Naučni dogmatizam?

• 2Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U raspravi koju sam skoro vodio sa par osoba jedna od njih je izvršila poređenje religijskog dogmatizma sa tzv. naučnim dogmatizmom. Na prvi pogled ovo mi deluje kao oksimoron jer nauka polazi od sumnje dok je dogma učenje u koje se ne sme sumnjati tako da mi ove dve reči nikako ne idu zajedno u jedan pojam. Čak i kada zađemo malo dublje u celu priču, da li se sama vera u naučni autoritet može zaista nazvati naučnim dogmatizmom kada je za razvoj neke teorije potreban naučni konsenzus? Realno gledano većina nas ne može lično da ispita zakone kvantne fizike ili da posmatra tok evolucije i moramo imati poverenje u neke naučne autoritete, ali obzirom da su ti naučni autoriteti pod budnim okom drugih naučnih autoriteta, ima li uopšte smisla reći čoveku koji se poziva na naučne stavove u diskusijama kako se samo brani drugom vrstom dogmatizma ili možemo slobodno reći da se radi o običnom triku odnosno nedostatku validnih argumenata?

Jedini slučaj u kom ova konstrukcija po mom mišljenju ima (ali vrlo malo) smisla je kada osoba stopostotno veruje u neku teoriju čak i kada je ona oborena, ali to opet nije pristup koji se vezuje za nauku jer je u tom trenutku ta osoba postala nekritički vezana za neki stav.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, vinted
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na naučnom dogmatizmu se zasnivaju sve teorije koje prkose trenutnim zakonima fizike. Čist primer ti je tema o ravnoj Zemlji iz pričaonice. Čovek je svoje tvrdnje zasnivao na tome da aktuelni zakoni fizike nisu ništa drugo do šarena laža, i da ih mi ne možemo lično dokazati (Iako neke čak i možemo. Ali ako on taj dokaz ne razume, to znači da ne možemo).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dollar, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opšeprihvaćeno je, da dogma više ide uz religiju. Da ono što je ranije prihvaćeno, ne sme se dovoditi u sumnju. Razvijena je istina kao podloga za čvrsto verovanje, a verovanje je osnova religije.
Pojava sumnje u nauku je zapravo ''odskočna daska'' za religiju. Sve ono što nauka ne može da dokaže, religija pretvara u verovanje..

Dogmatizam u nauci bi moglo biti upravo ovo što kaže zola92.

Ukoliko sukob naučnih shvatanja bude veći (Ravna-Okrugla Zemlja), religija će taj raskol maksimalno iskoristiti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dogma je učenje koje ne dopušta da se u njega sumnja, bez mogućnosti da bude demantovano.
Ovo se direktno kosi sa naučnim principom modifikovanje teorija u skladu sa pribavljanjem novih dokaza, tako da.. da, oksimoron, po samoj definiciji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::Opšeprihvaćeno je, da dogma više ide uz religiju. Da ono što je ranije prihvaćeno, ne sme se dovoditi u sumnju. Razvijena je istina kao podloga za čvrsto verovanje, a verovanje je osnova religije.
Pojava sumnje u nauku je zapravo ''odskočna daska'' za religiju. Sve ono što nauka ne može da dokaže, religija pretvara u verovanje..

Dogmatizam u nauci bi moglo biti upravo ovo što kaže zola92.

Ukoliko sukob naučnih shvatanja bude veći (Ravna-Okrugla Zemlja), religija će taj raskol maksimalno iskoristiti.

И мени је овај појам у почетку деловао (хм) сумњичаво. Зашто? Једна од области коју сам предавао као професор зове се методологија истраживања друштвених појава (са методологијом израде научног рада, која је различита од дисциплине до дисциплине, али је свакако општег типа за све).

Могуће је да је израз научна догма алогизам (а не баш оксиморон ) . Зашто? Зато што се у више наука и научних области и дисциплина дефинише ''добра вера'' у науку. Наравно да је наука , као и све друго, жива материја, да није вечита и непромењива, али тренутни научни закони су важећи док их неко други не промени (а зна се како се то ради).
Тако, рецимо, математика за своје ''догме'' користи израз - аксиом. Нешто што је непроменљиво и што се не доказује. Да ли је то догма? Није, сасвим сигурно.
Правници имају чак два израза - дура лекс сед лекс (односно - крут закон, али закон) и једно начело које се тиче општих правних норми - начело претпостављене тачности. То ће рећи да се оно што се налази у књигама и што је важеће, тренутно не доводи у питање.
Тако је са сваком нормом. Рецимо - ми можемо до сутра да расправљамо о некој гласовној промени, али морамо да је примењујемо док је важећа (односно - ''на снази'').

Елите, да ли сам погодио тему?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Sagacity, Neprimetna, vinted
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Probudio se iz mrtvih forum filosofija...

U stara dobra vremena smo se teme dogmatizma indirektno i direktno dotakli kroz dosta tema na ovom podforumu...

Dogma je sedenje na svom stavu kao što kokoška leži na jajima..

Sreće se najpre u religiji, da, i religija neće ni dopustiti da se tek tako poljulja taj sistem.
Kad bi se naučno dokazalo da je čoveka stvorilo nešto drugo, a ne Bog, npr. da je neka druga civilizacija u svemiru podstakla stvaranje čoveka, to bi značilo kraj postojanja religije i rušenje vekokovnog sitema verovanja ...

Osobe koje više rade na svojoj suštini i na raznim poljima bitisanja, istražuju, ne mogu se zaustaviti na tome opšte prihvaćenom al i ako ima onih koji se zaustave njihova je stvar, što znači da ne treba drugom da nameću svoje mišljenje, njegova je stvar, niti po svaku cenu da druge ubeđuju da nije u pravu, ili je njegovo mišljenje pogrešno ili ga odmah svrstavaju u sektaše, kreacioniste, ateiste isl.

Meni je blisko razmišljanje Berđajeva kao filosofa hrišćnastva, slobode i egzistenciije /sam Berđajev je tada nailazio na razna nerazumevanja po pitanju raznih stavova, al se nije obazirao, al se recimo i danas neka od njegovih razmišljanja mogu primeniti, o slobodi i stvaralaštvu , o materijalizmu itd/.

Tako da, kao što je Berđajev sebe, svrstao,
nazvati se suštinskim, a ne ritualno-dogmatskim hrišćaninom nije ni jeres, ni ateizam, niti uvreda za dogmu ..

Ortodoksno, i dogma je vrsta držanja monopola i autoriteta automatski i kršenja sloboda u stavu naročito ako postoji osuda ili sankcija bilo kakvog odstupanja od onoga što je opšte prihvaćeno
/pri tom ne mislim na ekstreme u bilo kom smislu koji propagiraju zarad religije i nauke neku vrstu mržnje i zla koji su svakako za osudu/.

Sloboda je naročito bitna kad je u pitanju stvaralaštvo, kreativnost i tako dolazimo do nauke..
Nauka se isto zasniva na slobodi i stvaralaštvu ako nema slobode onda nema napretka u naukama i istraživanju, takođe i za nauku je vrlo bitno da se napredak u njoj odnosi na unapređenje čovečanstva i donošenje dobrog čovečastvu a ne na destruktivno stranu nauke kad se zloupotrebljava
..
Ima dosta teorija koje se mogu, jednog dana opovrgnuti, ili se doneti novi dokazi..Uz takve reč dogma apsolutno ne ide...
Darvinizam je teorija da je čovek nastao od majmuna, to je dogma u nauci .

Za one koji u tu tvrdnju ne veruju, ili sumnjaju u istu, daju sebi slobodu da imaju i drugačije mišljenje, ako nisu religijski dogmatici, daju sebi za pravo da veruju u neku drugu teoriju ili ostavljajuj za pravo nauci da pronađe neki drugi dokaz o tome kako je nastao čovek... Može čovek, na kraju, verovati da je čoveka Bog stvorio i da nije religijski dogmatik...
Dogma u nauci može izazvati tapkaneje nauke u mestu..jer nije svaka teorija u nauci konačna i konačni stav...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, prvo čega se setim u ovakvim diskusijama su aksiomi, ali kod aksioma je poenta da ne ispitujemo da li su oni tačni ili ne već do kakvih zaključaka dolazimo koristeći ih. Mislim da aksiomi sami sebe dokazuju time što zaključci koje izvedemo iz njih ne dovode do kontradikcija (mada tu opet imamo Gedelovu teoremu u nepotpunosti koja kaže da ne možemo imati sistem aksioma koji je ujedno kompletan i konzistentan jer bi postojale tvrdnje koje su tačne, ali koje ne možemo dokazati). To u matematici ne možemo izbeći jer moramo da krenemo od neke pretpostavke, a koliko je ta pretpostavka dobra možemo da saznamo radeći sa njom.

Možemo mi poći i od suprotnog aksioma, recimo da je N skup konačan i doći do nekih zaključaka koji bi važili za taj aksiom, ali bi onda došli do problema u oblastima koje su građene na pretpostavci da je N skup beskonačan, a koje odlično opisuju realnost.

natrix ::Darvinizam je teorija da je čovek nastao od majmuna, to je dogma u nauci.
Hmm, da li je? Pretpostavljam da već znaš da su reč teorija u kolokvijalnom govoru i naučna teorija dva različita pojma. Teorija evolucije je opsežno istražena i dokazana, inače ne bi bila naučna teorija. E sad, to što se njenim zaključkom vešto koriste mnogi koji je ne razumeju dovoljno i uporno insistiraju da je netačna jer se radi o teoriji pošto ne razumeju koncept naučne teorije, to je već druga stvar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na filosofiji smo pričali o toj naučnoj teoriji evolucije, uvek se setim onog školskog da je čovek nastao od majmuna, to mi je uvek paralo ganglije, što se mene tiče tačka na teoriji, naučnoj, evolucije ne postoji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li uopšte možemo staviti tačku na bilo šta u nauci? Ja bih rekao da ne možemo jer bi u tom trenutku ona prestala biti nauka.

• 4Ovo se svidja korisnicima: E.L.I.T.E., Sagacity, Neprimetna, vinted
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam za tezu da je čovek nastao od majmuna čuo samo u vicevima o Muji i Hasi. U školi smo učili da čovek i bezrepi majmuni (apes) imaju zajednikog pretka, i da su repati majmuni (monkeys) grana koja se ranije odvojila i razvijala u drugom pravcu. Znači, čovek nije nastao od majmuna već su obe grupe nastale od zajedničkog pretka.