offline
- superzene
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 1
|
Napisano: 27 Dec 2011 13:45
Za Starčevo:
O poreklu imena naselja postoji više predanja.
Po prvom predanju ime je postalo od nekog vojvode Starčevića, koji je imao dvor na potezu koji se danas zove Ðurđevac. Naziv potiče od njegovog sina koji se zvao Ðurđe. Na Ðurđevcu su otkopani ostaci neke građevine pa i bunar.
Drugo predanje govori o kaluđeru u manastiru Vojlovica koji je zvan Starač. On je iz manastira izgonio neposlušne sluge a oni su se naseljavali na napuštenom zemljištu van manastira. Naselje je nazvano Starčevo.
Po trećem predanju je kod Nadela postojala koliba nekoga starca. Tuda je vodio put kojim su vojnici nosili poštu od Opova prema Kovinu. Vojnici su često navraćali kod starca pa su i naselje koje je tu postojalo nazvali Starčevo.
Po manastirskim arhivskim podacima jedan od kaluđera kojima je povereno opsluživanje pravoslavnog življa se zvao Starac. Ugarska vlast je naselju dala ime Teraso ali se ono koristilo samo administrativno. Najverovatnije je da su naselje u sadašnjem obliku osnovali migranti iz Srbije pokrenuti seobom Srba pod Arsenijem čarnojevićem i da je nastalo između 1690 i 1716 godine. Nakon oslobađanja od Turaka dolazi do novog naseljavanja. Po osnivanju Banatske vojne granice dolazi do kolonizacije Nemaca i Hrvata (najviše je doseljeno od 1788 - 1792) . Mesto je pretežno bilo poljoprivrednog karaktera. Zbog povećanja broja stanovnika i nemogućnosti nalaženja dodatnih izvora prihoda dolazi do iseljavanja u strane zemlje (najviše u Ameriku 1907 i 1908 god.). Napuštanjem sela od strane Nemaca posle drugog svetskog rata stvorena je osnova za novu kolonizaciju. Kolonizacija je pretežno izvršena iz uže Srbije ali se više od trećine koloniziranih vratilo u stari zavičaj. Posle drugog svetskog rata se zbog blizine Pančeva i velikog razvoja industrije u njemu menja socijalna struktura stanovništva i naselje prestaje da bude čisto poljoprivredno pa dolazi do novog naseljavanja. Zbog rata devedesetih godina dolazi do novih migracija stanovništva.
Kragujevac
je ime dobio po ptici Kraguj, koja je u srednjem veku korišćena za lov, a danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu.
Grad je prvi put spomenut u turskom popisu (Tafudefter) iz 1476. godine kao "Kragujofča", trg sa 32 kuće. Od takvog naselja, Kragujevac je izrastao u značajan grad, po mnogo čemu prvi u Srbiji, određujući tako razvoj i budućnost cele države.
Сарајево
се некада звало Врхбосна. Садашње његово име настало је у времену османлијске владавине у Босни, и потиче од турске речи сарај или серај (одн. караван-сарај), што значи "свратиште за путнике и караване" (претеча данашњих мотела ). Нагласак је на првом слогу: сАрајево.
Jedan od srpskih izvora o poreklu imena nalazimo kod Vuka Stefanovića Karadžića koji je oko 1820. godine posetio manastire u Ovčaru i Kablaru. Vuk zapisa: Govori se da je manastir Vavedenje gradio sveti Sava i njegov otac Simeun. Jos se pripoveda da je nekakav njihov sluga, od svakih kola, koja su vukla kamen kroz polje uz Moravu, ostavljao po jedan kamen na mestu gde je sada Čačak, pa od ovog kamenja onde zidao crkvu. Kad su ga zapitali šta radi, on odgovaraše: „Eto, čačkam nešto“…I tako je ostalo ime – Čačak. Ta crkva koja je više puta turčena i krštavana, stoji i danas i mnogo je veća i lepša od manastira ovčarskih.
Лесковац
У средњем веку звао се Глубочица па Дубочица, а име Лесковац град је добио по шумама леске тј. лешника. Лесковац
Subotica
Od polovine 18. veka ime joj je promenjeno u Sancta Maria, po austrijskoj carici Mariji Tereziji. Ime grada je ponovo promenjeno 1779. u Maria Tereziopolis, a ime Subotica (Szabadka) joj je vraćeno 1845Najranije ime Subotice, međutim, znači nešto kao „malo“ ili „drago“ „slobodno mesto“.
Srpski naziv grada Subotica potiče od reči dana u nedelji „subota“ i prvi put se pojavljuje 1653. godine. Pošto ime potiče od reči za dan u nedelji, subota celo značenje imena grada bi bilo nešto kao „mala subota“.
Drugi izvori [2] kazuju da je od prvog naziva Sopotnica (Sopot je mesto gde ima mnogo vode, izvorište, osobina terena – prema mađarskom izgovoru Zabatka) do današnjeg, promenjeno oko 200 naziva, i da grad ime nosi po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana
Smederevo
Poreklo naziva Smederevo i značenje ovog toponima još nisu pouzdano utvrđeni. Mišljenja o tome su brojna a ovde ćemo izneti nekoliko najubedljivijih.
Jedna teorija kaže da je "s pogledom" na nekadašnje šume u okolini naziv Smederevo postao od "smet" i "drevo". Takođe je moguće da je naziv potekao od imena neke ličnosti koja se mogla zvati Smender (srednjovekovno muško ime).
Postoji nekoliko pretpostavki (prve tri su najvise prihvacene):
1. Naselje je dobilo ime po valjaricama kojih je u tom kraju bilo mnogo, tacnije, govori se o valjaricama na Kolubari;
2. Ime izvedeno od latinske reci vallis - dolina;
3. Ime dobijeno zbog "valjane" zemlje u tom kraju (ne slazem se bas sa ovim, obzirom da imamo pravu ilovacu);
4. Izbeglice (niko ne zna koje i kada), su bezeci preko brda izbili u dolinu koja se "valjala" pred njima;
5. Genitiv od imena Valj (pretpostavlja se veleposednika);
6. Iskvaren oblik od reci Balba, tvrdjave na Balkanu koga pominju izvesni Vizantijski izvori ali niko joj ne zna lokaciju ...
Kaрановац
Постоји више тумачења порекла имена Карановац. Прво, име Карановац је добивено по Карану, оцу владара из половине 15. века, кнеза Шобата. Друго, по црном, кара новцу који је пронађен у близини насеља, треће, да постанак овог имена сеже дубоко у средњовековну српску историју тј. од речи 'карен' што је саска реч за руду - тако да је то само превод речи 'Рудо поље'. Постоји и једно новије тумачење - да име потиче од старогрчке речи 'каранос' - главар, владар.
Zrenjanin.
Ime koje je grad nosio šest vekova, u upotrebi je od prvih pisanih tragova o naselju (početak XIV veka) do 1935. godine, kada dobija naziv Petrovgrad, po kralju Petru I Karađorđeviću. Današnje ime dobija nakon Drugog svetskog rata, po revolucionaru Žarku Zrenjaninu. Ne postoje verodostojna objašnjenja o poreklu i značenju imena Bečkerek, koje se izgovaralo u raznim varijantama. Odstupanja se mogu protumačiti delom kao greške u pisanju, a delom kao različiti dijalektički izgovori jedne iste reči. Sama reč "Bečkerek" bila je predmet mnogih tumačenja i objašnjenja. Neki istoriografi izvode reč iz imena naroda Pečenega.
Nadamo se da ce vam ovo pomoci 
Dopuna: 11 Jan 2012 16:43
Svrljig
Zagonetno ime Svrljig još uvek nema jedinstveno etimološko tumačenje. Neki smatraju da je to reč turskog porekla, koja znači ždrelo. Interesantno je tumačenje Milana A. Kostića, koji smatra da je ovo ime tračkog porekla i da označava rečnu ribicu mren koja se i danas može naći u Svrljiškom Timoku.
Arandjelovac
Što se tiče porekla imena grada, ono je zabeleženo 1858. godine i potiče od kneza Miloša koji je često bio na lečenju u Bukovičkoj banji. Zbog toga, u znak zahvalnosti, podigao je crkvu i posvetio je Svetom arhanđelu Gavrilu, a od dela sela Vrbice zajedno sa delom sela Bukovik, formira varoš koju naziva Aranđelovac.
Kursumlija
U doba Rimljana Kuršumlija se zvala Ad Fines, što znači "na kraju". Poreklo imena Ad Fines potiče od toga što se mesto nalazilo na granici dve rimske provincije, Dalmacije i Gornje Mezije. U doba Vizantije Kuršumlija se zvala Toplice i bila je sedište episkopije. .
U srednjem veku Toplice su bile prva prestonica Stefana Nemanje, Nemanjića. On je ovde od 1159. do 1168. sagradio prve dve svoje zadužbine - manastir Svetog Nikole i manastir Svete Bogorodice. Manastirske crkve su bile pokrivene olovnim pločama koje su blještale na suncu i videle se daleko, pa je po njima mesto nazvano Bele Crkve. Ovo ime mesto je zadržalo do dolaska Turaka koji su Bele Crkve počeli da zovu Kuršumli Kilise, što u prevodu znači "olovna crkva". Kasnije se ovo ime transformisalo u Kuršumlje, da bi po oslobađanju od Turaka 1878. godine bilo prihvaćeno ime Kuršumlija.
Sid
Постоје разне претпоставке о пореклу самог имена Шид.
По свему изгледа да је име потока Шидина и насеља везано за обраслу и густу шикару, која се звала "сита". Насеље које је изникло око сите, названо је сит а касније Шид. Поток који пролази кpоз насеље Шид добио је име Шидина.
Дрга претпоставка говори како је преко потока био саграђен мост још у доба Римљана. Како се мост мађарски каже "хид"(híd) и ово насеље око моста, тј. хида претворило се у Шид.
Београд
Име Београда је старо колико и Словени на Балкану. Наиме, ово име значи "бео град, бели град"; и како прича каже, Словени су га дали Београду када су дошли пред његове зидине, будући заслепљени њиховом белином и блештавилом. Некада су народи који су били у додиру са Србима имали своје називе за Београд, који су у ствари преводи српског имена (тако и Вајсбург, што исто значи "бео град"), али данас сви кажу Белград или слично (ово л је ту због изворног начина писања који се примењивао у деветнаестом веку; јер савремени облик "бео" је настао од старијег "бěл"). Вук Караџић је својевремено писао и Биоград (Бијоград), што је ијекавски лик тога имена који се такође данас више не користи.
Сарајево
Сарајево се некада звало Врхбосна. Садашње његово име настало је у времену османлијске владавине у Босни, и потиче од турске речи сарај или серај (одн. караван-сарај), што значи "свратиште за путнике и караване" (претеча данашњих мотела ). Нагласак је на првом слогу: сАрајево.
Čačak
Jedan od srpskih izvora o poreklu imena nalazimo kod Vuka Stefanovića Karadžića koji je oko 1820. godine posetio manastire u Ovčaru i Kablaru. Vuk zapisa: Govori se da je manastir Vavedenje gradio sveti Sava i njegov otac Simeun. Jos se pripoveda da je nekakav njihov sluga, od svakih kola, koja su vukla kamen kroz polje uz Moravu, ostavljao po jedan kamen na mestu gde je sada Čačak, pa od ovog kamenja onde zidao crkvu. Kad su ga zapitali šta radi, on odgovaraše: „Eto, čačkam nešto“…I tako je ostalo ime – Čačak. Ta crkva koja je više puta turčena i krštavana, stoji i danas i mnogo je veća i lepša od manastira ovčarskih.
Dopuna: 11 Jan 2012 16:44
Sve ovo je skidano sa raznih sajtova, skupljano iz raznih knjiga. Možda nekom i zatreba 
Dopuna: 11 Jan 2012 16:47
Niš
grad je ime dobio po reci Nišavi (Naissa) koju su keltski prastanovnici zvali „Vilina reka“ (Navissos).
Svaki osvajač je davao svoju verziju imena gradu, ali su sva ona dosta slična; rimski Naissus, vizantijski Ναισσός, slovenski Niš, turski Niş, nemački Nissa.
Subotica
Od polovine 18. veka ime joj je promenjeno u Sancta Maria, po austrijskoj carici Mariji Tereziji. Ime grada je ponovo promenjeno 1779. u Maria Tereziopolis, a ime Subotica (Szabadka) joj je vraćeno 1845Najranije ime Subotice, međutim, znači nešto kao „malo“ ili „drago“ „slobodno mesto“.
Srpski naziv grada Subotica potiče od reči dana u nedelji „subota“ i prvi put se pojavljuje 1653. godine. Pošto ime potiče od reči za dan u nedelji, subota celo značenje imena grada bi bilo nešto kao „mala subota“.
Drugi izvori [2] kazuju da je od prvog naziva Sopotnica (Sopot je mesto gde ima mnogo vode, izvorište, osobina terena – prema mađarskom izgovoru Zabatka) do današnjeg, promenjeno oko 200 naziva, i da grad ime nosi po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana
Poreklo naziva Smederevo i značenje ovog toponima još nisu pouzdano utvrđeni. Mišljenja o tome su brojna a ovde ćemo izneti nekoliko najubedljivijih.
Smederevo
Jedna teorija kaže da je "s pogledom" na nekadašnje šume u okolini naziv Smederevo postao od "smet" i "drevo". Takođe je moguće da je naziv potekao od imena neke ličnosti koja se mogla zvati Smender (srednjovekovno muško ime).
Postoji nekoliko pretpostavki (prve tri su najvise prihvacene):
1. Naselje je dobilo ime po valjaricama kojih je u tom kraju bilo mnogo, tacnije, govori se o valjaricama na Kolubari;
2. Ime izvedeno od latinske reci vallis - dolina;
3. Ime dobijeno zbog "valjane" zemlje u tom kraju (ne slazem se bas sa ovim, obzirom da imamo pravu ilovacu);
4. Izbeglice (niko ne zna koje i kada), su bezeci preko brda izbili u dolinu koja se "valjala" pred njima;
5. Genitiv od imena Valj (pretpostavlja se veleposednika);
6. Iskvaren oblik od reci Balba, tvrdjave na Balkanu koga pominju izvesni Vizantijski izvori ali niko joj ne zna lokaciju ...
Prokuplje
Ovakav naziv grad nosi po imenu sveca Prokopija, hriscanskog mucenika iz doba rimskog imperatora Dioklecijana. Pred tursko osvajanje Nisa 1386. godine mosti sv. Prokopija, po crkvenom predanju prenetu su iz niske crkve u Prokuplje i sahranjene u ovdasnju crkvu, koja i danas nosi njegovo ime.
Ovo tumacenje porekla naziva Prokuplja mnogo je verovatnije od pretpostavke nekih istoricara, kji su, gledajuci kako reka Toplica prokopava sebi oko Hisara, dosli na pomisao da je Prokuplje dobilo ime od glagola ``prokopati`
To je sve od mene!
|
