|
Kao što znamo još od osnovne škole, svetlost se u slobodnom prostoru kreće brzinom od približno 300 hiljada kilometara u sekundi.
Brzina prolaza kroz staklena vlakna je oko sto hiljada metara u sekundi. Kretanje struje kroz provodnike, znatno je sporije. Iz toga proizlazi zaključak da bi kompjuteri radili daleko brže ako bi signali koji prolaze kroz procesore bili sastavljeni od fotona, a ne od elektrona. Medjutim, brzina svetlosti je malčice prevelika - bilo bi dobro ako bi mogla malo da se uspori. Velike laboratorije rade na tom problemu pa je američki kompjuterski gigant IBM ovih dana objavio da su njegovi istraživači uspeli u tome. Eksperimentalni čip, nazvan fotonski silikonski talasovod, predstavlja pločicu od silikona izbušenu sitnim rupicama. Razbijajući se prilikom prolaza kroz rupice, svetlost koja pada na njih usporena je za 300 puta.
Usporavanje svetlosti je važno zbog onih mesta u uredjajima na kojima svetlosni signali moraju da se pretvaraju u električne i obratno, jer neuskladjenost dve brzine stvara uska grla. Osim toga, svetlosni čipovi odavali bi manje toplote i trošili manje struje, što znači da bi uredjaji bili lakši i jeftiniji. Medjutim, do ere optičkih čipova ostaje da se prevazudje još mnogo problema. Kao prvo, optički uredjaji su još znatno veći od elektronskih i skuplji su za proizvodnju, premda bar jedan američki proizvodjač kaže da će već 2007. godine početi da masovno proizvodi uredjaje sa usporenom svetlošću.
Ovde
|
