Arktik je ove godine izgubio više ledene površine nego ikada pre…
Prema Nasinim izveštajima, letnje otapanje polarnog leda je dostiglo svoj neslavni rekord. Promene koje se satelitski prate od 1979. gode, prvi put su ozbiljno zabrinule naučnike 1997. godine kada se kriva značajno spustila na dole, dok je ove godine taj minimum prevaziđen. Još više zabrinjava činjenica da topljenje leda svoj vrhunac dostiže tek u septembru, pa se je verovatno da će se smanjivanje površine glečera nastaviti.
Nasi podaci pokazuju da se led sada prostire na 4.1 milion kvadratnih kilometara, u poređenju sa prethodnim rekordnim minimumom zabeleženim 18. septembra 2007. godine, kada je površina iznosila 4.17 miliona kvadratnih kilometara.
Polarni led se širi tokom hladnih arktičkih zima i topi se kada se temperature povećaju, ali tokom prethodne tri decenije, sateliti su zabeležili da se letnji minimum smanjuje za 13 procenata u svakoj dekadi. Gustina leda se takođe smanjuje, pa je ukupna zapremina ledenih glečera daleko manja nego ranije.
Džoi Komiso, istraživač u Nasinom Goddard Space Flight centru, kaže da je ovogodišnje dramatično povlačenje leda posledica dugog perioda toplije klime, koja je uticala na smanjenje višegodišnjeg leda - koji je otporniji na topljenje.
„Za razliku od 2007. godine, temperature nisu bile neobično visoke tokom arktičkog leta. Ali sada gubimo čvrstu osnovu polarnog leda“, rekao je on. „A ako to izgubimo, led tokom leta postaje veoma ranjiv.“
Neizbežna smrt leda
Jeda broj naučnika koji su radili na merenju polarnog leda predvideli su još pre nekoliko godina da će se povlačenje leda sve više ubrzavati i da će do 2015. ili 2016. godine led početi potpuno da se povlači tokom leta. Ono što je tada izgledalo kao previše mračno predskazanje, sada se zapravo događa.
Profesor Piter Vadhamus, sa Kembridž univerziteta, rekao je za BBC News: „Merenja obavljena iz podmornica pokazala su da je ledena površina izgubila najmanje 40% svoje gustine od osamdesetih godina prošlog veka, a ako uzmete u obzir i povlačenje na površini, to znači da zapremina letnjeg leda sada iznosi svega 30 odsto od one iz 1980. godine. Sve to ukazuje na neizbežnu smrt ledenog pokrivača, jer se letnje povlačenje ubrzava i zbog činjenice da velika prostranstva vode sada generišu talase koji lome led i dodatno ubrzavaju otapanje.“
Profesor kaže da su posledice toga vrlo ozbiljne jer otvorena vodena prostranstva smanjuju refleksivnost površine (albedo) planete i time ubrzavaju globalno zagrevanje. „Takođe znamo da velika vodena prostranstva uzrokuju topljenje permafrosta na morskom dnu, što oslobađa veliku količinu metana u atmosferu.“
Pretnje i prilike
Posledice koje potpuno otapanje leda tokom leta može da ima su brojne. Dok poneki u tome vide i benefite – kraće morske rute između Rusije i Amerike, eksploatisanje rudnih bogatstva Arktika – brojne su pretnje po životnu sredinu koje ova promena nosi.
Arktički divlji svet će trpeti, nivo mora će se povećati što će uticati i na globalnu klimu, promeniće se salinitet mora.
Izvor: BBC News
|