.000 миља, наше плиме и осеке добиле би тако грандиозне размере, да би се сви континенти прекрили водом два пута у току 24 сата. Као резултат, ускоро би биле спране (еродиране) и саме планине. Ако би земљина кора била сразмерно дебља, него сада, на површини не би било довољно кисеоника, и све живо било би осуђено на погибију. Ако би океан био сразмерно дубљи, угљена киселина би апсорбовала сав кисеоник, и све живо, исто тако, би погинуло. Ако би атмосфера, која омотава земљину лопту, била мало тања, тада би метеори, а милиони њих сагоревају свакодневно у њој, падајући на земљу, падали по целој њеној површини и изазивали би небројене пожаре на све стране.
Ови и безбројно мноштво других примера сведоче, да за случајно постајање живота на земљи нема ни једне шансе од много милиона.

Друго: Богатство извора, из којих живот црпи силе за испуњење свог задатка, само по себи је доказ наличја самодовољног и свесилног Разума.
Ниједан човек до данас није био у стању да схвати, шта је то живот. Он нема ни тежину, ни размере, али он заиста располаже силом. Корен који прораста може да разруши стену. Живот је победио воду, земљу и ваздух, овладао је њиховим елементима, присиливши их да се растворе и преобразивши их на њихове саставне елеменете.
Живот - скулптор, који даје форму свему живоме, уметник, који извлачи форму свакога листа на дрвету, одређујући боју сваког цвета. Живот - музичар, који је научио птице да певају песме љубави, који је научио инсекте да производе небројену количину звукова и да призивају њима једни друге. Живот -најтананији хемичар, који даје укус плодовима, мирис цветовима, хемичар, који претвара воду у угљену киселину у шећер и у дрвну масу, дајући при томе кисеоник, неопходан за све што живи.
Ево пред нама капље протоплазме, готово невидљива капља, прозрачна, слична желеу, способна да се креће и узима енергију од сунца. Та ћелија, тај прозрачни делић величине честице прашине представља заметак живота и има у себи силу да саопштава живот великоме и маломе. Сила те капље, те сићушности је већа, него сила нашег постојања, силнија од животиња и људи, јер је она основа свега живог. Није природа саздала живот. Стене разбијене огњем и слатководна мора не би биле у стању да одговоре на те захтеве, које поставља живот за свој постанак.
Ко је сместио живот у ту честичицу протоплазме?

Tpeћe: Разум животиња неоспорно сведочи о мудром Творцу, који је улио инстинкт створењима, која би без њега била савршено беспомоћне твари.
Млади лосос свој млади узраст проводи у мору, а затим се враћа у своју родну реку и иде по њој, тачно по то истом делу, по ком је ишла икра, из које је изашао. Шта га води са таквом тачношћу? Ако њега преместимо у другу средину, он ће одмах осетити, да је скренуо са курса, и пребиваће у главном току, а затим ће поћи супротно току и испунити своју судбину са савршеном тачношћу.
Још већу тајну скрива у себи понашање угора (јегуље). Та необична створења у зрелом узрасту путују из вештачких језера, река и језера, макар да се они налазе у Европи, прелазе хиљаде миља кроз океан и иду ка морском дубинама Бермудских острва. Овде они савршавају чин свог размножавања и умиру. Малени угори, који, рекло би се, немају ни најмањег знања о било чему, који би се могли загубити у океанским дубинама, иду путевима својих отаца, ка тим истим рекама и језерима, из којих су и кренули на свој пут ка Бермудским острвима. У Европи, ни једном није био ухваћен ни један угор, који припада америчким водама, и такође ни у Америци ни једном није био ухваћен ни један европски угор. Европски угор достиже зрелост годину касније, захваљујући чему он може да изврши своје путовање. Где се рађа тај усмеравајући импулс?
Оса, победивши цврчка, погађа га у тачно одређено место. Од тог удара цврчак "умире". Он губи свест и продужава да живи, представљајући облик конзервираног меса. После тога оса одлаже своје личинке са тим прорачуном, да би излежени мали могли сисати цврчка, али не убивши га. Мртво месо било би за њих смртна храна. Учинивши тај посао, оса-мати одлеће и умире. Она никада не види своје потомство. Не подлеже ни најмањој сумњи, да свака оса чини тај посао по први пут у животу без икакве обуке, и чини то тачно тако, како је потребно, иначе како би постојале осе? Та мистична техника не може бити објашњена тиме, што осе уче једна другу. Она је записана у њиховом телу и крви.

Четврто: Човек располаже већим инстинктом него животиње. Он има разум.
Никада није било нити има такве животиње, која може да броји до десет. Нити она може да схвати смисао цифара десетине. Ако се инстинкт може упоредити са једном нотом флауте, са прекрасним али ограниченим звуком, тада треба прихватити, да је људски разум способан да запази све ноте не само једне флауте, већ и свих инструмената оркестра. Треба ли говорити још о једном упоришном месту: захваљујући нашем разуму ми смо у стању да расуђујемо о томе, шта смо ми, и та способност се одређује само тиме, што је у нас убачена искра Разума Васељене.

Пето: Чудо гена - појава, коју ми познајемо, али која није била позната Дарвину - сведочи о томе, да је о свему живом била вођена брига.
Величина гена је тако невероватно мала, да ако би се сви они тј. гени, захваљујући којима живе сви људи на целој земљиној лопти, сабрали заједно, њих би било могуће ставити у напрстак. И још се напрстак не би напунио! И тиме се, ни мање ни више, ти ултрамикроскопски гени и њима одговарајући хромозоми налазе у свим ћелијама свега живога и представљају апсолутни кључ за објашњење свих обележја човека, животиња и растиња. Напрстак! У њега се могу сместити сва индивидуална обележја милијарди људских бића. И за сумњу ту нема места. Ако је то тако, није ли истина, да ген садржи у себи чак и кључ за психологију сваког посебног бића, смештајући, све то у тако малом обиму?

Ето где почиње еволуција! Она почиње у јединици, која чува и носи гене. И ево тог факта, да неколико милиона атома, укључених у ултрамикроскопски ген, могу да буду апсолутни кључ, стварања живота на земљи, представљајући сведочанство које доказује, да је о свему створеном вођена брига, да је о њима неко раније предвиђао, и да предвиђање потиче од Творачког Разума. Никаква друга хипотеза овде не може помоћи да се одгонетне та загонетка постојања.

Шесто: Посматрајући економику природе, ми смо прунуђени да признамо, да само сасвим савршени Разум може предвидети све узајамне односе, који изничу у тако сложеном домаћинству.
Пре много година у Аустралији је у функцији живе ограде била посађена једна врста кактуса. Због недостатка инсеката који би му били непријатељи, кактус се тако страшно размножио, да су људи почели да траже средство борбе против њега. А кактус је настављао да се размножава. Дошло је дотле, да је површина, коју је он захватио, била већа од површине Енглеске. Почео је да угрожава људе из градова и села, и почео је да уништава фарме. Ентомолози су обишли цео свет у потрази за начином борбе против кактуса. На крају, успели су да нађу инсекте, који су се хранили искључиво кактусом. Они су се лако размножили и у Аустралији они нису имали непријатеље. Ускоро ти инсекти су победили кактус. Кактус је одступио. Количина тог растиња се умањила. Умањила се и количина инсеката. Њих је остало тачно толико, колико је потребно, да би држали кактус под постојаном контролом.

И такве контролишуће узајамне везе налазе се свуда. Зашто, у самој пракси, инсекти, који се тако невероватно брзо размножавају, нису подавили све живо? Зато што они не дишу плућима, већ трахејама. Док инсект расте, његове трахеје не израстају пропорционално. Ето зашто никада није било и не може бити сувише крупних инсеката. То физичко ограничење задржава њихов раст. Ако не би било те физичке контроле, човек не би могао да постоји на земљи. Замислите бумбара величине лава.

Седмо: Тај факт, да је човек у стању да схвати идеју о постојању Бога, сам по себи представља довољно сведочанство.
Концепција о Богу изниче као резултат те тајанствене способности човекове, коју ми називамо замишљањем. Само уз помоћ те силе, човек (и више ни једно живо створење на земљи) је способан да налази потврду апстрактним стварима. Ширина, коју открива та способност, савршено је неизмерна. У самој пракси, захваљујући савршеном човековом замишљању јавља се могућност духовне реалности, и човек може са свом очевидношћу циља и задатка - да дефинише велику истину, да се Небо налази свуда и у свему, истину, да Бог живи свуда и у свему, да Он живи у нашим срцима.

И ево, како од стране науке, тако од стране замишљања, ми налазимо потврду речи псалмопојца:

"Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових јавља свод небески".
http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/ZAKO.....TU/006.htm