offline
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 871
- Gde živiš: Chimneys
|
Metro sistemi
Metro je vrsta javne električne željeznice u urbanim prostorima. Ovaj vid transporta se najčešće odvija ispod zemlje, pa se često susreće sinonim (drugi naziv) - podzemna željeznica. Takođe, šine metroa mogu biti izdignute iznad zemlje, pa se on zove izdignuti voz (El-train).
Prednost čiste podzemne željeznice nad izdignutom je što se izbegava ukrštanje sa cestovnim saobraćajem. Čista podzemna željeznica ima vlastitu trasu, koja ne zavisi od ostalog, cestovnog prometa.
Metro je brži i ima veći kapacitet od tramvaja ili lakog šinskog sistema, ali nije tako brz ili dalekosežan kao prigradski voz(suburban rail), koji vozi ljude iz centra grada do predrgrađa, te je tako dalekosežniji. Metro ima mogućnost da transportuje veliki broj ljudi, za kratko vreme i na kratke udaljenosti, a pri tome mu nije potreban veliki prostor, tj. ne oduzima mnogo gradskog zemljišta.
Linije metroa
Svaki metro se sastoji iz jedne ili više linija. Svaka linija ima poseban put, gde se zaustavlja na svim ili samo određenim stanicama. Većina metro sistema radi na nekoliko linija, koje se razlikuju po bojama, imenima ili numeraciji. Neke linije mogu biti ukrštene sa drugima, dok druge rade isključivo same, gde druge linije ne prelaze preko njih.
Na sledećim slikama su prikazani metro sistemi u različitim, svetskim gradovima.
"Klik za veću" omogućava prikaz imena grada u kojem je željena linija postavljena.
  
    
Razlike među metroima
Postoje metroi ispod zemlje i oni iznad nje. Metroi koji se nalaze ispod zemlje imaju širu primenu u gradovima, a i skuplji su. Imaju širu primenu, jer time što se nalaze ispod zemlje ostavljaju mesto gradu da se širi i da zemljište postane veće. U nekim oblastima grada, gde je cena zemljišta znatno veća u odnosu na druge i gde je zemljište prenatrpano objektima i sl. idealno rešenje za izgradnju metroa predstavljaju - tuneli. Za prokopavanje ovakvih tunela koriste se posebne mašine, koje omogućavaju brži i jači prokop.
S druge strane, postoje i metroi koji se nalaze u nivou ulice. Ovakvi metroi su znatno jevtiniji, od prethodno pomenutih. Grade se na mestima gde se ne nalazi skupo zemljište. Metroi u nivou ulica se ne grade na gusto naseljenim delovima grada, jer tako zabušavaju ostali drumski saobraćaj. Oni su jevtiniji pri izgradnji, iz razloga što ne zahtevaju bušenje tunela (prokopavanje), koje košta mnogo. Ovi metroi bili su popularni početkom 20. veka, ali nakon toga ne ostaju cenjeni, pa se, zatim, sve manje grade. Svoju popularnost vraćaju u poslednjoj četvrtini prošloga veka.
U svetu postoji više od 160 metroa.
U trenutnoj izgradnji je 25 metroa.
Najnoviji izgrađen metro je jerusalimski, iz 2010.
Na ovoj slici prikazana je većina država sveta, koje imaju bar jedan metro:
Ovde možete pogledati većinu svetskih gradovova koji imaju metro:
Lista deset metro sistema po broju prevezenih putnika na godišnjem nivou:
1. Moskovski metro - 3,2 milijarde
2. Tokijski metro - 2,7 milijarde
3. Seulski metro - 1,6 milijarde
4. Metro Meksiko Sitija - 1,3 milijarde
5. Njujorški metro - 1,3 milijarde
6. Pariški metro - 1,2 milijarde
7. Londonski metro - 976 miliona
8. Metro u Osaki - 957 miliona
9. Hongkonški metro - 798 miliona
10. Sanktpeterburški metro - 784 miliona
Lista deset metro sistema po broju stanica:
1. Njujorški metro - 468
2. Pariški metro - 369
3. Londonski metro - 275
4. Tokijski metro - 274
5. Seulski metro - 263
6. Berlinski metro - 254
7. Minhenski metro - 229
8. Madridski metro - 190
9. Metro Meksiko Sitija - 175
10. Moskovski metro - 165
Lista deset metro sistema po dužini:
1. Minhenski metro - 527 km
2. Berlinski metro - 473 km
3. Milanski metro - 419,4 km
4. Londonski metro - 415 km
5. Njujorški metro - 368 km
6. Tokijski metro - 292,3 km
7. Seulski metro - 287 km
8. Moskovski metro - 265,2 km
9. Madridski metro - 226,5 km
10. Pariški metro - 212,5 km
Najstariji metroi:
 1863. Londonski metro
1875. Istanbulski metro
1892. Čikaški metro
1896. Budimpeštanski metro; Glazgovski metro
1897. Boston
1900. Pariški metro
1902. Berlinski U-voz
1904. Njujorški metro
Slede slike svih metroa po kontinentima:
Izvori: 1, 2.
|
