|
Poslao: 22 Jan 2011 20:58
|
offline
- Pridružio: 01 Jul 2009
- Poruke: 231
|
Da li bi neko znao da objasni kako funkcionise ''probna lampa'' koja se kod nas zove glinarica? To je onaj srafciger koji ima tinjalicu pa kada se nabije u fazu elektricne uticnice ona zasvetli naravno ukoliko se srafciger na drugom kraju dodirne prstom. E sam mene interesuje kako kod glinarice dolazi do zatvaranja strujnog kola? Jer struje nema ako elektricno kolo nije zatvoreno, tako su me ucili u osnovnoj. Dolazi li tu uopste do zatvaranja strujnog kola ili ne? Kod tog ispitivaca prisustva napona je sve u jednoj liniji, nema zatvaranja elektricnog kola. Gde se tu faza spaja sa nulom?
Pozdrav
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2011 22:26
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Prvo, pravilan naziv (germanizam, nem. glimmen - tinjati) je glimerica.
Strujno kolo se zatvara između faze i mase/uzemljenja, što predstavlja tvoje telo. U telu glimerice nalazi se otpornik vrlo velike otpornosti koji smanjuje jačinu struje (amperažu) pa taj napon koji dolazi do tvog prsta nije opasan po život. Takođe, u glimerici se nalazi i tinjalica - staklena cev punjena inertnim gasom i provodnicima i ona ima ulogu da zasvetli i signalizira prisutstvo faze u strujnom kolu koje ispituješ.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2011 00:23
|
offline
- Pridružio: 01 Jul 2009
- Poruke: 231
|
''Prvo, pravilan naziv (germanizam, nem. glimmen - tinjati) je glimerica.
Strujno kolo se zatvara između faze i mase/uzemljenja, što predstavlja tvoje telo. U telu glimerice nalazi se otpornik vrlo velike otpornosti koji smanjuje jačinu struje (amperažu) pa taj napon koji dolazi do tvog prsta nije opasan po život. Takođe, u glimerici se nalazi i tinjalica - staklena cev punjena inertnim gasom i provodnicima i ona ima ulogu da zasvetli i signalizira prisutstvo faze u strujnom kolu koje ispituješ.''
Ok, sve je to meni jasno, medjutim, pokusavam da sebi vizuelno predstavim kako to zatvoreno kolo izgleda. Naime, imamo pred sobom dvopolnu uticnicu jedan pol je ''faza'' drugi ''nula''. To su dva izvoda koji idu iz elektrane do trafo stanica pa se odatle dalje razdeljuju. Ili da prosto kazem to su zapravo dva pola jednog provodnika.
Kada nabijem glimericu u fazu i dodirnem tu glimericu prstom na drugi kraj, lampica zasvetli, iako sam u plasticnim papucama. E sad, kolo bi bilo zatvoreno ako bih na primer, zamislio da elektricna struja prolazi kroz mene a onda nekako kroz vazduh do druge rupe u uticnici koja se zove ''nula'', ili mozda odlazi u zemlju pa nekim drugim putevima stize do ''nule'', ali i jedno i drugo mi deluje nedovoljno ubedljivo. Mozda kada je rec o glimerici struja naizmanicno putuje do tela korisnika, a onda u suprotnom pravcu kroz isti provodnik nazad, pa se tako ostvaruje zatvoreno strujno kolo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2011 00:33
|
offline
- bobby
- Administrator
- Pridružio: 04 Sep 2003
- Poruke: 24135
- Gde živiš: Wien
|
Kolo se zatvara preko tebe, pa kroz zemlju, pa preko uzemljenja zgrade sve do one tacke u koja je zajednicka za nulu i uzemljenje.
Tacka iz koje se odvajaju nula i uzemljenje moze biti u trafo stanici, ili mozda i u samoj zgradi, zavisno od izvedbe.
Probna lampa nece da zasvetli ukoliko si ti dobro izolovan prema zemlji.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2011 02:09
|
offline
- branko62
- Elitni građanin
- Pridružio: 16 Mar 2008
- Poruke: 1567
- Gde živiš: Novi Sad
|
bobby ::Kolo se zatvara preko tebe, pa kroz zemlju, pa preko uzemljenja zgrade sve do one tacke u koja je zajednicka za nulu i uzemljenje.
Tacka iz koje se odvajaju nula i uzemljenje moze biti u trafo stanici, ili mozda i u samoj zgradi, zavisno od izvedbe.
Probna lampa nece da zasvetli ukoliko si ti dobro izolovan prema zemlji.
Hoce, probaj.
elbatas ::Mozda kada je rec o glimerici struja naizmanicno putuje do tela korisnika, a onda u suprotnom pravcu kroz isti provodnik nazad, pa se tako ostvaruje zatvoreno strujno kolo.
Bas tako. Mi predstavljamo kondenzator i struja kroz lampu cirkulise kao sto si rekao. Ne bih to nazvao zatvorenim kolom, ali struja kroz lampu postoji i ona zato svetli. Ako nisi dobro izolovan, onda se kolo zatvara - kao sto je gore opisano, samim tim i struja postaje veca te lampa i jace zasvetli.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2011 08:34
|
offline
- Pridružio: 01 Jul 2009
- Poruke: 231
|
Citat:Ne bih to nazvao zatvorenim kolom, ali struja kroz lampu postoji i ona zato svetli.
Dakle to je slicno anteni jer je ona "otvorena" a opet kroz nju protiče struja. Kod glimerice kada ispitujemo naizmenicnu struju kondezator ne računamo kao prekid. Ako bi probali glimericom da ispitamo napon jednosmerne struje od 220V, ne bi uspeli, jer kondenzator ne provodi jednosmesnu struju. Da li sam u pravu? Kad bi struja išla kroz vazduh, kao što sam ja gore zamislio, glimerica bi radila i na jednosmernu struju.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2011 13:25
|
offline
- Pridružio: 01 Jul 2009
- Poruke: 231
|
''Polarization of Antennas
Antennas are also classified by their polarization; this defines the type of plane wave polarization the antenna is most sensitive to. This is a fundamental antenna concept.''
Ako nema protoka struje u anteni odkud polarizacija u njoj? Antenom se primaju i salju signali (elektromagnetni talasi). O kakvom kretanju se radi?
http://hr.wikipedia.org/wiki/Radio_valovi
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2011 06:35
|
offline
- branko62
- Elitni građanin
- Pridružio: 16 Mar 2008
- Poruke: 1567
- Gde živiš: Novi Sad
|
Napisano: 24 Jan 2011 6:27
tootoll ::Kroz antenu (prijemnik) ne protice struja...
Ovu poruku pisem upravo iz kontrolne sobe jednog predajnika. Trenutna struja antene je preko 20A.
Kada su prijemnici u pitanju, struje su mnogo manje, ali i dalje postoje.
Dopuna: 24 Jan 2011 6:33
bobby ::
Probna lampa nece da zasvetli ukoliko si ti dobro izolovan prema zemlji.
.
.
.
.
Vise puta mi se desilo da ne zasvetli dok se drugom rukom ne naslonim na zid.
Nije ti bas "osetljiva" lampa (sto je i dobro). Moja radi, a kad dodirnem zid svetlost se pojaca.
Spomenuh da je dobro sto nije suvise osetljiva - takve lampe cesto daju laznu uzbunu - svetle i kad ne treba, npr. oce da zasvetle na grejnu plocu pegle ili na vodu (zici) koji nije pod naponom ali se nalazi u blizini voda koji jeste. Onda treba razlikovati intenzitet svetla.
Dopuna: 24 Jan 2011 6:35
elbatas ::
Dakle to je slicno anteni jer je ona "otvorena" a opet kroz nju protiče struja. Kod glimerice kada ispitujemo naizmenicnu struju kondezator ne računamo kao prekid. Ako bi probali glimericom da ispitamo napon jednosmerne struje od 220V, ne bi uspeli, jer kondenzator ne provodi jednosmesnu struju. Da li sam u pravu? Kad bi struja išla kroz vazduh, kao što sam ja gore zamislio, glimerica bi radila i na jednosmernu struju.
Tako je. Na jednosmernom naponu bi verovatno samo jednom blicnula i ugasila se.
|
|
|
|
|
|
