|
Da nazalost to je tacno... mi, belorusi i albanci smo poslednje tri evropske nacije kojima treba viza i za turisticku posetu.
Dopuna: 24 Jun 2006 15:56
Kad sam se već toliko raspisao o Švajcarskoj red je da napišem i nešto o gradu u kome sam živeo godinu dana. Uhvatio sam, međutim, sam sebe kako previše teoretišem i sam sebi nabijam tremu ovog prostog teksta. Valjda je to zato što sam ovaj grad tako dobro upoznao. Posle toliko vremena čovek prestane da primećuje one sitne detalje koji vam padaju u oči kad stignete u neko mesto kao turista. Odomaćio sam se previše, i to je to.
Lozana je upravo takav grad da se u njoj čovek lako odomaći. Čim sam je prvi put ugledao znao sam da će mo se lepo slagati. Rano jutro, sabajle, iz voza dolazeći iz Ciriha, odjednom ugledah čuveno Ženevsko jezero i vinograde i Alpe tamo preko s francuske strane i kad vidiš tu lepotu kako da ne zavoliš grad.
Najneverovatnija stvar u vezi s Lozanom je njena lokacija. Ko god da je birao mesto gde da izgradi grada uspeo je da postigne dve stvari, da napravi jedan od najslikovitijih gradova koje sam ikada video s neverovatnim vidicima i pogledom koji puca na jezero i planine, i to da ga siroti stanovnici Lozane svaki dan psuju kad treba da se veru uz strme ulice vukući se kući umorni s posla. Za razliku od, zle polusestre Ženeve koja je bukvalno izgrađena u rupi Lozana je izgrađena na vrh brda, i to ne jednog nego barem pet ili šest, nikad nisam uspeo da ustanovim koliko ih tačno ima, ispresecanih i međusobno odvojenih dubokim dolinama.
Plan grada vam je od slabe pomoći u Lozani. Video sam gomile zbunjenih turista kako stoje u sred centra grada, na trgu St. Fransoa i pilje u kartu tražeći Katedralu i čude se dal da krenu uzbrdo ili nizbrdo. Na karti dva mesta mogu da igledaju jedno pored drugog ali da bi ste stigli od jednog do drugog morate prvo da se spustite čak dole u duboku dolinu pa opet ispentrate na drugu stranu, a ulice su uske i vijugaju stalno. Visoke zgrade zaklanjaju vidik. Krenete na jednu stranu a izađene na sasvim deseto mesto. Rimanova geometrija, zakrivljenje prostora. Mislite da znate gde idete, tu ste samo što niste stigli, kad se ispred vas ispreči novo brdo.
Tako sam posle godinu dana provedenog u gradu inenada otkrio da jedan mali park pored koga sam prošao milion puta krije ogromnu stenčugu, s vidikovcem i malom pozornicom koja je, pojima nemam kako, uspela da se sakrije u rastinju. Ko zna šta se sve tu još krije, da me neko pita… bruka!
Lozana vam je cela takva, pravi 3D grad, u platformama i nivoima. Malo ko sa Ešerovih crteža malo ko iz neke tripozne video igre. Metro krene prvo u visini tla pa onda malo uleti u tunel da bi se minut kasnije našao u visini prozora na drugom spratu zgrada, pa ponovo uleteo u tunel sakriven u lukovima ogromnog starog mosta. Hteo bi on da prati teren ali teren neće d aprati sam sebe, a i ulice su odustale od tog uzaludnog posla. Kad izađete iz metroa, lift vas vodi na sledeći nivo, a tamo trg i potpuno novi svet. Mostovi koji spajaju brda i pasarele koje lebde iznad trga. Jel vam se zavrtelo u glavi? Pentrate se dalje i konačno mislite ispentrali ste se so vrha i čuvene Katedrale s koje puca pogled na ceo grad i jezero i dalje niz obalu skoro čak tamo do Ženev, kad shvatite da tek odatle počinje uspon. Ma neverovatan grad, a tuneli i mostovi i stepeništa, svaka krivina nosi nešto novo.
Reanimacija
|
