|
Мени је интересантно и ово што сам нашао (мада се односи на све Црногорце), посебно с обзиром на неке ствари које сам раније читао, о вези гостопримства и вредности древне баштине. Чини ми се, ипак, да се аутор није много удаљио од "доктринарних" објашњења, иако има и врло лепих (и тачних) делова.
Citat:Међутим, код Црногораца, у старо вријеме, није се могло догодити да суво месо остане дуже времена не искоришћено. Између осталог и гостопримства ради. Наиме, гостопримство је некада у прадавна времена сматрано светињом. Вјеровало се да је непозвани гост неко божанско биће или да је то дух неког умрлог претка. Због овога су путници намјерници у свакој кући дочекивани са великом пажњом и почастима, а ово све да се томе путнику - госту не замјери и да се не би касније на неки начин светио домаћину. Но, то су ствари празновјерја, кога је у прошлости, нажалост, било исувише. Касније, код црногорског народа дочекивање гостију званих и незваних је било из милосрђа, или да се освијетли образ. Из милосрђа правило је било - гладног нахрани, жедног напој, босог обуј и обуци, ако је рањен помози му и превиј га. Помози нејаком, болесном и прогоњеном. Не питај шта је, ко је и одакле је, већ га угости. Код Црногораца гостопримство се огледало у срдачности и једноставности - у соли и хлебу, са чиме је госта дочекивао, и зато се госту прво нудило хљеб и со. Овако је било и у вријеме дугих ратова. Старо гостопримство се у битном и данас осјећа код многах Црногораца. То и такво гостопримство је утицало да се код нашег народа чувао задњи лијеп залогај меса, хлеба, или чаша ракије, или вина, да би се почастио намјереник који му у кућу долази.
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/kuhinja/s.....ojevic.htm
Да будем прецизнији: Мислим да је погрешно објашњење, које основу гостопримства налази у страху, или "удивљенију" намерника. Пре ће бити да је основа у поштовању, баштинском схватању повезаности са другим бићем и вредности огњишта/дома.
|
