...O lepoti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnoge dobre i plemenite stvari smo pozaboravljali da spominjemo i primećujemo oko sebe, nametnutim, već duže otuđenjem, jednih od drugih, od prirode, usled napretka nauke i tehnologije, a na to nas je upozorio drug Berđajev još odavno...kad zaboravnimo da pogledamo u nebo kad je sunčan prolećni dan, udahnemo duboko vazduh i vidimo koliko je sve to lepo, i koliko je simbol života, koji traćimo besmisleno, a to smo vremenom smetnuli sa uma, je znak da se duboko zabrinemo...

..Lepota..
..nešto što postoji u raznim vidovima, oblicima, nešto što se ne vidi a postoji, što je oko nas, ili deo nas, lepota u oku posmatrača, ili kao materijalizovano stanje uma i duha koje deluje isceljujuće , lepota pririrode koja isceljuje, koja daje energiju, lepota kao odraz u ogledalu ili u skrivena lepota umetnika u umetničkom delu..
Materijalna, fizička, duhovna, lepota kao stvar ukusa i pojma o estetici, kao stvar imaginacije, suštinskog ili površnog sagledavanja, kao varka ili kao istina...
lepota umetničkog dela, književnog dela, književnog lika, pesničkog izržavanja, stiha..

ili u jednoj rečenici sve to:

-Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.- Ivo Andrić


...Bez filosofije ništa pa ni o lepoti...

-Sve ima lepotu, ali nemogu je svi videti. -Konfučije

-Lepo je ono što je skladno.- Aristotel

-Lepota je samo drugi oblik genijalnosti, savršenija, svakako od genijalnosti jer joj ne trebaju nikakva objašnjenja.- Oskar Vajld / to reče autor -Slike Dorijana Greja-/

-...Lepota fizička, to je neosporno jedna plemenita čovekova vrlina. Uostalom, telesna lepota je samo spoljni izraz viših unutrašnjih čovekovih lepota, jer lepota nije nikad bila osobina zlikovaca i nevaljalih žena; i, neosporno, uvek pored fizičkih lepota u istom čoveku boravi još nekoliko bilo duševnih ili duhovnih kvaliteta prvog reda. Priroda je uvek izgrađivala svoje pravo majstorsko delo s punom ljubavlju i izdašnošću, i nikad nije bila tvrdica ni u pogledu drugih osobina tog privilegovanog lica...- Jovan Dučić

-Lepota je ono što nam se dopada bez interesa.- Imanuel Kant

-Ljubav bez lepote je kao cveće bez mirisa, a tek plodovi bez semenki... Život, ljubav i lepota jesu Sveto trojstvo u jednome slobodnom, nezavisnom biću; ono se ne može menjati, niti odvajati. - Halil Džubran

-Lepota je otvoreno, preporuceno pismo koje unapred pridobija srca. Artur Šopenhauer / e kad je to rekao Šopenhauer /

-Od dve glavne vrednosti života, lepote i istine - prvu nalazim u srcu koje voli, drugu u ruci koja deli.-Dr Zoran Đinđić

-Lepo je simbol moralno dobrog.- Imanuel Kant

-Lepo je ono što je skladno.- Aristotel

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepota puta pamet jednako konstanta (Marfijevi Zakoni).

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хајдемо онда, кад смо већ покренули тему о лепоти, да лепо кренемо од почетка. Прва и најтеже оборива дефиниција стигла је, наравно, из античке Грчке - калокагатија; поистовећивање доброте са лепотом: што је добро, мора бити и лепо. Сигурно је да се о овоме може дебатовати (и дебатовало се кроз векове), али нико ту, тако једноставну дефиницију није оборио. И данас пилоти кажу да ''лепи авиони лепо лете''. Даље са примерима не бих, јер ћу се негде саплести о један чувени наслов који почиње речима ''Лепа села...''

Како год, доброта свакако помаже лепоти. О обрнутом процесу се већ може много аргументованије говорити.

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Је ли то суштина губи смисао пред формом?

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Је ли то суштина губи смисао пред формом?

Не мора. Може, али не мора. Зависи о којој области (у којој процењујемо лепоту) говоримо.
Ево фантастичног примера:
У филму '''Девета чета'', војник с надимком ''Ђоконда'' (сликар који је побегао у добровљце за Афганистан из свог разлога), за време једне паузе каже свом другару Љутом, оном клошару (игра га Артур Смољанинов) - ..''Види колико је леп онај тенк'' . Љути га пита - шта ти је на њему уопште лепо? ''Ђоконда '' одговара - погледај - на њему нема ништа сувишно.
Љути му одговара - ''не разумем, објасни ми'', а Ђоконда му узвраћа: боље да не покушавам, нећеш ипак разумети, а Љути се заинатио (али не онако бандитски, већ војнички, другарски) и каже - ''хајде, покушај да ми објасниш''.
Ђоконда му онда одговара: ''Питали Микеланђела како настаје савршена фигура, а он је одговорио - узмеш комад камена и одбациш са њега све што је сувишно...''
Љути, изненађен, искрено каже: ''Не разумем....'' а Ђоконда му другарски одговара - ''Знао сам да нећеш разумети''.

Ето, нека ово буде разлог за расправу ко је старији -- суштина или форма.
ПС
Кинези кажу: Глинени ћуп је форма која га чини судом, али она празнина коју глина окружује јесте суштина његовог постојања. Не волим да их цитирам, али ово је тачно до неба.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Mnoge dobre i plemenite stvari smo pozaboravljali da spominjemo i primećujemo oko sebe, nametnutim, već duže otuđenjem, jednih od drugih, od prirode, usled napretka nauke i tehnologije, a na to nas je upozorio drug Berđajev još odavno..

Добар слуга,рђав господар.Ја ту видим и добру страну.Рецимо овај форум.Па куд ћу веће лепоте од дружења и разговора са људима,које никад видео нисам

Sirius ::..Прва и најтеже оборива дефиниција стигла је, наравно, из античке Грчке - "што је добро, мора бити и лепо"...
Ово обарам сместа .Моја покојна баба,док ме редовно лешила врбовим прутем,увек је говорила да то ради за моје добро.Ако и јесте добро,нигде ту лепоте нема.Верујте ми на реч.

Sirius ::... ''лепи авиони лепо лете''...
Марсел Дасо или Андреј Тупољев?Један од њих двојице је то рекао,не знам ко.

Sirius :: - ..''Види колико је леп онај тенк'' . Љути га пита - шта ти је на њему уопште лепо?...

Овде би могао да лежи одговор на питање,шта је ллепота.
Ако кажемо да је лепота оптимални однос субјекта,предиката,времена и места,нећемо много погрешити
Субјекат и предикат заједно на правом месту у право време.
То су ,сигуран сам,војници рекли и за Т-34 и "Каћушу",са којима су стигли испред Рајхстага 45-е.Њима су то тада биле највеће лепоте.
Аристотел је најближи дефиницији о лепоти:"Лепо је оно,што је складно"
Сам си поменуо калокагатију,коју можемо сматрати као део културе васпитања код Хелена.Усклађен и равномеран развитак човекове духовне и телесне снаге.
Sirius ::
Ето, нека ово буде разлог за расправу ко је старији -- суштина или форма.

Хајде да кренемо од основних физиолошких потреба човека по Маслову, а то су исхрана и размножавање.Прво је настао комад хране,па тек "златна кашика"(наш необориви мит).Ако је леп тањир форма,онда је храна на тањиру суштина.
Полно општење је чин,који продужава врсту је суштина.Шта му дође форма у овом случају?Задовољење чулних задовољства на разне начине?
Што се тиче уметности,питање је комплексније.Питам се,шта је терало Палеолитског човека да наслика слику животиње на зиду пећине(пећина Ласко у Француској).Он је свакако прво представио форму.Шта је суштина у овом случају?Да ли је има?

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:amstel2
Што се тиче уметности,питање је комплексније.Питам се,шта је терало Палеолитског човека да наслика слику животиње на зиду пећине(пећина Ласко у Француској).Он је свакако прво представио форму.Шта је суштина у овом случају?Да ли је има?


Жао ми је што нисам сачувао тај мој рад (он се сада налази у библиотеци ФДУ, ако га неко није украо). Тема је била ''Цртежи у пећинама Ласко и Алтамира као вид комуницирања''. Ако ме сад крене, написаћу поново цели рад, а суштина је следећа: пећински људи су били први ''фотографи'' цивилизације. Оно што су видели напољу, инстинктивно су знали да ће то успети да сачувају само у унутрашњости пећина. Форма је, наравно, цртеж (неки чак и у боји!), а суштина? Суштина је неуништива људска жеља да оставе неки траг за собом. Ништа се данашњи ''графит бојси'' не разликују од њих, осим испразности . Алтамирци су то радили знајући да могу сваког тренутка да прекину свој животни пут, а наши ''спреј махери'' (не мисли на праве уметнике мурала), то раде из глупог ината и пакости - они свој траг остављају да би нагласили како увек неко може да направи штету. У односу на њих, наши давни преци у пећинама представљају исконске уметнике , аутентичне до саме суштине.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Preteče me Sirius, u vezi komentarisanja crteža na zidovima pećina.
Slično razmišljanje. i koliko je praistorijski čovek imao svest da ostavi trag iza sebe, u vidu crteža, kao vid komunikacije, informaciju u svom životu, za njega je crtež bio komunikacija kao što je sad pokretna slika, mobilni, memo tabla, itd.

A ti crteži mogu da budu i estetske prirode, pošto nisu tad postojale tapete da mu rasteraju monotoniju pećinskih zidova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sjaja su razmišljanja na temu lepote, i koliko smo proširili taj pojam na razne oblasti..

Citat:Lepota puta pamet jednako konstanta

E taj Marfi..
Nekako mi ne ide uvek lepota i pamet, i još da su zajedno konstanta i nepromenljive.
Pamet može biti i u službi destrukcije, i činjena zla, ne samo dobra, iz toga sledi da lepota uz to ne može nikako da ide, odnosno kad neko u destrukciji vidi lepotu, onda nešto nije sa tom osobom u redu debelo.

Mislim da danas konstanta u 21 veku ne postoji osim još uvek u fizici, matematici, isl.
Sve je podložno promenljivosti i relativnosti...

Kod Grka lepota jednako dobrota
kod Dostojevskog -Lepota će spasiti svet.

Iz toga može da sledi da će dobro spasiti svet ujedinjeno sa dobrotom, trebalo bi samo na taj način da budućnost i opstanak ima smisla na ovoj planeti.


Al činjenica i to isto tako, sve što je dobro nije lepo.
U smislu vrline se stvaraju i kale u nekom bolu.

Ili kakva je to lepota u ruže koja nema trnja.

Al i da sve što je lepo nije i dobro. Meni je lepo 300 gr čokolade da smažem, i dobro na prvi pogled al nije zdravo na kraju krajeva.
Štrafte od pruta koje smo kao klinci dobijali su vaspitno dobre, al nije nije bilo svejedno, što bi rekao amstel.


Šta je starije suština ili forma?

Ideja je kao suština, faktor, stvaranja neke forme.

Starija je suština.
Al vremenom forma je postala sama za sebe predmet, i pojam. Što manje filosofije, i razmišljanja više forme a manje suštine.
I po Bibiliji, stvaranje života je bilo prvo stvoreno kao ideja da se život treba stvoriti, a kad je stvoren onda je išao svojim tokom kako je išao. Mogao je i drugačije al to je već druga priča..

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево, можда, најбољег примера колико је форма у служби суштине и колико је осетљива граница између та два појавна облика. . Од овог, претпостављам , једноставније не може.